pregleda
Mendlewicz Julien - Circadian Rhythms and Depression
| Cena: |
| Stanje: | Polovan bez oštećenja |
| Garancija: | Ne |
| Isporuka: | Pošta Post Express Lično preuzimanje |
| Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Ostalo (pre slanja) Pouzećem Lično |
| Grad: |
Novi Sad, Novi Sad |
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.
Pozitivne: 14596
ISBN: Ostalo
Jezik: Engleski
Godina izdanja: K41
Autor: Strani
U dobrom stanju! Engleski jezik!
Vreme i njegov odnos prema cirkadijanskom ritmu
Vreme predstavlja komponentu mernog sistema koji se koristi za sekvenciranje događaja i za poređenje trajanja događaja i intervala između njih. Operativne definicije jedinica vremena, u kojima se navodi da određeni određeni broj ponavljanja jednog ili drugog standardnog cikličkog događaja predstavlja definisanu vremensku jedinicu, značajno su pomogle u poboljšanju našeg razumevanja i oblikovanja savremenih teorija o ljudskoj patofiziologiji, uključujući teorije koje se odnose na psihijatrijski poremećaji. Periodični događaji i periodična kretanja dugo su poslužili kao standard za jedinice vremena, uključujući najistaknutiji svakodnevni ponavljajući događaj, prividno kretanje sunca preko neba.
Čovečanstvo se razvilo u okruženju koje je izloženo rotaciji zemlje oko sopstvene ose, što rezultira dnevnim ritmičkim promenama intenziteta svetlosti. Kao posljedica toga, tokom evolucije organizmi su razvili ćelijske mehanizme sata osetljivi na svetlost, i prilagodili su se tako što su organizovali svoje aktivnosti u 24-satne cikluse utvrđene izlaskom i zalaskom sunca. Ovaj cirkadijanski ritam odražava otprilike 24-časovni ciklus u biohemijskim, fiziološkim i bihevioralnim procesima živih bića, s izrazom cirkadijan, koji je skovao jedan od osnivača moderne hronobiologije, naučnik Franz Halberg, koji dolazi iz latinskog kruga, ` okolo `i umire ili umire,` dan `, znači doslovno` približno 1 dan. ` Ovi cirkadijanski ciklusi ne odražavaju samo pasivni odgovor organizma na promene u životnoj sredini, kao što je ciklus svetlo-tamno, već predstavljaju unapred prilagođene endogene ritmove, koji nastaju iz vremenskog sistema u organizmu i traju u nedostatku podsticaja iz okruženja. 1
Biološki satovi koji pokazuju cirkadijanski ritam postoje u gotovo svim tkivima, sa nizom gena sa satom koji stvaraju ritam efektom povratnih informacija o proteinima na njihovu sopstvenu sintezu. [2] Pokazano je široko da su ti višestruki endogeni satovi distribuirani u svakoj ćeliji organizma. 3 što može rezultirati da svaki organ ima svoj vremenski cirkadijanski ritam. Predstavljaju samoodržavajuće oscilatorne krugove, posredujući periodičnu indukciju specifičnih ciljnih gena, koji su minimalni genetski uređaji za odbrojavanje vremena koji se nalaze u centralnim, ali i perifernim, cirkadijanskim satovima. Ovi satovi privukli su značajnu pažnju zbog njihove intrigantne dinamike i njihove važnosti u kontroli kritičnih popravnih, metaboličkih i signalnih puteva.4 Kao rezultat toga, gotovo sve fiziološke i funkcije ponašanja kod ljudi slede različite vremenske obrasce.
