ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1939
Jezik: Srpski
Autor: Strani
Oblast: Vojnostručna literatura

MK 9
66008) SAVREMENA VOJSKA , đeneral Moren , Prosveta Beograd 1939 ,
Sadržaj:
Propratna reč od brigadnog đenerala Č. Škekića
ΠΡΟΠΡΑΤNA REČ
Posle odličnog dela đenerala Debneja „La guerre et les hommes`, koje je prevedeno na više jezika, pa i na našem, u izdanju vojnog časopisa „Ratnik` (juli 1938); biblioteka naučne filozofije, preko izdavačkog preduzeća E. Flamarion u Parizu, izdala je krajem 1938 delo đenerala Morena „L`armée moderne`.

Odmah posle pojave ovog dela svi francuski kritičari, gotovo kao po dogovoru, izneli su da je delo L`armée moderne` upravo produženje dela „La guerre et les hommes` i da ova knjiga zaslužuje osobitu pažnju, pošto đeneral Moren, kao i đeneral Debnej, spada u intelektualnu elitu francuske vojne uprave.

Đeneral Moren rođen je 5 januara 1869 u Šerburgu. Po završenoj srednjoj školi stupio je 1888 u Politehničku školu, iz koje se francuska vojska popunjava prvoklasnim artileriskim i inžinjerskim oficirima.

Kao prvi u rangu završio je Artilerisku aplikacionu školu u Fonteneblu, a potom kao potporučnik, poručnik i kapetan služio je u stroju kod raznih altileriskih jedinica sve do novembra 1899, kada je stupio na Višu ratnu školu, u kojoj se njegova sprema razvija na široj osnovi.

Po završenoj Ratnoj školi nalazi se na raznim dužnostima đeneralštabnih oficira, komandujući povremeno i pojedinim artileriskim jedinicama.

Početkom rata 1914 dodeljen je Operativnom odeljenju Vrhovne komande i u novembru 1914 proizveden
je u čin potpukovnika. Zatim je kratko vreme bio šef kabineta Ministra rata, pa je uskoro primio komandu nad 180 artilerskim pukom, i aprila 1916 unapređen u čin pukovnika. Posle uspešnog komandovanja artileriskim pukom postao je komandant korpusne artilerije, na kome položaju dobija čin brigadnog đenerala (maja 1917) i postaje komandant 1 divizije opšte artileriske rezerve, a avgusta 1918 postaje komandant opšte artileriske rezerve Vrhovne komande.

Posle rata đeneral Moren zauzima najistaknutija mesta u francuskoj vojsci: inspektor artilerije, pomoćnik načelnika Glavnog đeneralštaba, komandant divizije, generalni inspektor artilerije, član Višeg ratnog saveta, generalni inspektor za motorizaciju vojske, a 1934 postao je Ministar rata.

Na svima dužnostima đeneral Moren je ispoljno izvanrednu organizatorsku sposobnost, pored svih ostalih vojničkih vrlina i njegove lične spreme, radi čega je i odlikovan Legijom časti I stepena, a pored mnogobrojnih visokih stranih odlikovanja, odlikovan je i našim ordenom Belog orla 1 reda.

Đeneral Moren pripada grupi onih velikih i slavnih francuskih profesionalnih vojnika, koji su bili ne samo primerni mirnodopski i ratni komandanti, već su i odlični vojni mislioci-filozofi i sociolozi.

„Vojni komandanti, veli đeneral Moren, ne bi bili na visini svog zadatka, ako bi se zadovoljili time da kao nekad budu samo vođe ljudi i ako bi predmete za svoja proučavanja crpeli isključivo iz prošlosti. Ona vrhovna vrlina, koja mora da ih krasi, mašta, bez koje se ništa veliko ne može da stvori, mora da bude upućena ka istraživanju primene nauke za vojnu svrhu. Za ovo nije potrebno da oni sami budu naučnici; dovoljno im je, da se okruže tehničkim savetodavcima i da primaju nove ideje sa očiglednom naklonošću, da ne smatraju tehničare kao potčinjenu braću taktičara, već da naprotiv prodube uopštavanje ove dvojne kulture, koja uostalom sve više postaje kultura sadašnje vojne omladine, istovremeno sportske i zanete mehanikom`.

Beneral Moren veli, da je život savremenog oficira u oblasti nauke potpuno ispunjen i dok su se ranije oficiri izlagali opasnosti da u ovome zaostanu, danas se mogu bojati samo premorenosti, jer se vojna nauka, a naročito tehnika, toliko razvija, da pruža neiscrpno polje rada.

Đeneral Moren, služeći dugi niz godina u vojsci, sarađivao je s mnogim istaknutim najvišim francuskim komandantima ne samo u miru već i u ratu, a dolazio je u dodir i sa izvesnim francuskim političarima. Njegov duboko pronicljivi duh uočavao je mnoge bitne činjenice, na osnovu čega je stekao veliko iskustvo i došao do važnih zaključaka u razmišljanjima o savremenom ratu i ratnoj veštini.

Đeneral Moren iznad svega vole istinu. On joj otvoreno i smelo gleda u oči, jer je istina naročita osobina heroja.

Njegovo delo „Savremena vojska` pretstavlja neku vrstu testamenta, kojim ovaj istaknuti vojnik predaje u amanet sledećim generacijama plod svog 45-godišnjeg vojničkog rada i bogatih iskustava.

