ISBN: Ostalo
Godina izdanja: .
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Nova knjiga


Putovanja s Herodotom
Rišard Kapušćinjski(autor)

Biserka Rajčić(prevod)

2007; latinica; 22 cm; 206 str.; 978-86-7549-589-5;

Izdavač: Službeni glasnik
Naslov originala: Podróže z Herodotem / Ryszard Kapuściński

Rišard Kapušćinski je novinarska i književna zvezda, u Poljskoj i u svetu. Godine 2000. proglašen je novinarom dvadesetog veka. Svaka njegova nova knjiga je događaj, njegovi tiraži u Poljskoj dostižu cifru od pola miliona primeraka, a u prvih šest meseci od objavljivanja, svaka njegova nova knjiga bude prevedena na deset ili više jezika. Upravo se to dogodilo i sa najnovijom, Putovanje s Herodotom, koju je objavio krajem 2004. godine. Ušao je u najuži izbor za najznačajniju poljsku nagradu za književnost, Nike`, kaže o ovom delu njegov prevodilac, Biserka Rajčić. Putovanja s Hero

dotom je, možda, najličnije delo Kapušćinskog - ovo je `međužanr`, u kome se mešaju reportaža i roman , reportaža i autobiografija. U ovoj knjizi, Kapušćinski se seća svih svojih najuzbudljivijih putovanja, predela Indije, Kine, lutanja po Kongu, Iranu, poseta Africi. I ovde čitalac nailazi na Kapušćinskog novinara i pisca, eruditu, istraživača, antopologa, psihologa... Sam Kapušćinski o ovom delu kaže: `Bio sam svedok dvadeset i sedam revolucija, ali same revolucije nisu bile najzanimljivije, nego ono što se dešavalo pre njih ili iza fronta, ne sam rat, nego ono što će se dogoditi posle rata. Najkraće rečeno, trebalo je zaroniti u dubinu reke`. Ovo delo plod je studioznog i neuobičajenog posmatranja sveta Kapušćinskog, ne samo ponajboljeg novinara dvadesetog veka, već i prvog multikulturaliste. Pa ipak, ova knjiga više je od novinarstva i književnosti, ona je - život sam.