Najistaknutiji cirkadijanski obrazac u ljudskom ponašanju je ciklus spavanja-budnosti, za koji gene sa satima utiču i na cirkadijansku i homeostatsku funkciju.5,6 Dokumentovana je beskonačna lista ljudskih fizioloških i ponašajnih funkcija pod uticajem zbunjujućeg uticaja cirkadijana i homeostatski obrasci. Oni se kreću od mentalnih i fizičkih performansi, do metabolizma i energetske homeostaze u jetri i crevima, 7 do parametara kardiometaboličkog sistema. 8 Čak i formiranje memorije i konsolidacija predstavljaju procese koji su uobličeni u obliku endogenih cirkadijanskih oscilatora.9 Najnovija istraživanja takođe sugeriraju da cirkadijanski ritmovi igraju ulogu u sportskom izvođenju.10
Među najpoznatije ritmičke biološke funkcije spadaju uzorci hormona poput kortizola i kortikotropina, prolaktina, hormona rasta i melatonina, koji su kritično uključeni u organizaciju psihološke funkcije čoveka. Čvrsti cirkadijanski ritmovi se takođe nalaze u varijacijama telesne temperature jezgre, izlazu urina i reaktivnosti glatkih mišića bronha. Ovi ritmovi omogućavaju organizmu da sinhronizuje endogene procese unutrašnjeg miljea i da predvidi periodične fluktuacije u svom spoljašnjem okruženju, s ciljem da se optimalno bavi njima.1
Izdvojena publikacija početkom 2000-ih pokazala je da su pojedinačni ćelijski satovi integrisani u stabilan i robustan pejsmejker sa periodičnošću od oko 24 sata.11 Ova publikacija je kod sisara potvrdila da cirkadijanski ritmovi sinhronizuju centralni sat ili pejsmejker smešten u suprachiasmatic jezgru (SCN) prednjeg hipotalamusa. Ovaj sat stvara genetski programiranu endogenu ritmičnost koja je nešto duža od 24 sata i treba da bude sinhronizovana (upletena) u 24-satni dan spoljnim časovnicima.12 Ovi spoljašnji znakovi su nazvani zeitgebers (koji potiču od nemačkih reči, zeit, „vreme“ i geber, što znači „davanje“) i predstavljaju različite fizičke događaje (npr. promena između dnevne svetlosti i tame) i društvenih događaja (npr., obroci, društveni kontakt, itd.). Zdravi ljudski život je na taj način osiguran cirkadijanskim biološkim sistemom u kojem se vremenski povezani obrasci, što znači vremenska ciklička organizacija ponavljajućih događaja, sinhronizuju. Ovo uključuje harmonizovanu interakciju između ronioca se funkcionišu sat u perifernim tkivima, orkestrirajuća funkcija glavnog sata u centralnom nervnom sistemu, odgovarajući uticaj spoljašnjih signala vremena koji deluju kao zeitgeberi koji stabilizuju ritam, i homeostatske komponente koje pozitivno maskiraju cirkadijanske funkcije. Ovo poslednje, npr., Povećani nagon spavanja koji nastaje usled sve dužeg trajanja uspavanja, mora se uzeti u obzir prilikom ispitivanja uloge cirkadijanskog kvara.
Vremenske promene u biološkim funkcijama koje utiču na ljudsko ponašanje i zdravlje
Iako se važnost ljudskih cirkadijanskih ritmova poznata vekovima, ona je u načinu života modernog društva veoma zanemarena. U stvari, ljudi koji žive u zapadno industrijalizovanim zemljama sve više zanemaruju svoju biološku cirkadijalnu dispoziciju. Rad oko 24 sata dnevno, putovanje kroz nekoliko vremenskih zona, interkontinentalni biznis baziran na Internetu i pristup 24-satnoj televiziji dovode do sve većeg broja ljudi koji žive svoje živote protiv vlastitih bioloških satova.13 Američka nacionalna fondacija za spavanje14 istakao je da je između 1998. i 2005. količina Amerikanaca koji su spavali manje od 6 sati po noći porasla sa 12% na 16%, dok je onih koji su spavali više od 8 sati smanjena sa 35% na 26%. Očigledno je da koračamo prema besanom i hronopatološkom društvu.15
Sve veći broj dokaza upućuje na to da poremećena vremenska organizacija narušava ponašanje, kogniciju, uticaj i emocije; Nadalje, poremećaj gena u cirkadijanskom satu narušava ciklus spavanja-budnosti i društvene ritmove. Sve u svemu, ove promene fiziološke cirkadijanske funkcije mogu se umešati naročito u mentalne poremećaje. To podržavaju studije koje demonstriraju interakcije između cirkadijanskih oscilatora preko molekularnih satova i neuronskih krugova koji održavaju veće moždane funkcije i ponašanja presudno povezana sa mentalnim zdravljem. Konkretno, poremećaji u snu i uzbuđenje, kognicija i raspoloženje pokazuju bliske odnose sa izmenjenim cirkadijanskim ritmovima.16 Razni mentalni poremećaji povezani su sa poremećajima u vremenskoj organizaciji bioloških funkcija, kao što su poremećaji rada u smeni, sezonski afektivni poremećaji. , bipolarni poremećaj koji uključuje maniju, veliku depresiju, sindrom noćne ishrane, šizofreniju, demenciju i druge.
