pregleda

Svetislav Sveta Radulović MEMOARI JEDNOG VOJNIKA


Cena:
350 din
Želi ovaj predmet: 4
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Post Express
Lično preuzimanje
Organizovani transport: 120 din
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
PostNet (pre slanja)
Lično
Grad: Smederevska Palanka,
Smederevska Palanka
Prodavac

Anarh (6433)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 10128

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2003.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Svetislav Sveta Radulović MEMOARI JEDNOG VOJNIKA
sećanja iz Prvog svetskog rata
Rusija, front u Dobrudži, Amerika, Jugoslavija

Udruženje književnika i književnih prevodilaca Pančeva/ SO Pančevo, 2003.
264 strane.

Odlično očuvana.

Čim sam skinuo civilno odelo osetio sam da postajem obično oruđe u rukama Austrougarske”, napisao je u svojim memoarima Svetislav Sveta Radulović, sin protojereja pančevačkog Dušana Radulovića i majke Jelene Bikar, neposredno pred neizvestan i dug ratni put, sve do Sibira.

Ta priča počinje avgusta 1915. godine, kad Svetislav dobija poziv za vojsku. Biva raspoređen u Bečkerek, u 29. regimentu, a otuda je posle dvonedeljne obuke trebalo krenuti na istok.

„Na železničkoj stanici oko mene svakog je neko ispraćao, a mene baš niko. Snagu su mi jedino davale očeve reči pri našem poslednjem susretu: ’Sine, uzdaj se u Boga, jer je on stalno sa nama’, koje je zamenilo kloparanje furgona na putu za Ruski front.

Pričalo se da su Rusi ozbiljno zašli u neprijateljsku pozadinu, a mladi Pančevac, posle kilometara i kilometara, samo se nadao da će se oni odjednom i pojaviti da ih pokupe. Tako i bi. Kad pređoše Karpate, pa peške, loše obučeni i natovareni svakojakom opremom, na ivici snaga i već bolesni, ugledaše Ruse, koji sprovode mlađariju od vojnika iza ruske streljačke linije.

„Na moje veliko iznenađenje, tu sam zatekao oko 600 naših ljudi, mahom Srba. Sve to desilo se u 8 ujutru, tačno u vreme kada je trebalo da preuzmem paket od mojih. No, na paket sam skoro i zaboravio, mnogo više radujući se ovom zarobljavanju. Hvala bogu, veli, Svetislav, dovde dospeh živ i prav i reših se Austrougarske monarhije.”

No, nju zameni zarobljeništvo… marševi kroz rusku zemlju i peške prevaljenih 600 vrsta (oko 780 kilometra) do Kijeva. Kad stigoše do šina, junak ove priče uspeva da zarobljenički transport za Taškent zameni oficirskim. Sve je izgledalo da će biti bolje. Vagoni su bili širi, grejanje odlično, zidovi od duplih dasaka, u sredini gvozdena furuna sa sulundarom i otvorom na krovu, a zima bivala sve jača.

„Jedno jutro, na veliko iznenađenje i još veće razočaranje, shvatih da su naši vagoni odbačeni na drugi kolosek i prikačeni za neku nepoznatu kompoziciju. Oficiri su te noći otišli u Turkestan, a ja osta u furgonu prikačenom vozu za Sibir!”, beleži Svetislav i tu prvi put ozbiljno poče da sumnja da će se živ vratiti kući.

„Temperatura je bila -40. Od zime nisam mogao da spavam, a ni da mislim. Nikad u životu takvu hladnoću nisam osetio, a još nas je čekala Sibirska pustara…” Tako, klackajući kroz rusku zimu, stigoše u Omsk, a tamo ih dočekaše barake i žica – zarobljenički logor i njegovi stari „stanari”.

„Mora da sam izgledao kao čudovište, obrastao u bradu, jer se nisam brijao od Austrougarske. A onda među prisutnima spazih jedno poznato lice, lepo uglađeno i čisto i nekako poznato. Još kada reče da je i on Srbin, odmah ga oslovih. ’Jesi li to ti, Pero?’ Ušima jedva da sam poverovao, kad čuh odgovor. Da, to zaista beše Pera Doktorović, moj Pančevac. Izljubismo se i on me odvede u ’baraku Slovena’, pravoslavnih u kojoj je po ruskom vojničkom običaju održavana stroga disciplina i red, kao u redovnoj vojci…”

Tako dvojicu Pančevaca, hiljade kilometara od kuće, spojiše zarobljeništvo i ruska zima u Sibiru, stoji zapisano među koricama knjige sećanja Svetislava Svete Radulovića iz Prvog svetskog rata „Memoari jednog vojnika”.


Kada je o prodaji knjiga reč, pod `organizovanim transportom` smatram preporučenu tiskovinu. To je najpovoljniji načina slanja, knjiga obično stiže na kućnu adresu za dan-dva; ali poštar ne zove primaoca telefonom. (Prilkom kupovine se čekira `Pošta` ili `Organizovani transport`). Paket kao običnu tiskovinu ne šaljem jer nemam dokaz o slanju.

Prema novom cenovniku, poštarina za preporučenu tiskovinu sada iznosi (u zagradama su raniji iznosi koji i dalje pišu kod „organizovanog transporta“):
101-250 g – 92 (ranije 76 dinara)
251-500 g – 120 (ranije 99 dinara)
501-1000g – 130 (ranije 106 dinara)
1001-2000 g – 158 (ranije 129 dinara)
Za veće težine poštarina je do 190 dinara.
Promenjene su i cene paketskih usluga.

