Godina izdanja: 2011
ISBN: 978-86-7562-097-6
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

MUZEJI I GRANICE MOĆI - Ljiljana Gavrilović
Izdanje: XX VEK Beograd, 2011
F: 12x17 cm
O: 192 str
Mek povez, latinica

Knjiga je potpuno N O V A.

Muzeji su tema koja u novije vreme postaje atraktivna i za naučnike u Srbiji. Iz­la­zi sve vi­še knji­ga o raz­li­či­tim aspek­ti­ma mu­zej­skog ra­da, osno­van je Cen­tar za mu­ze­o­lo­gi­ju i he­ri­to­lo­gi­ju na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du (još uvek pri Ode­lje­nju za isto­ri­ju umet­no­sti), pri­ja­vlju­ju se ma­ste­ri i dok­to­ra­ti iz oblasti mu­ze­o­lo­gi­je, ili za­šti­te kul­tur­nog na­sle­đa u najširem smislu. Ta­ko je te­ma ko­ja je, iako pot­pu­no trendy u svet­skim raz­me­ra­ma, a u Sr­bi­ji dosko­ra bi­la u pot­pu­no­sti za­ne­ma­re­na, ko­nač­no na­šla svoj put do ši­re na­uč­ne i struč­ne za­jed­ni­ce, što bi tre­ba­lo da re­zul­ti­ra pro­na­la­že­njem bo­ljih pu­te­va od mu­ze­ja do nji­ho­ve (po­ten­ci­jal­ne) pu­bli­ke, između onoga za šta se ljudi interesuju i onoga čime se muzeji bave. Pri­me­ra novih pristupa muzejima sve je vi­še (uku­pan rad Mu­ze­ja isto­ri­je Ju­go­sla­vi­je, po­je­di­ne iz­lo­žbe Isto­rij­skog mu­ze­ja Sr­bi­je, na pri­mer, ili iz­lo­žba Pla­stič­ne de­ve­de­se­te u Et­no­graf­skom mu­ze­ju u Be­o­gra­du), ali je to sa­mo kap u mo­ru sva­ko­dnev­ne kon­ven­ci­o­nal­ne mu­zej­ske po­nu­de.
Ključ­na pi­ta­nja ko­ji­ma se ba­vim u ovoj knji­zi ­su te­o­rij­ski od­nosi između mu­ze­ja, dru­štva i politika iden­ti­te­ta, ko­ji bit­no utiču na to kako se shvata kul­tur­no na­sle­đe i kako se gleda na funkciju mu­ze­ja. Ovde takođe pišem i o odnosu iz­me­đu mu­ze­o­lo­gi­je i an­tro­po­lo­gi­je, kao mo­je `ma­tič­ne` di­sci­pli­ne, ali i između mu­ze­ja i po­pu­lar­ne kul­tu­re i sa­vre­me­nog sve­ta uop­šte. Sintagma u naslovu knjige gra­ni­ce mo­ći odnosi se na raz­li­či­te vrste granica: ide­o­lo­ške, fi­zič­ke, sim­bo­lič­ke, samorazumljive, na sve one granice ko­je sva­ko­dnev­no sputavaju na­še ži­vo­te, te­ra­ju nas na za­o­bi­la­že­nje, pre­ska­ka­nje ili če­ka­nje.
Iako su mi, prilikom ra­da na ovim tek­sto­vi­ma, mno­ge stva­ri po­sta­le znat­no ja­sni­je (sva­ko od nas pi­še pr­ven­stve­no da bi sa­mom se­bi od­go­vo­rio na pi­ta­nja ko­ja po­sta­vlja), i da­lje je osta­lo mno­go te­ma o ko­ji­ma tre­ba raz­mi­šlja­ti i ko­je osta­ju otvo­re­ne za ne­ke dru­ge tek­sto­ve i ne­ke dru­ge knji­ge.