☑ Zamolio bih clanove koji zele licno preuzimanje, da ne postavljaju uslove kako, sta, gde... licno preuzimanje je na mojoj adresi na Telepu, ako Vam to ne odgovara kupujte od nekog drugog.
☑ Svi predmeti su fotografisani na prirodnom svetlu, nema nikakvih filtera, efekata ili neceg slicnog !
❗❗❗ NE SALJEM U INOSTRANSTVO ❗❗❗
☑ Dobro pogledajte fotografije, da ne dodje do nekog nesporazuma!
☑ Tu sam za sva pitanja!
☑ Knjige saljem nakon uplate!
☑ POUZECEM SALJEM SAMO CLANOVIMA BEZ NEGATIVNIH OCENA!!!! Takodje ne saljem clanovima koji su novi tj. bez ocena!!!
☑ Filmski plakati:
☑ Molim Vas da ne ocekujete od plakata da izgledaju kao da su sada izasli iz stamparije, ipak neki od plakata imaju godina... i mi se nakon 50 godina zguzvamo :) Trudim se da ih sto bolje fotografisem kako bi ste imali uvid u stanje.
☑ Sto se tice cena plakata, uzmite samo u obzir da su ovo originalni plakati iz perioda filma, i da kada bi ste hteli da napravite (odstampate) bilo kakav filmski plakat sa intereneta kostalo bi Vas verovatno vise od hiljadu dinara...
☑ Antikvarne knjige:
☑ Sto se tice antikvarnih knjiga, molim Vas da ne ocekujete da knjige koje su stare neke i po 150 godina budu u savrsenom stanju, budite srecni sto su uopste pozivele toliko vremena i sto je informacija jos uvek u njima, a stanje kakvo je takvo je, uvek mogu da se odnesu da se prekorice i malo sreda, pa da opet dobiju malo svezine, naravno ko to zeli.
Toni Morison (engl. Toni Morrison, rođ. 18. februara 1931, rođena Kloi Ardelija Voford,[2] — 5. avgust 2019[3]), bila je književnica i profesorka. Dobila je Nobelovu nagradu 1993. za sabrana dela. Laureat je Pulicerove nagrade. Dela joj odišu epskim temama, živim dijalozima, izuzetno detaljnim crtama afroameričkih likova. Objavila je seriju dečjih knjiga sa sinom Slejd Morisonom.
Mladost
Rođena je kao Kloi Entoni Voford (engl. Chloe Anthony Wofford) u Lorejnu, Ohajo.[4] Drugo je od četvoro dece, iz radničke porodice. Kao dete stalno je čitala (među omiljenim piscima su joj bili Džejn Ostin i Lav Tolstoj). Njen otac, Džordž Voford, varilac po zanimanju, često bi joj govorio afroameričke narodne priče (metod pripovedanja koji će kasnije prožeti njena dela). Kada je imala oko 15 godina, bilci su linčovali dva crna biznismena koji su živeli u njenoj ulici. Morison je rekla: „On nam nikada nije rekao da je video tela. Ali on ih je vidio. I to je bilo previše traumatično, mislim, za njega.”[5] Uskoro nakon linča, Džordž Voford se preselio u rasno integrirani grad Lorejn (Ohajo), u nadi da će pobeći od rasizma i osigurati profitabilno zaposlenje u rastućoj industrijskoj ekonomiji u Ohaju. On je radio razne poslove i kao zavarivač za US Stil. Ramah Voford je bila domaćica i posvećeni pripadnik Afričke metodističke episkopalne crkve.[6]
Morisonova je 1949. upisala Univerzitet Hauard i studirala društvene nauke. Pod izgovorom da se Kloi teško izgovara, menja ime u Toni. Zvanje magistra engleske književnosti stekla je na univerzitetu Kornel 1955, a Univerzitet u Oksfordu dodelio joj je titulu počasnog doktora 2005.