Sanja Domazet

Opisi sveta
Putovanja s Herodotom, Rišard Kapušćinjski
Ima neka tajna u privlačnosti atlasa i mapa, u potrebi da se putuje, posmatra i spozna svet. Šta je loše u toj iluziji imaginarnog? Naprotiv. Kada se i fizički i vremenski prekorače granice sopstvene zemlje, lutanja svetom podsećaju na lutanja istorijom. Kao u Herodotovim zapisima, u njegovoj Istoriji, lutanja su zamrznuti kadrovi ljudske prošlosti. Upravo, prekoračenjem granice, putovanjem sa saputnikom/sapatnikom Herodotom, započinje svoju reportažu-roman, autobiografsko-istorijsko štivo Rišard Kapušćinjski ( „Putovanje s Herodotom“, izdanje Službenog Glasnika, 2007. u poetski nadahnutom prevodu esejistkinje i polonistkinje Biserke Rajčić).
Ako su Herodotove reportaže zapisi pripovedne istorije, novinarstvo Kapušćinjskog je žanrovski sled u kome literatura – beleži višeslojnost istorije i njenih „istina“. Onih, koje su izvan prostora i vremena.
Valjalo je biti uporno svojeglav, sveobuhvatno nadaren, izgrađenog pristupa materiji o kojoj piše, pa da izjavi: „Pisanje je hepening“. Kada to izusti Kapušćinjski, proglašen novinarom dvadesetog veka, on smelo ukida granicu između novinarstva i književnosti.
Ispisati knjigu kakva je „Putovanje s Herodotom“, bilo je moguće samo ako se govori iz jednog duboko osmišljenog, a skromnog, ljudskog življenja. Onog, koje je postojalo u tadašnjim krhotinama poljske svakodnevnice. Polazeći na put u inostranstvo, Kapušćinjski beleži svoje prvo prekoračenje granica u svojstvu novinara-reportera u listu Zastava mladih. Od urednice dobija pasoš. Onaj za jednokratnu upotrebu. Plus avionsku kartu. I kao simboličan poklon, Herodotovu Istoriju. Čarobnu slagalicu, u kojoj otkriva nešto što je ne samo za njega: otkriće beskraja. Od tada, ovaj grčko-lidijski mešanac, postaje i ostaje njegov duhovni vodič na putovanjima.
Polazeći na to „dugo putovanje u noć“, u svet, on je bio svestan da ne može unapred da zna, koga će tamo da sretne. I kako će kroz sve to da prođe. Putuje kao reporter, po Indiji i Kini, Africi i Aziji. Tragajući za odgovorom na pitanje: „Kako opisati svet?“, koje je svojevremeno, postavljao i sam Herodot, autor ovog dela je postupio po preporuci svog grčkog učitelja. Kapušćinjski neverovatnom erudicijom, mnogo pre multikulturalista i multilingvista, otkriva značaj različitosti svetskih jezika i kultura. Onih civilizacijskih, i onih, nazovi primitivnih. Zatečen u bespuću Indije, bez znanja stranog jezika, on zapisuje: „šta se događa i zbog čega se stidim što ne znam engleski, a ne stidim se što uopšte ne znam hindu, bengali, urdu, tamilski, pendžabi i mnoštvo drugih jezika koji se koriste u toj zemlji? Čime se to Kapušćinjski nadahnjuje? Nije tako loše - beleži on - ako je pola milijarde (ako ne i više) drugih u istoj situaciji u kojoj sam ja. Naše knjige su nedovršene.
A putovanja Kapušćinjskog, kao u dve dimenzije, odvijaju se istovremeno u vremenu (antička Grčka, Persija i Skitija), i u prostoru. Nezaobilazi ni Halikarnas, rodno mesto Herodota, u koje on pristiže brodićem s grčkog ostrva Kos. U lokalnom muzeju podvodne arheologije zadivljen je kolekcijom amfora, ostatkom potopljenog sveta Herodota.
U traganju za preplitanjem, dodirima i spajanjima kultura i istorije, otkrivam u vitrini jedne knjižare, Kovčeg s blagom Ludvika Vincentija Gadomskog. I gle, ta slika, poslužiće kao vizuelni prikaz jedne nove herodotske potrage za izgubljenim. Sa korica zanimljive i tematski srodne knjige, Gradimir Ivanić, pisac i ronilac, u svom Turskom kovčegu (Službeni Glasnik, 2007.) spušta nas na neotkriveno dno. Sredozemlja. Ili Ak Deniza. Kako god! Jer, ronjnenje je silazak u treću dimenziju. A autor, sa zanosom i ushićenjem, započinje svoja putovanja tamo gde ih Kapušćinjski okončava.
U Halikarnasu, današnjem Bodrumu, Ivanić ispisuje svoja herodotska svedočanstva. More je, otkriva nam autor, riznica, kovčeg sa neotkrivenim blagom. Sve je tu. Prve pisane tablice, prve statue. I amfore, čijim otkrićem „u dubokoj, gustoj pomrčini, kao da se nalazimo na dnu mora, na Posejdonovoj gozbi, čiju figuru osvetljavaju boginje“ Kapušćinjski okončava svoje delo. U Muzeju podvodne arheologije.Toliko istorijski izmešanih kultura! I spomenika: likijskih nekropola, helenskih svetilišta i rimskih hramova, vizantisjkih bazilika, citadela i tvrđava Seldžuka. Sve je to u Ivanićevoj knjizi/monografiji znalački isprepleteno. Pod vodom, kao i u svetu, koji je opisao Kapušćinjski putujući s Herodotom.

Mirjana Marinšek Nikolić


putopisi antička istorija antika herodot pausanija