pregleda

Trg tišine - Milutin Dedić, monografija -POPUST! RETKO!


Cena:
4.570 din (Predmet je prodat)
Stanje: Nekorišćen
Garancija: Ne
Isporuka: DExpress
Post Express
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
Grad: Novi Beograd,
Beograd-Novi Beograd
Prodavac

mrapajic (552)

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 1038

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2012.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

- RETKO! -

- POPUST! -

Autor: Milutin Dedić
Povez: tvrdi + omot sa klapnama
Format: 24 x 34 cm
Strana: 363
Pismo: latinica
fotografije, reprodukcije
Izdavač: Admiral Books

Milutin Dedić, hodočasnik staza i bogaza svetskih, kapetan nevidljivih brodova, brodski slikar, baštinik nasleđa bure i hroničar tišine zaboravljenih gradova i luka sklonjenih od pogleda i poznanja, kolekcionar ključeva i ključar nevidljivih brava, alhemičar tišine, svojim životom je gradio jedinstvenu knjigu – dnevnik svojih putešestvija, zapisa, crteža, slika...

Milutin Dedić je rođen u srpskoj porodici u Šibeniku, od oca Jovana radnika i majke Veronike (Jelke) Dedić. Majka je udajom ponovo prešla u pravoslavlje, u kojem je do 17. veka bila njena porodica u mestu Rupe. Oženjen je, ima dva sina, Luku (akademski slikar), i Filipa (diplomirao filmsku montažu). Njegov rođeni brat bio je poznati pevač, pesnik, kompozitor i tektopisac Arsen.

Školovao se u Šibeniku i sa 18 godina postao 1953. godine učitelj, sa službom u mestu Dubravici. Rad je nastavio u Primoštenu, da bi vojni rok odslužio u Zadru. Milutin je u Beograd došao 1957. godine, a 1962. godine je diplomirao istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Milutin Dedić je bio učesnik preko 30 međunarodnih i domaćih umetničkih kolonija, izlagao je u Republici Srbiji, Republici Srpskoj i inostranstvu. Posebno je zanimljivo da je više od dvadeset puta posećivao manastir Hilandar, (koji je obilato pomagao Kralj Milutin, gde je na mestu stare crkve sagradio novu sabornu crkvu), koji mu je bio velika inspiracija u preko 500 crteža i slika na kojima se nalazi manastir Hilandar. Česti motivi na Dedićevim slikama su vodenice, okeanska pučina, istorijski krajputaši i spomenici ljubavi, manastiri, kulturno-istorijsi spomenici, lepote u Srbiji, a pre raspada Jugoslavije i u rodnom Šibeniku, i širom Dalmacije.

Milutin Dedić je sastavio 40 ukoričenih knjiga, koje broje oko deset hiljada stranica, ispunjenih zapisima, a sa četiri hiljade portreta i tri hiljade crteža. U posebnim blokovima su još dve hiljade radova većeg formata i u koloru.

Motivi vodenica i manastira Hilandar zauzimaju posebno mesto u interesovanju Milutina Dedića, tako da je i kao istoričar umetnosti, poznavalac tradicije i istorije vodeničarstva, istorije Hilandara i srpske kulturne baštine. Interesovanje za vodenice potiče još iz Milutinove mladosti, te kaže:

