ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 729
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Oblast: Vojna istorija

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!


Pakao iz vazduha - ilustrovana istorija vazduhlopovstva
ILUSTROVANA ISTORIJA VAZDUHOPLOVSTVA
VUK KARADŽIĆ-Beograd
1987. god.
158 str. ( 30 x 22 cm ) ilustr.



Vazduhoplovstvo je delatnost vezana za letenje u vazdušnom prostoru. Podrazumeva i objedinjuje sve ljudske aktivnosti vezane za letenje s mehaničkim spravama, zvanim vazduhoplovi. Pojam vazduhoplov uključuje sve letelice s višekratnom upotrebom, sa pogonom i bez njega, kod kojih se dejstvo gravitacije uravnotežava sa silom uzgona, koja se ostvaruje sa fiksnom ili s rotacionom uzgonskom površinom, zvanom krilo, ili sa lakšim gasom od vazduha, smeštenim u rezervoarima. Vazduhoplovi mogu biti pilotirani i nepilotirani. U svojoj progresivnoj istoriji od jednog veka, vazduhoplovi su se veoma brzo razvijali, u veliki broj heterogenih vrsta, a u divergentnim pravcima. Primer su, za upoređenje, svemirska letelica Spejs šatl i klasična jedrilica. Sasvim su različitog izgleda, koncepcije i namene.

Vazduhoplovstvo čini veliki skup činioca, sa različitim pojmovima. Od pripreme specifičnog kadra pa sve do izlaska vazduhoplova iz operativne upotrebe, kao i sva prateća infrastruktura.

Prema svojoj nameni i funkciji, vazduhoplovstvo se deli u dve velike grupacije:[1]

Civilno vazduhoplovstvo
Vojno vazduhoplovstvo
Istorija
Glavni članak: Istorija vazduhoplovstva
Pokušaji i ostvarenje letenja

Let ptice, inspirisao je čoveka.

Prvi letovi (jedrenje) Otoa Lilijentala 1891. godine.

Prvi let u istoriji čovečanstva napravila su Braća Rajt, 17. decembra 1903.

Sarićev avion, 16. oktobar 1910.
Čovek je od davnina, posmatrajući i proučavajući ptice, želeo da napravi uređaj sa kojim bi mogao da leti u vazdušnom prostoru, iznad zemlje. Od najranijeg proučavanja letenja, ptica, a zatim bacanjem predmeta kroz vazduh, čovek sve više shvata fizikalnost toga kretanja, to jest aerodinamičke zakonitosti. Tako od običnog štapa nastaje koplje ili strela a u Australiji i bumerang, a nešto kasnije zmajevi, sve do mehaničkih golubova na Arhitasu u antičkoj Grčkoj.[2] Postoje stare legende o ljudskom letu, kao što je o Ikaru, a kasnije, nešto realnije tvrdnje o letovima ljudi na kratkim rastojanjima, kao što su letovi s krilima (engl. Abbas Ibn Firnas) - (810–887), (engl. Eilmer of Malmesbury) - (810—887),[3] (u 11. veku ) i sa pasarelom napunjenom sa gasom (port. Bartolomeu Lourenço de Gusmão) (1685—1724).[4]

U 18. veku, u mnogim državama sveta, bile su sve ozbiljnije najave i razmišljanja o ostvarivanju vekovnog ljudskog sna, da uspe da leti. Posebno su Kinezi prednjačili, s upotrebom raketa, kako u zabavama tako i u vojnim borbenim dejstvima.

Suštinski razvoj vazduhoplovstva počinje 19. novembra 1783. godine, kada je poleteo balon, iz dvorišta Versajskog dvorca u Francuskoj. Tri dana kasnije, 21. novembra 1783, s balonom poleće Pilatr de Rozje. Oduševljenje je ubrzo splasnulo, kada se shvatilo da je balon, u slobodnom vazdušnom strujanju u atmosferi, nije upravljiv. Ubrzano je rađeno na iznalaženju rešenja za njegovo upravljanje, te se došlo do konstrukcije cepelina. Tokom 1804. J. D. Zaharov, je uz pomoć balona, istraživao ne samo fizičke i fiziološke, već i psihološke probleme ljudi u toku letenja. M. A. Rikačev, je pored fizičkih istraživanja, u toku leta, proučavao i funkcije vida i sluha, i jedan je od prvih istraživača koji je 1882. godine dao prvi opis ličnih osobina koje su neophodne za letača.