Karijera
Odraslo doba i uređivačka karijera: 1949–1975
Godine 1949, ona se upisala na Univerzitet Hauard u Vašingtonu, tražeći društvo crnih intelektualaca.[7] Dok je bila u Hauardu, prvi put se susrela sa rasno odvojenim restoranima i autobusima.[5] Diplomirala je 1953. godine sa dipl. na engleskom i nastavila školovanje da stekne magisturu umetnosti na Univerzitetu Kornel 1955. godine.[8] Njena magistarska teza nosila je naslov „Tretman otuđenih Virdžinije Vulf i Vilijama Foknera.“[9] Predavala je engleski, prvo na Teksaškom južnom univerzitetu u Hjustonu od 1955. do 1957. godine, a zatim na Univerzitetu Hauard u narednih sedam godina. Dok je predavala na Hauardu, upoznala je Harolda Morisona, jamajskog arhitektu, za koga se udala 1958. Njihov prvi sin rođen je 1961. godine, a ona je bila trudna sa svojim drugim sinom kada se razvela od Harolda 1964.[10][11][12]
Nakon razvoda i rođenja njenog sina Slejda 1965, Morisonova je počela da radi kao urednica za L. V. Singer, odeljenje za udžbenike izdavača Random Hause,[6] u Sirakuzi, Njujork. Dve godine kasnije, prešla je u Random Hause u Njujorku, gde je postala njihova prva crna žena viši urednik u odeljenju za beletristiku.[13][14]
U tom svojstvu, Morison je igrala vitalnu ulogu u dovođenju crnačke književnosti u mejnstrim. Jedna od prvih knjiga na kojima je radila bila je prelomna Savremena afrička književnost (1972), zbirka koja je uključivala radove nigerijskih pisaca Vola Sojinke, Činua Ačeba i južnoafričkog dramaturga Atola Fugarda.[6] Ona je podstakla novu generaciju afroameričkih pisaca,[6] uključujući pesnika i romanopisca Tonija Kejda Bambaru, radikalnu aktivistkinju Anđelu Dejvis, Crnog pantera Hjuija Njutna[15] i noveliskinju Gejl Džons, čije je pisanje Morisonova otkrila. Takođe je objavila autobiografiju otvorenog poznatog šampiona Muhameda Alija iz 1975. godine, pod nazivom The Greatest: My Own Story. Pored toga, objavila je i promovisala rad Henrija Dume,[16] malo poznatog romanopisca i pesnika kojeg je 1968. godine ubio tranzitni službenik u njujorškoj podzemnoj železnici.[5][17]
Među drugim knjigama koje je Morisonova razvila i uredila je Crna knjiga (1974), antologija fotografija, ilustracija, eseja i dokumenata o životu crnaca u Sjedinjenim Državama od vremena ropstva do 1920-ih.[5] Izdavačka kuća Random Hause nije bila sigurna u pogledu ovog projekta, ali je njegovo objavljivanje naišlo na dobar prijem. Alvin Bim je recenzirao antologiju za klivlendskog Plejn Dilera, pišući: „Urednici, poput romanopisaca, imaju decu mozga – knjige koje smišljaju i oživljavaju bez stavljanja sopstvenih imena na naslovnu stranu. Gospođa Morison ima jedno od ovih u prodavnicama sada, a časopisi i bilteni u izdavačkoj delatnosti su oduševljeni, govoreći da će proći kao vrući kolači.`[6]
Promovisanje afroameričke književnosti
Godine 1958. udaje se za Harolda Morisona, rađa dvoje dece ali se i razvodi 1964. Posle razvoda seli se u Njujork, gde radi kao urednik. 18 meseci kasnije postaje jedan od urednika njujorškog sedišta poznate izdavačke kuće Random House.
Kao urednik, igrala je važnu ulogu u približavanju afroameričke književnosti ka mejnstrimu. Uređivala je između ostalih i knjige Toni Kejd Bambara i Gejl Džonsa. Morison je bila profesor društvenih nauka na Univerzitetu u Prinstonu, od 1989. Taj radni odnos je prekinula 2006.
Trenutno radi za američki periodični magazin „Nacija“ (The Nation)
Politika
Izazvala je bezmalo skandal nazvavši Bil Klintona „prvim predsednikom crncem“ dodavši kako „Klinton ispoljava gotovo svaku crtu „afroamerikanstva“: odrastao uz samohranog roditelja, rođen siromašan, radničke klase, svira saksofon, dečko iz Arkanzasa koji obožava Mekdonalds i brzu hranu.`
Predmet: 61125469
