ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1974
Oblast: Istorija umetnosti
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Odlično očuvano.

Autor Kubach, Hans Erich, 1909-1999 ; Kubah, Hans Erih, 1909-1999 ; Bloch, Peter, 1925-1994 ; Bloh, Peter, 1925-1994
Naslov Romanička umetnost / Erih Kubah, Peter Bloh ; [prevele Olivera Đurić, Nada Mandić]
Ostali naslovi Romanska umetnost
Jezik srpski
Godina 1974
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Bratstvo jedinstvo, 1974 (Beograd : "Radiša Timotić")
Drugi autori Đurić, Olivera (prevodilac) ; Mandić, Nada, 1917-2004 (prevodilac)
Fizički opis 297 str. : ilustr. ; 24 cm
Zbirka Umetnost u svetu : istorijske, društvene i religiozne osnove
Napomene Omotni naslov: Romanska umetnost
Bibliografija: str. 245-267
Registar.
(Pl. sa zaštitnom kutijom)
Predmetne odrednice Umetnost -- Romanika -- Evropa -- Srednji vek

O romaničkoj umetnosti
Romanička umetnost predstavlja jedan od najznačajnijih stilskih pravaca evropskog srednjeg veka, koji se razvijao približno od kraja X do sredine XII veka, a u pojedinim evropskim oblastima zadržao se i tokom XIII veka. Nastala je na temeljima antičkog rimskog graditeljstva, ranohrišćanske i vizantijske umetnosti, kao i lokalnih evropskih tradicija. Njeno širenje bilo je tesno povezano s razvojem manastira, hodočasničkih puteva i jačanjem crkvenih institucija.
Najizrazitija ostvarenja romanike pripadaju arhitekturi, naročito gradnji crkava, opatija i katedrala. Karakterišu je masivni kameni zidovi, polukružni lukovi, snažni stubovi, bačvasti i krstasti svodovi i relativno mali prozori. Romanička skulptura uglavnom je bila vezana za arhitekturu, posebno za ukrašavanje portala, kapitela i fasada crkava, a njeni motivi obuhvatali su biblijske prizore, fantastična bića i simboličke predstave. Slikarstvo se razvijalo kroz zidne freske, iluminirane rukopise i oslikane oltarske celine, s naglašenom duhovnom i didaktičkom funkcijom.
Romanička umetnost nije bila jedinstven stil, već skup regionalnih tradicija koje su se razlikovale u Francuskoj, Italiji, Nemačkoj, Španiji i drugim delovima Evrope. Njena monumentalnost, izražajna simbolika i bogatstvo ornamentalnih oblika predstavljaju jednu od ključnih etapa u razvoju evropske umetnosti i neposrednu prethodnicu gotike.



I. ROMANIČKA ARHITEKTURA: PODRUČJE-RAZVOJ 7
Umetničke oblasti (10). Stilska razdoblja (11). Crkvene građevine (14). Konstruktivni i formalni elementi (24). Svetovno neimarstvo (36).

II. ROMANIČKO GRADITELJSTVO IZMEĐU LOARE I RAJNE 40
Gornja Rajna (40). Lorena (48). Burgundija (57). Bretanja (64). Oblast Esko (64). Oblast Donje Rajne i Meze (65).

III. ROMANIČKO GRADITELJSTVO LOARE I DUERA 72
Jugozapadna Evropa (73). Katalonija (81). Provansa (86). Overnja (88). Akvitanija (90). Langdok, Navara, Kastilja i Leon (98).

IV. ROMANIČKO GRADITELJSTVO IZMEĐU ALPA I SREDOZEMNOG MORA 100
Jug Evrope (102). Lombardija (103). Toskana i druge oblasti srednje Italije (110). Apulija (117). Sicilija, Kampanija, Kalabrija (119).

V. OBLASTI IZMEĐU SEVERNOG MORA I JADRANA 112
Vestfalija (123). Donja Saksonija (127). Majna, Nekar i Dunav (131). Gornja Švapska i stara Bavarska (134). Istočna Marka (135). Granične oblasti Zapada (137). Severna Evropa (138).

LIKOVNA UMETNOST

I. DOBA 141
Otonska ideja carstva (144). Papstvo (145). Monaštvo (152). Sholastika (155). Poučni priručnici, životi svetaca (157). Tipologija (161). Demonske sile (163). Krstaški radovi (165). Vizantija (169).

II. STIL 172

III. DELA OD KAMENA, DRVETA I KOSTI 180
Sredina i kraj XI veka (182). Francuska i njene umetničke oblasti (183). Burgundija (187). Overnja (189). Akvitanija i Poatu (192). Provansa (193). Španija (195). Italija (197). Nemačka (198). Južna Nemačka (202). Engleska (204). Skandinavija (205).

IV. UMETNIČKA OBRADA METALA 206
Oblast Meze (207). Donja Saksonija (209). Poljska i Češka (210). Rajnska oblast (211). Francuska (212). Italija (214). Engleska (216). Skandinavija (216).

V. SLIKARSTVO 220
Engleska (221). Nemačka (224). Italija (229). Francuska (229).

DODATAK 235
Legende za ilustrovani dodatak (236). Ilustrovani dodatak (237). Bibliografija (245). Geografske karte (269–273). Hronološki pregled (274–282). Registar (283). Table u boji (293). Poreklo tabla u boji (293). Autori tabla u boji (293). Geografske karte (294). Spisak crteža (294).

MG P89 (N)