ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1961
Jezik: Srpski
Autor: Strani
Oblast: Vojna istorija

Izdavač: Vojnoizdavački zavod JNA „Vojno delo“ - Beograd
Vojna biblioteka
Edicija Inostrani pisci, knjiga 45
Prevod: Stanko Vučković, Višeslav Petrović
Povez: tvrd
Broj strana: 423 + skice
Ilustrovano.
Spolja kao na slikama.
Požutela po obodu i na marginama strana, mestimično žućkaste flekice, lepo očuvana.

Strog, surov i odlučan, bio je u stanju da uništi sve stereotipe, a pritom je imao sreće u borbama. Tako su Vasilija Čujkova okarakterisali njegovi savremenici. Rođen je 31. januara 1900. godine. Sa 18 godina je stupio u Crvenu armiju. Posle građanskog rata služio je na Dalekom istoku i u Kini – bio je vojni ataše pri glavnom komandantu kineske vojske Čang Kaj Šeku.

U proleće 1942. godine Čujkov je povučen iz Pekinga i poslat na front – u samo žarište rata – kod Staljingrada… Na čelu 64, a zatim 62. armije učestvovao je u odbrambenim bitkama na Volgi. Dobio je nalog da odbrani grad po svaku cenu. Oktobar 1942. godine bio je najteži mesec u odbrani Staljingrada. Žestoke borbe su se vodile za svaku ulicu, za svaku zgradu. Do početka novembra u rukama Čujkova ostala je samo jedna desetina Staljingrada – nekoliko fabričkih objekata i nekoliko kilometara obale reke, ali se branioci grada nisu predavali. U najtežim trenucima Čujkov je bio sa svojim borcima.

Vasilij Čujkov je u Staljingradu uveo taktiku borbe iz blizine. Bez obzira na brojnu nadmoć snaga Vermahta, sovjetska vojska je stalno išla u kontranapad. Glavni cilj je bio da se neprijatelju ne dozvoli da prebaci i koncentriše snage. S imenom Čujkova se povezuje i pojava specijalnih jurišnih grupa. Nije čudo što je imao nadimak „general-juriš“. Ove grupe su iznenada upadale u zgradu i ubijale neprijatelje. Nemci nisu znali kad, a što je glavno, iz kog pravca da očekuju kontranapad.

Branioci Staljingrada nisu odbranili samo grad. Za nemačku ratnu mašinu koja je do tada pokorila skoro celu Evropu, poraz na obalama Volge je predstavljao strašan udarac. Čujkov je zajedno sa svojom vojskom koja je posle pobede kod Staljingrada dobila naziv 8. gardijska, ratovao do poslednjeg dana rata. Učestvovao je u oslobođenju Donbasa, Odese i Zaporožja. Pod komandom Čujkova sovjetska vojska je u kratkom roku potukla Berlinski garnizon i primorala ga je na kapitulaciju.

(K-152)