On, svojoj velikoj vojničkoj porodici svome delu ostavlja bogato nasletstvo. Iz njegovog dela, ne samo vojnici, već i političari, diplomate i državnici nasleđuju ogromno blago znanstveno, , duhovno i moralno blago, daleko dragocenije od ma kakvog blaga materijalne prirode.

Profesionalni vojnici nasleđuju ovo blago studijom prvog i drugog dela ove knjige, koji se odnose na borbu uopšte, organizaciju i administraciju vojno oružane sile; dok političari i državnici, kao i svi rodoljubi svoje zemlje studijom trećeg dela, u kome se govori o organizaciji čitavog naroda za rat i opštem upravljanju ratom, stiču dragocena uputstva za njihov rad u najtežim danima u danima rata.

Ova knjiga nas na jedan veoma lak i metodičan način uvodi u saznanje svih činjenica modernog rata, ona nam dolazi u potreban čas, kada se nervoza ratne psihoze oseća gotovo i u samom vazduhu. Stoga na završetku ovog predgovora navodimo reči velikog vojnog pisca đenerala Morena:

„Budimo uvereni da mir postoji samo onda, kada su snage stvorene ambicijom jednih u ravnoteži sa snagama koje je postigla ambicija drugih. To je fizički zakon, to je i moralni zakon. Ovaj prekid ravnoteže ne mora dovesti do rata. Ispoljavanje snaga može da bude dovoljno da unapred slomi volju protivnika, koji se oseća suviše slabim da stupi u borbu i koji priklanja glavu da bi produžio da živi, Ali to nije život već ropstvo sa svima svojim strašnim posledicama.

Večito će ostati tačna ona stara rimska izreka „Ako hoćeš mir, spremaj se za rat`. To će biti zaklju čak ovih razmišljanja o savremenoj vojsci, koja mora da bude pre svega narodno delo i da stavi u pokret kod svih građana jednog naroda: mozak koji misli, ruke koje rade i srce tj. hrabrost, koja omogućava da se podnese napor do požrtvovanja, ako je to potrebno, a hrabrost je uzvišena vrlina, jer prema rečima Napoleonovim jedino „ona izmiče licemerstvu`.

S puno ubeđenja da će delo đenerala Morena biti odlično shvaćeno i ocenjeno od svakog čitaoca mi ga iskreno preporučujemo. 1. jula 1930 god. u Beogradu Čedomir M. Šćekić brigadni đeneral
Predgovor autora

PRVI DEO: BORBA
Uvod
Napoleon
Evolucija borbe
Pešadija
Istoriski pregled
Vatra koja zaustavlja
Pešadija u napadu
Čovek
Naoružanje i oprema
Ustrojstvo pešadije
Vod
Četa
Bataljon
Puk
Zaključak
Artilerija
Opšta obeležja artilerije
Kratak istoriski pregled
Artilerija u borbi
Materijal
Opšta artileriska rezerva
Komandovanje artilerijom
Protivavionska artilerija
Konjica
Inžinjerija
Vazduhoplovstvo
Kratak istoriski pregled
Upotreba aviacije
Balonstvo
Organizacija letilišta
Zaključak
Motorizacija
Bojna vozila
Automobili za pozadinsku službu
Motocikli
Zaključak
Veze i prenošenje izveštaja
Komandovanje i njegovi pomoćnici
Pomoćno osoblje
Operativne jedinice
Kretanje i stanovanje
Marševi
Stanovanje
Prikupljanje podataka
Savremena borba
Defanziva
Ofanziva
Zaključak
Saobraćajne veze i snabdevanje
Istoriski pregled
Rat 1914—1918 godine
Sadašnje stanje ovoga pitanja
Komora
Posebni slučajevi
Zaključak
DRUGI DEO: ORGANIZACIJA VOJSKE
Organizacija
Oficir
Regrutovanje
Primenjene škole ili škole za usavršavanje
Unapređivanje
Podoficiri
Nastava
Manevri
Trajanje roka službe
Rezerve
Oficiri
Podoficiri
Pozivanje rezervista
Vojnička priprema
Kolonijalna vojska
Vojna administracija
Kratak istoriski pregled vojne administracije u Francuskoj
Sadanja administracija
Metode
Sredstva
Artileriska služba
Inžinjerska služba
Intendantska služba
Odeća
Ishrana
Računovodstvo
Sanitetska služba
Proizvodnja naoružanja
Vojnogeografska služba
Kratak istoriski pregled
Rat 1914—1918 godine
Sadanje stanje ove službe
Kontrolno osoblje u vojnoj administaciji
Zaključak

TREĆI DEO: ORGANIZACIJA NARODA
Opšta uprava rata
Ratni plan
Operaciski plan
O vojinoj prostoriji
Zaključak
Narodna odbrane za vreme rata
Utvrđivanje
Hemiski rat
Pasivna protivavionska odbrana
Industriska mobilizacija
Zakonska organizacija naroda za vreme rata
Opšti zaključak .

mek povez, format 14 x 20 cm , ćirilica, delovi tekst apodvlačeni plavom i crvenom drvenom bojicim, tekst vidljiv i čitljiv , VIII + 311 strana , pečatni potpis nanaslovnoj strani ,