„Vodenice su, otkad postoji srpski narod sastavni deo njegovog života. Ali, da bi priča o vodenicama i sličnim temama mogla da bude dovoljno ubedljiva mora joj se prići sa izvesnom dozom subjektivnosti. Moj prvi susret sa ovim prelepim građevinama bio je davno u Dalmaciji. Rođen sam u Šibeniku, gradu na moru, ali pored koga se nalazi i ušće reke Krke, poznate po prelepim slapovima. Mi smo za vreme Drugog svetskog rata, u vreme bombardovanja te oblasti, bili prinuđeni da se sklonimo u jednu vodenicu na reci Krki. Doživljaji i uspomene na boravak u toj vodenici ostali su sveži do današnjeg dana. Kada sam 1957. godine došao na studije u Beograd, pitao sam se da li u Srbiji ima vodenica, jer o tome nisam mnogo znao. Uvek me je zanimala kulturna baština, odnosno sve ono šta su ljudski Duh i ruke stvorili. Pošto sam veoma želeo da upoznam manastire u Srbiji dogodilo se da sam tragajući za njima, veoma često nailazio na vodenice. Utiske sa tih putovanja zabeležio sam u više od 40 dnevnika u kojima se nalazi nekoliko stotina zapisa i crteža o vodenicama. Kasnije smo moj prijatelj Mihajilo Vujanić i ja došli na ideju da na osnovu brojnog materijala priredimo knjigu o vodenicama, koja je 1999. godine izdata pod naslovom „Vodenica božija i đavolja“.”
— Milutin Dedić
O svom životnom putu Milutin Dedić između ostalog kaže:

„Do 1962, kada sam diplomirao, promenio sam trideset i pet adresa i isto toliko gazdarica, studirao sam i radio kao konj, sve i svašta. Ne, nijednog trenutka nisam pomišljao da odustanem, da se vratim... Jeste meni Šibenik u srcu, ali mi je Srbija u duši. To se lako da objasniti ...”
Kao poznavaoca srpske tradicije i kulturne baštine, manastira Hilandar, Milutina Dedića nazivaju slikarom kulturne baštine.

Kao neko ko je poznat po tome što mu je veliki deo života obeležila Skadarlija, boemski način života, ljubav prema lepim ženama, vinu, muzici i umetnosti, Millutin Dedić je 2017. godine zasluženo dobio plaketu `bard Vinskih puteva Srbije`

Plaćanje obavezno na račun, pre slanja.
Samo za teritoriju Srbije.
U slučaju slanja paketa dostavom, rizik preuzima kupac.
Troškove dostave snosi kupac.
Zbog dopisa koji je uputila pošta Srbije, a tiče se zabrane prenosa štampanog materijala na srpskom jeziku na područje Kosova i Metohije, a zbog oduzimanja od strane kosovskih carinika, pošiljke šaljem isključivo na zahtev i rizik kupca.
Komunikacija isključivo putem Kupindo poruka.

Predmet: 67883473
- RETKO! -

- POPUST! -

Autor: Milutin Dedić
Povez: tvrdi + omot sa klapnama
Format: 24 x 34 cm
Strana: 363
Pismo: latinica
fotografije, reprodukcije
Izdavač: Admiral Books

Milutin Dedić, hodočasnik staza i bogaza svetskih, kapetan nevidljivih brodova, brodski slikar, baštinik nasleđa bure i hroničar tišine zaboravljenih gradova i luka sklonjenih od pogleda i poznanja, kolekcionar ključeva i ključar nevidljivih brava, alhemičar tišine, svojim životom je gradio jedinstvenu knjigu – dnevnik svojih putešestvija, zapisa, crteža, slika...

Milutin Dedić je rođen u srpskoj porodici u Šibeniku, od oca Jovana radnika i majke Veronike (Jelke) Dedić. Majka je udajom ponovo prešla u pravoslavlje, u kojem je do 17. veka bila njena porodica u mestu Rupe. Oženjen je, ima dva sina, Luku (akademski slikar), i Filipa (diplomirao filmsku montažu). Njegov rođeni brat bio je poznati pevač, pesnik, kompozitor i tektopisac Arsen.

