Godina izdanja: 2004
ISBN: 86-379-0857-8
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Rimbaud, Arthur
Naslov Pesme vidovitog / Artur Rembo ; izbor prepeva i pogovor Duško Babić
Vrsta građe poezija
Jezik srpski
Godina 2004
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 2004 (Zemun : Pekograf)
Fizički opis 91 str. ; 17 cm
Drugi autori - osoba Babić, Duško
Zbirka Mala biblioteka Srpske književne zadruge
(broš.)
Napomene Tiraž 1.000
Remboov eksperiment s vidovitošću: str. 77-85
Hronologija: str. 87-89
Napomene uz tekst
Bibliografija: str. 91.
Predmetne odrednice Rembo, Artur, 1854-1891

Posveta na predlistu, inače dobro očuvano, bez pisanja, podvlačenja, pečata...

Artur Rembo rođen je 20. oktobra 1854. godine u Šarlevilu, gradiću na severu Francuske. Rastao je u porodici bez oca, pod tutorstvom prestroge i neosetljive majke. Od najranijih školskih dana pokazao je izuzetnu darovitost dobijajući nagrade iz književnosti i prevođenja i pišući, sa velikom virtuoznošću, pesme na latinskom jeziku. Sa petnaest godina dobio je prvu nagradu na konkursu za sastav napisan na latinskom. Tim povodom direktor škole je rekao: „U glavi ovog deteta ne nastaje ništa banalno. On će biti genije ili Zla ili Dobra.`
Pesnik, po mišljenju Remboa, mora da upozna sve oblike ljubavi, patnje, ludila, da istražuje samog sebe, da postane više nego iko veliki bolesnik, veliki zločinac, veliki prokletnik i vrhovni Učenjak kako bi na kraju stigao do neznanog. To je istovremeno i njegov životni i pesnički program. Zbog potrebe da dosegne neki drugi svet daleko od skučene sredine Šarlevila pokušava da pobegne u Pariz. Na poziv Pola Verlena, tada najistaknutijeg pesnika u Parizu, 1871. godine Rembo ulazi u pariski pesnički krug, ali bez ikakvih literarnih ambicija u profesionalnom smislu. Njegov raspusni život sa Verlenom, otrgnutim od žene i porodice, završava se dramatično. Verlen je pucao u Remboa i lakše ga je ranio kada je ovaj rešio da ga napusti i tom prilikom završio u zatvoru. Rembo se vraća u roditeljsku kuću uz gorko osećanje poraza. Piše knjigu pesama u prozi Boravak u paklu (1873), svoju duhovnu biografiju, neku vrstu izveštaja o proživljenoj krizi i neuspehu, otrežnjenju.
Njegov budući skitnički život proteći će u znaku potpune duhovne usamljenosti, a njegovi poetski zapisi koje će beležiti pre nego što kao pesnik konačno ne zaćuti biće prvi poetski tekstovi u istoriji poezije bez namere da se njima ostvari bilo kakva komunikacija. Prozne pesme Iluminacije (1874) nastaju na granici tišine i smatraju se vrhuncem Remboovog poetskog dela, najsnažnijim izvorom onoga što danas zovemo modernim poetskim izrazom.
Sa dvadeset jednom godinom prestaje da piše i nastavlja život kao skitničar, trgovac, krijumčar oružja i istraživač egzotičnih krajeva.
Artur Rembo se vraća iz Afrike u Francusku 1891. godine zbog tumora na nozi i umire 10. novembra, posle amputacije noge.
Napisao zbirke pesama:
Iluminacije (1872–74)
Sezona u paklu (1873)
MG105