Cena: |
Želi ovaj predmet: | 4 |
Stanje: | Nekorišćen |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Pouzećem Lično |
Grad: |
Beograd-Vračar, Beograd-Vračar |
Autor: Domaći
ISBN: ostalo
Godina izdanja: ostalo
Jezik: Srpski
Trgovacki centri i putevi po srpskoj zemlji u srednjem veku i u tursko doba
У нашој прошлости има уопште много тамних и нејасних места, али као да ни на једном пољу нисмо тако оскудни подацима као о српским средњовековним градовима, трговачким центрима и путевима; штавише, за неке од њих није ни до сад поуздано утврђено место, где су били.
У овом је погледу особито оскудан средњи век, баш доба највећег напретка код нашег народа, у сваком па и у трговачком погледу. Иако је Балканско полуострво на свом југу имало једну од најкултурнијих земаља, Грчку, ипак је све до доласка Римљана највећи део његов покривала тама. Тек са доласком Римљана на Балк. полуострво уноси се светлост у ову таму.
Као свугде по освојеним земљама, тако и овде Римљани саградише путеве, којима се кретаху њихове војске и продираше римска култура у све крајевe полуострва.
Сеоба народа мења лице Балк. полуострву. Неста класичних народа и њихове културе, градови пропадоше, путеви се напустише. Загорје и Приморје живљаху свакад мање или више засебним политичким животом.
Али срећом, док у политичком животу српски народ беше овако подељен, у културном погледу чињаше он углавном целину. Прилике су биле такве, да се могло створити ово јединство. Испитамо ли везе нашег народа са тадашњим суседним државама, запазићемо ово.
Византија, као и раније Грчка, окренута својим тежњама поглавито Истоку, није никад имала јаких трговачких веза са српским земљама. С Угарском Срби су имали врло незнатних веза, опет највише политичких. Приморје најпре поста посредник трговачких веза између Италије и балканских земаља, а после се и само уздиже културом на прво место међу српским земљама и постаде у многом самосталан центар. Оно предузе свеколику српску трговину у своје руке; оно беше творац тадашњег културног јединства српског. Трговачки саобраћај, који потицаше из приморских градова беше тако јак, да је савлађивао све природне сметње и пролазио путевима, који често не беху друго до планинске стазе и путање у теснацима.
200 стр.