Školovao se u Šibeniku i sa 18 godina postao 1953. godine učitelj, sa službom u mestu Dubravici. Rad je nastavio u Primoštenu, da bi vojni rok odslužio u Zadru. Milutin je u Beograd došao 1957. godine, a 1962. godine je diplomirao istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Milutin Dedić je bio učesnik preko 30 međunarodnih i domaćih umetničkih kolonija, izlagao je u Republici Srbiji, Republici Srpskoj i inostranstvu. Posebno je zanimljivo da je više od dvadeset puta posećivao manastir Hilandar, (koji je obilato pomagao Kralj Milutin, gde je na mestu stare crkve sagradio novu sabornu crkvu), koji mu je bio velika inspiracija u preko 500 crteža i slika na kojima se nalazi manastir Hilandar. Česti motivi na Dedićevim slikama su vodenice, okeanska pučina, istorijski krajputaši i spomenici ljubavi, manastiri, kulturno-istorijsi spomenici, lepote u Srbiji, a pre raspada Jugoslavije i u rodnom Šibeniku, i širom Dalmacije.

Milutin Dedić je sastavio 40 ukoričenih knjiga, koje broje oko deset hiljada stranica, ispunjenih zapisima, a sa četiri hiljade portreta i tri hiljade crteža. U posebnim blokovima su još dve hiljade radova većeg formata i u koloru.

Motivi vodenica i manastira Hilandar zauzimaju posebno mesto u interesovanju Milutina Dedića, tako da je i kao istoričar umetnosti, poznavalac tradicije i istorije vodeničarstva, istorije Hilandara i srpske kulturne baštine. Interesovanje za vodenice potiče još iz Milutinove mladosti, te kaže:

„Vodenice su, otkad postoji srpski narod sastavni deo njegovog života. Ali, da bi priča o vodenicama i sličnim temama mogla da bude dovoljno ubedljiva mora joj se prići sa izvesnom dozom subjektivnosti. Moj prvi susret sa ovim prelepim građevinama bio je davno u Dalmaciji. Rođen sam u Šibeniku, gradu na moru, ali pored koga se nalazi i ušće reke Krke, poznate po prelepim slapovima. Mi smo za vreme Drugog svetskog rata, u vreme bombardovanja te oblasti, bili prinuđeni da se sklonimo u jednu vodenicu na reci Krki. Doživljaji i uspomene na boravak u toj vodenici ostali su sveži do današnjeg dana. Kada sam 1957. godine došao na studije u Beograd, pitao sam se da li u Srbiji ima vodenica, jer o tome nisam mnogo znao. Uvek me je zanimala kulturna baština, odnosno sve ono šta su ljudski Duh i ruke stvorili. Pošto sam veoma želeo da upoznam manastire u Srbiji dogodilo se da sam tragajući za njima, veoma često nailazio na vodenice. Utiske sa tih putovanja zabeležio sam u više od 40 dnevnika u kojima se nalazi nekoliko stotina zapisa i crteža o vodenicama. Kasnije smo moj prijatelj Mihajilo Vujanić i ja došli na ideju da na osnovu brojnog materijala priredimo knjigu o vodenicama, koja je 1999. godine izdata pod naslovom „Vodenica božija i đavolja“.”
— Milutin Dedić
O svom životnom putu Milutin Dedić između ostalog kaže:

„Do 1962, kada sam diplomirao, promenio sam trideset i pet adresa i isto toliko gazdarica, studirao sam i radio kao konj, sve i svašta. Ne, nijednog trenutka nisam pomišljao da odustanem, da se vratim... Jeste meni Šibenik u srcu, ali mi je Srbija u duši. To se lako da objasniti ...”
Kao poznavaoca srpske tradicije i kulturne baštine, manastira Hilandar, Milutina Dedića nazivaju slikarom kulturne baštine.

Kao neko ko je poznat po tome što mu je veliki deo života obeležila Skadarlija, boemski način života, ljubav prema lepim ženama, vinu, muzici i umetnosti, Millutin Dedić je 2017. godine zasluženo dobio plaketu `bard Vinskih puteva Srbije`
67883473 Trg tišine - Milutin Dedić, monografija -POPUST! RETKO!

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.