Prvu sveobuhvatnu studiju uticaja letenja na zdravlje, sproveo je francuski lekar Pol Ber, koji je objavio svoja istraživanja o uticaju promene sastava i pritiska vazduha, sa porastom visine na ljude, sa naslovom „Barometarski pritisak“ (fr. La pression barometrique), 1878. godine.[5]

Godine 1894, bečki fiziolog Herman fon Šreter, projektovao je kiseoničku masku, s kojom je meteorolog Artur Berson postavio rekord u visini leta, sa balonom, od 9 150 m.

Paralelno su produbljivana bazna znanja iz aerodinamike i konstrukcije letelica. Formirao se pravac s kojim je trebalo napredovati, za ostvarenje kontrolisanog leta, s pogonom i sa ljudskom posadom. U tome je dao značajan doprinos Nemac Otoa Lilijentala (nem. Otto Lilienthal), koji je uspešno leteo na jedrilici. Inspirisani njegovim rezultatima, Braća Rajt (engl. Wright brothers) su izgradili svoj prvi motorni avion Flajer I (engl. Flyer I) i s njim su poleteli 17. decembra 1903. godine. Sa tim avionom se teško upravljalo, pomoću prinude uvijanja krila, a kasnije je to razrešeno uvođenjem pomerljivog njegovog dela površine, to jest s krilcima. Za pogon je korišćen motor sa unutrašnjim sagorevanjem.[6]

U Subotici, na prostoru sadašnje Srbije, Ivan Sarić je poleteo na avionu sopstvene konstrukcije i izrade, 16. oktobara 1910. godine.[7]

Prvi let u istoriji čovečanstva napravila su Braća Rajt, na avionu vlastite konstrukcije i proizvodnje Flajer I, 17. decembra 1903. godine.
Afirmisanje početnih rezultata u letenju
Ubrzo, posle prvih letova s motornim avionom 1903. godine, sticana su iskustva u primeni letelica u raznim granama ljudske delatnosti i potrebe. Prvo su primenjivani baloni i cepelini u prevozu pošte i putnika. Pošto se u ratu koristi svaka mogućnost za postizanje prednosti nad protivnikom, baloni i cepelini su korišćeni u izviđanju i u korekciji artiljerijske vatre. Tehnološki unapređeni avioni su kasnije efikasnije korišćeni u te svrhe, uz njihovo dalje tehničko–tehnološko usavršavanje.

U tome pionirskom periodu vazduhoplovstva, bile su prisutne takmičarske ambicije u okviru postizanja rezultata, preletanja razdaljine između dva udaljena mesta. Jedan od izazova je bio preleteti Kanal Lamanš, zatim razdaljinu između Evrope i Amerike itd. Ta takmičarska motivacija je sa svojim rezultatima dokazivala primenljivost i korist vazduhoplovstva. U realizaciji tih ambicija, najznačajniji let je bio od Amerike do Evrope. To je uspeo američki pilot Čarls Lindberg. On je samostalno, bez spuštanja, preleteo rastojanje između Njujorka i Pariza, ukupne dužine od 5 809 km. Čarls Lindberg je taj let realizovao na avionu Duh Sent Luisa , 21. i 22. maja 1927. godine, u trajanju od 33,5 h. Sa ovim podvigom je naznačen put i perspektiva interkontinentalne putničke i transportne avijacije i zato je s razlogom Lindberg stekao svetsku slavu. Ništa manji izazov nije bilo takmičenje u obaranju rekorda u brzini leta i masi prenetog tereta, što je isto podsticalo razvoj i tehnološko unapređenje vazduhoplova.


G-2A Galeb, kao pripadnik aerokluba na aeromitingu u Čeneju.

F-22 raptor, borbeni avion pete generacije.
Srpska vojska je veoma rano počela koristiti prednosti letenja, za vojne potrebe. Kapetan srpske vojske Kosta Miletić, još 1908. godine, je osnovao prvu srpsku stanicu golubije pošte u Medoševcu kod Niša. Posle kupovine balona, napravio je prvi demonstracioni let njim sa natpisom Srbija i sa srpskom zastavom, 19. aprila 1909. godine. Srpska vojska je među prvima u Evropi uvela u operativnu upotrebu i avione. Još pre Balkanskih ratova su vojni piloti slati na školovanje i obuku u inostranstvo. Prvi srpski pilot sa pilotskom dozvolom je Mihajlo Petrović, školovan je u Francuskoj. On je ujedno i prvi vojni pilot koji je s avionom izgubio život, izvršavajući borbeni zadatak izviđanja za vojne potrebe, iznad grada Skadra, 7. marta 1913. godine.[8][9][10] U Kraljevini Jugoslavije je osnovano preduzeće za avio-prevoz. Prva kompanija se zvala Aeroput, osnovana je 17. juna 1927. Ime je promenjeno 1. aprila 1947. u Jugoslovenski aerotransport, skraćeno JAT, a 8. avgusta 2003. u Jat ervejz.