Godina izdanja: 2015.
ISBN: 978-86-7102-502-7
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

O knjizi:
Posebno zanimljivi su razgovori inicirani nekim važnim događajima, kao sa carem Selasijem, Modibom Keitom i kraljem Mahendrom o Prvom samitu nesvrstanih zemalja, sa Vladimirom Velebitom o tršćanskoj krizi, sa Hibakušom o nuklearnim katastrofama, Flugbajlom o Berlinskom zidu, Budimirom Lončarom o sastanku šefova diplomatija balkanskih zemalja i Devetom samitu nesvrstanih u Beogradu, Helmutom Šmitom o sastanku bivših predsednika i premijera, Mazovjeckim i Manolićem o ratu u Jugoslaviji…

Tokom svog pedesetogodišnjeg bavljena novinarstvom Štajner je svojim izveštavanjem a naročito intervjuima obeležio dug period u istoriji Jugoslavije, a u novinarstvu odredio neke profesionalne standarde koje bi nove generacije novinara trebalo da slede. Veština pisanja dobrog intervjua znači bolje, potpunije upoznavanje ličnosti sa kojom se razgovara, a kroz pitanja i odgovore dobija se i širok, sveobuhvatni pogled na vreme, prilike i događaje koji su obeležili drugu polovinu dvadesetog veka. Izbor svetskih lidera koje je Štajner bio u prilici da intervjuiše svedoči i o položaju i ugledu nekadašnje Jugoslavije, njenom značaju na političkoj karti sveta, ali i o ugledu profesije čiji je izuzetni predstavnik autor ove knjige.
O knjizi:

Već i sama engleska reč interview, koja bi mogla da se prevede kao međupogled, nagoveštava mnogo više od samo razgovora u kojem jedna osoba pita, a druga odgovara. Kada ste u ulozi onog ko postavlja pitanja, cilj vam je ne samo da dobijete uopštene odgovore već, često, i da izmamite odgovore, potvrde ili demanti činjenica do kojih vam je stalo. Ali i osoba koja odgovara može da bude posebno zainteresovana da, iz raznih razloga, bude intervjuisana, da se pojavi u javnosti.’

O autoru:


Hari Štajner:

Rođen je 28. maja 1930. u Beogradu gde je završio osnovnu školu i gimnaziju (Prva muška). Studirao Novinarsko-diplomatsku visoku školu. Nemačku okupaciju, zajedno sa majkom, dočekao je u Beogradu, da bi u jesen 1941. sa lažnim dokumentima, pobegao u Split, odakle je prebačen u Italiju kao civilni ratni internirac. Posle kapitulacije Italije priključio se partizanskom zbegu u El Šatu, u Egiptu, gde je dočekao kraj rata.
Radio u Borbi, Večernjim novostima, NIN-u i Vremenu.
Uporedo sa novinarstvom, bio je aktivan u nezavisnim novinarskim organizacijama – prvi predsednik Fonda novinarske solidarnosti, jedan od osnivača NUNS-a, osnivač i direktor Medija centra, predsednik radne grupe za medije Centralnoevropske inicijative.
Govori engleski, nemački i italijanski. Oženjen, ima ćerku Sandru. Živi u Beogradu.