pregleda

Trgovacki centri i putevi po srpskoj zemlji


Cena:
800 din
Želi ovaj predmet: 2
Stanje: Nekorišćen
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
Pouzećem
Lično
Grad: Beograd-Vračar,
Beograd-Vračar
Prodavac

talican (2071)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

99,65% pozitivnih ocena

Pozitivne: 4194

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

Autor: Domaći
ISBN: ostalo
Godina izdanja: ostalo
Jezik: Srpski

Trgovacki centri i putevi po srpskoj zemlji u srednjem veku i u tursko doba

У нашој прошлости има уопште много тамних и нејасних места, али као да ни на једном пољу нисмо тако оскудни подацима као о српским средњовековним градовима, трговачким центрима и путевима; штавише, за неке од њих није ни до сад поуздано утврђено место, где су били.
У овом је погледу особито оскудан средњи век, баш доба највећег напретка код нашег народа, у сваком па и у трговачком погледу. Иако је Балканско полуострво на свом југу имало једну од најкултурнијих земаља, Грчку, ипак је све до доласка Римљана највећи део његов покривала тама. Тек са доласком Римљана на Балк. полуострво уноси се светлост у ову таму.

Као свугде по освојеним земљама, тако и овде Римљани саградише путеве, којима се кретаху њихове војске и продираше римска култура у све крајевe полуострва.

Сеоба народа мења лице Балк. полуострву. Неста класичних народа и њихове културе, градови пропадоше, путеви се напустише. Загорје и Приморје живљаху свакад мање или више засебним политичким животом.
Али срећом, док у политичком животу српски народ беше овако подељен, у културном погледу чињаше он углавном целину. Прилике су биле такве, да се могло створити ово јединство. Испитамо ли везе нашег народа са тадашњим суседним државама, запазићемо ово.

Византија, као и раније Грчка, окренута својим тежњама поглавито Истоку, није никад имала јаких трговачких веза са српским земљама. С Угарском Срби су имали врло незнатних веза, опет највише политичких. Приморје најпре поста посредник трговачких веза између Италије и балканских земаља, а после се и само уздиже културом на прво место међу српским земљама и постаде у многом самосталан центар. Оно предузе свеколику српску трговину у своје руке; оно беше творац тадашњег културног јединства српског. Трговачки саобраћај, који потицаше из приморских градова беше тако јак, да је савлађивао све природне сметње и пролазио путевима, који често не беху друго до планинске стазе и путање у теснацима.

200 стр.

LIČNO PREUZIMANJE JE MOGUĆE NA CRVENOM KRSTU!

POGLEDAJTE I OSTALE KNJIGE IZ MOJE PONUDE:
https://www.kupindo.com/MojKupindo/Prodajem/Aktivni

Predmet: 73492609
Trgovacki centri i putevi po srpskoj zemlji u srednjem veku i u tursko doba

У нашој прошлости има уопште много тамних и нејасних места, али као да ни на једном пољу нисмо тако оскудни подацима као о српским средњовековним градовима, трговачким центрима и путевима; штавише, за неке од њих није ни до сад поуздано утврђено место, где су били.
У овом је погледу особито оскудан средњи век, баш доба највећег напретка код нашег народа, у сваком па и у трговачком погледу. Иако је Балканско полуострво на свом југу имало једну од најкултурнијих земаља, Грчку, ипак је све до доласка Римљана највећи део његов покривала тама. Тек са доласком Римљана на Балк. полуострво уноси се светлост у ову таму.

Као свугде по освојеним земљама, тако и овде Римљани саградише путеве, којима се кретаху њихове војске и продираше римска култура у све крајевe полуострва.

Сеоба народа мења лице Балк. полуострву. Неста класичних народа и њихове културе, градови пропадоше, путеви се напустише. Загорје и Приморје живљаху свакад мање или више засебним политичким животом.
Али срећом, док у политичком животу српски народ беше овако подељен, у културном погледу чињаше он углавном целину. Прилике су биле такве, да се могло створити ово јединство. Испитамо ли везе нашег народа са тадашњим суседним државама, запазићемо ово.

Византија, као и раније Грчка, окренута својим тежњама поглавито Истоку, није никад имала јаких трговачких веза са српским земљама. С Угарском Срби су имали врло незнатних веза, опет највише политичких. Приморје најпре поста посредник трговачких веза између Италије и балканских земаља, а после се и само уздиже културом на прво место међу српским земљама и постаде у многом самосталан центар. Оно предузе свеколику српску трговину у своје руке; оно беше творац тадашњег културног јединства српског. Трговачки саобраћај, који потицаше из приморских градова беше тако јак, да је савлађивао све природне сметње и пролазио путевима, који често не беху друго до планинске стазе и путање у теснацима.

200 стр.
73492609 Trgovacki centri i putevi po srpskoj zemlji

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.