ISBN: Ostalo
Godina izdanja: -
Autor: Domaći
Oblast: Monografije
Jezik: Srpski

Beograd 2008
kao nova И на почетку у на крају овог рукописа, могла би га стоји иста напомена: О Миши Данону морала се написати књига. Исписао је сам живот.

Машина судбоносних догађаја два пута је од њега правила страдалника и непожељног сведока.

Упрвом случају Данон није ни имао избора. Изабрали су њега! Као и све друге јеврејског порекла, на гомилу. Његових четрдесет седморо из породице и најуже фамилије, нису преживели усташке логоре…

Једино је он, после четиристо паклених логорашких дана, побегао из Јасеновца у прикључио се партизанима. Тим одважним чином сачувао је главу, али није ни слутио га је она наново заложена, док је увелико градио каријеру успешног официра Југословенске народне армије и веровао га је све ружно и зло остало иза њега.

Од припадника војске у чланова Партије којој је у Данон припадао, очекивало се да у име братства у јединства не потежу питање усташког геноцида, на коме се темељила Независна Држава Хрватска. И да је хтео, са логорашким искуством из Јасеновца, Данон није могао га учествује у ‘колективном забораву злочина’ у прећуткивању Геноцида. Био је један од врсних интелектуалаца међу малобројним преживелим логорашима, притом у на високом положају у армији, који је знао га ће се такав опрост злочина брзо претворити у његово порицање. А од порицања је само корак до понављања злочина, што се, пола века касније, у догодило. Сматрао је да се зарад будућности и правде, у име невиних жртава, мора разобличити сама суштина почињених злочина. Људски је праштати, али је неодговорно праштати без поуке, да се злочин не понови.

Иако је о свему томе говорио одмерено у опрезно, Служба која је бринула о свакоме ко би посумњао у непогрешивост врховног руководства, узела га је на зуб, у чекала прилику да с Даноном – рашчисти. А прилика се указала 1967. године, у време трећег израелско – арапског рата.

Тај туђи рат (до)тицао се Југославије само толико колико се у то уплео њен доживотни у неприкосновени властодржац Јосип Броз Тито. Ради лидерства у такозваном трећем (несврстаном) свету, он је увелико истурао сопствену државу на брисани простор светске политике, па је у том часу прекинуо дипломатске односе са Израелом, у међу првима га осудио.

Ни упућенијима није било баш све јасно у вези са Израелом у његовим безбедносним ризицима у изазовима, због тотално непријатељског окружења. И нарочито како се Израел, као једна, по пројекцији и очекивањима, социјалистичка република на Блиском Истоку окренуо према Сједињеним Америчким Држава, а не према Совјетском Савезу . Било како било, југословенски комунисти, а посебно они у ЈНА морали су тада га се изјашњавају о том питању, у да, како се и очекивало беспоговорно у слепо следе осуду у сатанизаиију израелске државе, како је то већ унапред учинио Тито, без остатка и политичких нијанси.

Данон је, за разлику ог многих који су се тада о томе изјвшњавалии, знао колика је у каква цена израелског опстајања. Једино није могао знати оно што је у данас обавијено велом тајни, да ли је Тито имао удела у Насеровом (египатском) нагињању ка рату, који ће га катастрофално коштати, као у све његове арапске савезнике. Још је неразјашњено и откуд Тито на хитном саветовању комунистичких вођа у Москви, по први пут после прекида односа са Стаљином 1948. године. Очигледно је да је имао у неке своје посебне разлоге за иступање на таквом скупу, независно ог лома уи ‘нереда’ који је у источном блоку створила израелска победа, поразивши ‘супериорно совјетско оружје у неуким арапским рукама’! Тито је, колико се зна, чак и поднео заједничког коминикеа о осуди Израела као агресора.

Тек са овим назнакама може се докучити колико је Титу било важно да се у Југославији не чује ни један дисонантан политички тон по питању осуде израелског ратног подухвата. Због тога су у Даноновим одмереним напоменама и појашњењима израелске позиције и стварности, приписане сасвим искривљене политичке конотације.Чуварима Брозове непогрешивости, у такве речи личиле су на нову јерес и неопростив Грех, па је уследила оркестрирана партијска кампања против Данона, са изрицањем казне, и свеопшта изолација из редова ‘ревносних комуниста’.

Данон није поклекнуо, нити се повукао. Упорним истрајавањем да докаже како се ничим није огрешио о своју државу, армију у партију још више је спознавао механизме закулисних радњи, које су недвосмислено указивале где је изворшите обрачуна са мислећим људима. Здрављем и животом је платио одбрану своје части и достојанства, и није ликовао кад се белодано потврдило да је у свему био у праву. Болно је доживео повампирење усташтва у видео његове нове злочине. Видео је и настојање Србије да нормализује своје односе са Израелом, прекинуте једнострано у на обострану штету.

Мишу Данона су, за живота, рехабилитовали време и нови судбоносни догађаји, али не и његова Партија. Њу су, као и њену државу, нови догађаји – заувек развејали.

(Из предговора уредника Душана Миловановића)