Lično preuzimanje se odnosi na preuzimanje u Smederevskoj Palanci.

Molim kupce iz inostranstva da me pre kupovine kontaktiraju porukom kako bismo se dogovorili oko uslova uplaćivanja i slanja. Ovo je veoma bitno, između ostalog, i zbog toga što su poštarine Pošte Srbije visoke i za zemlje u okruženju jer se pošiljke šalju isključivo avionom.

Besplatna poštarina se ne odnosi na slanje u inostranstvo.

Pogledajte i ponudu na:

https://www.kupindo.com/Clan/StefanijaK/SpisakPredmeta

Ukoliko i tamo nešto pronađete, platićete preko istog računa i uštedeti na poštarini.


Predmet: 41874125
Svetislav Sveta Radulović MEMOARI JEDNOG VOJNIKA
sećanja iz Prvog svetskog rata
Rusija, front u Dobrudži, Amerika, Jugoslavija

Udruženje književnika i književnih prevodilaca Pančeva/ SO Pančevo, 2003.
264 strane.

Odlično očuvana.

Čim sam skinuo civilno odelo osetio sam da postajem obično oruđe u rukama Austrougarske”, napisao je u svojim memoarima Svetislav Sveta Radulović, sin protojereja pančevačkog Dušana Radulovića i majke Jelene Bikar, neposredno pred neizvestan i dug ratni put, sve do Sibira.

Ta priča počinje avgusta 1915. godine, kad Svetislav dobija poziv za vojsku. Biva raspoređen u Bečkerek, u 29. regimentu, a otuda je posle dvonedeljne obuke trebalo krenuti na istok.

„Na železničkoj stanici oko mene svakog je neko ispraćao, a mene baš niko. Snagu su mi jedino davale očeve reči pri našem poslednjem susretu: ’Sine, uzdaj se u Boga, jer je on stalno sa nama’, koje je zamenilo kloparanje furgona na putu za Ruski front.

Pričalo se da su Rusi ozbiljno zašli u neprijateljsku pozadinu, a mladi Pančevac, posle kilometara i kilometara, samo se nadao da će se oni odjednom i pojaviti da ih pokupe. Tako i bi. Kad pređoše Karpate, pa peške, loše obučeni i natovareni svakojakom opremom, na ivici snaga i već bolesni, ugledaše Ruse, koji sprovode mlađariju od vojnika iza ruske streljačke linije.

„Na moje veliko iznenađenje, tu sam zatekao oko 600 naših ljudi, mahom Srba. Sve to desilo se u 8 ujutru, tačno u vreme kada je trebalo da preuzmem paket od mojih. No, na paket sam skoro i zaboravio, mnogo više radujući se ovom zarobljavanju. Hvala bogu, veli, Svetislav, dovde dospeh živ i prav i reših se Austrougarske monarhije.”

No, nju zameni zarobljeništvo… marševi kroz rusku zemlju i peške prevaljenih 600 vrsta (oko 780 kilometra) do Kijeva. Kad stigoše do šina, junak ove priče uspeva da zarobljenički transport za Taškent zameni oficirskim. Sve je izgledalo da će biti bolje. Vagoni su bili širi, grejanje odlično, zidovi od duplih dasaka, u sredini gvozdena furuna sa sulundarom i otvorom na krovu, a zima bivala sve jača.

„Jedno jutro, na veliko iznenađenje i još veće razočaranje, shvatih da su naši vagoni odbačeni na drugi kolosek i prikačeni za neku nepoznatu kompoziciju. Oficiri su te noći otišli u Turkestan, a ja osta u furgonu prikačenom vozu za Sibir!”, beleži Svetislav i tu prvi put ozbiljno poče da sumnja da će se živ vratiti kući.

„Temperatura je bila -40. Od zime nisam mogao da spavam, a ni da mislim. Nikad u životu takvu hladnoću nisam osetio, a još nas je čekala Sibirska pustara…” Tako, klackajući kroz rusku zimu, stigoše u Omsk, a tamo ih dočekaše barake i žica – zarobljenički logor i njegovi stari „stanari”.

„Mora da sam izgledao kao čudovište, obrastao u bradu, jer se nisam brijao od Austrougarske. A onda među prisutnima spazih jedno poznato lice, lepo uglađeno i čisto i nekako poznato. Još kada reče da je i on Srbin, odmah ga oslovih. ’Jesi li to ti, Pero?’ Ušima jedva da sam poverovao, kad čuh odgovor. Da, to zaista beše Pera Doktorović, moj Pančevac. Izljubismo se i on me odvede u ’baraku Slovena’, pravoslavnih u kojoj je po ruskom vojničkom običaju održavana stroga disciplina i red, kao u redovnoj vojci…”

Tako dvojicu Pančevaca, hiljade kilometara od kuće, spojiše zarobljeništvo i ruska zima u Sibiru, stoji zapisano među koricama knjige sećanja Svetislava Svete Radulovića iz Prvog svetskog rata „Memoari jednog vojnika”.


41874125 Svetislav Sveta Radulović MEMOARI JEDNOG VOJNIKA

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.