Godina izdanja: 2018
ISBN: 978-86-7188-180-7
Autor: Domaći
Oblast: pozorište, balet
Jezik: Srpski

Autor - osoba Savić, Svenka, 1940-
Máriás, Erika, 1941- = Marjaš, Erika, 1941-
Naslov Erika Marjaš / Svenka Savić ; [fotografije Gavrilo Grujić ... et al.]
Omotni naslov Erika
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 2018
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Futura publikacije : Udruženje `Ženske studije i istraživanja`, 2018 (Beograd : Službeni glasnik)
Fizički opis 196 str. : fotogr. ; 22 cm
Drugi autori - osoba Grujić, Gavrilo, 1946-2006 (fotograf)
Ćirić, Ruža, 1920-1968 (fotograf)
Polzović, Jovan, 1915-1997 (fotograf)
Polzović, Miomir, 1942-2015 (fotograf)
Lučić, Branislav, 1953- (fotograf)
Lazukić, Stevan, 1931-2006 (fotograf)
Lazukić, Ana, 1937-2020 (fotograf)
(FP; karton)
Napomene Kor. stv. nasl.: Erika
Autorkine slike
Tiraž 200
O autorki: str. 196
Bibliografija: str. 192-195.
Predmetne odrednice Marjaš, Erika, 1941- -- Intervjui


O knjizi „Erika Marjaš“ – Svenka Savić
Svenka Savić kroz svoju spisateljsku karijeru nastoji da sačuva od zaborava značajne detalje o nastanku i razvoju umetničke igre, pre svega baleta u Vojvodini. Do sada su objavljene njene brojne kritike i tekstovi o igri i umetnicama, kao i knjige „Baletska škola Novi Sad“ (1989), „Balet“ (1995), za koju je dobila nagradu „Laza Kostić“, „55 godina Baletske škole u Novom Sadu“ (2004) i „Pogled unazad: Svenka Savić o igri i baletu“ (2006), koja objedinjuje njene kritike i druge tekstove. Knjiga „Erika Marjaš“ jedna je od retkih monografija posvećenih baletskim umetnicama u Srbiji.
Literatura iz oblasti umetničke igre u Srbiji relativno je siromašna, a posebnost ove knjige ogleda se u primeni istraživačkih tehnika interdisciplinarnih studija, kojima se autorka dosledno posvećuje tokom svoje naučne karijere. Osim što donosi brojne podatke o Eriki Marjaš, sagledane iz različitih uglova, autorka paralelno prikazuje i istorijat Baleta Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Knjiga je obogaćena velikim brojem informacija o datumima i broju izvođenja pojedinih predstava, uz podatke o svim članovima autorskih timova – koreografima, kompozitorima, dirigentima, scenografima, kostimografima i glavnim protagonistima.
Autorka donosi i popis svih upravnika Srpskog narodnog pozorišta, kao i svih šefova i direktora Baleta tokom sedamdeset godina njegovog postojanja, kako bi čitaoci mogli da procene u kojoj je meri širi pozorišni kontekst uticao na ostvarenje uspešne karijere jedne umetnice. Iz tabelarnog prikaza svih uloga Erike Marjaš, ukupno 50 tokom dvadeset igračkih sezona, jasno je da je umetnica ostvarila sve glavne uloge na repertoaru.
U knjizi se nalazi i spisak svih dobitnica i dobitnika nagrade za životno delo Udruženja baletskih umetnika Srbije od 1997, kada je ovo priznanje ustanovljeno, do 2017. godine. Među dobitnicama su Erika Marjaš (2006), kojoj je monografija posvećena, i sama autorka Svenka Savić (2017). Na taj način umetnica je predstavljena u širem profesionalnom kontekstu umetničke igre u Srbiji.
Knjiga je podeljena na sedam poglavlja, kojima prethodi predgovor, a slede završni osvrt i prilozi: „Detinjstvo (1941–1961)“, „Profesionalna igračka karijera (1961–1981)“, „Medijski odjeci profesionalnog rada“, „Direktorka baletskog ansambla“, „Drugi o umetnici“, „Nagrade i priznanja“ i „Tekstovi trajnog nasleđa: odrednice u enciklopedijama“. Na kraju knjige nalaze se prilozi i obimna bibliografija.

PREDGOVOR
U Udruženju „Ženske studije i istraživanja“ otpočele smo dva dugoročna istraživačka projekta tačno pre dvadeset godina (1998). Jedan je „Znamenite žene Novog Sada“, Gordane Stojaković, koja je pod tim nazivom objavila knjigu sa preko sto biografija žena od kojih su neke iz sveta pozorišta (Draginja Ružić, Jovanka Kirković, Milka Grgurova, Draga Dejanović, Sofija Vujić, Tinka Lukić, Danica Matejić, Milica Milka Marković, Draga Spasić), zatim operske pevačice, pijanistkinje, književnice i druge umetnice koje su u Vojvodini stvarale krajem 19. i u prvoj polovini 20. veka. Danas, u drugoj deceniji 21. veka, u našoj sredini nemamo sličnu publikaciju koja bi objedinila doprinose žena gradu Novom Sadu s kraja 20. i na početku 21. veka. Ova je knjiga povod da se o tom vremenu više dozna.
Drugi projekat je pod nazivom „Životne priče žena u Vojvodini“, u okviru kojeg štampamo knjige o različitim savremenicama, između ostalog i o umetnicama iz Srpskog narodnog pozorišta, kao što su solistkinje Opere: Anica Čepe (Savić, 2008, 63–69), Olga Bruči (Savić, 2018), zatim kostimografkinja Stana Jatić (Savić, 2008, 70–78). Posebna je monografija o učenicama i učenicima Baletske škole u Novom Sadu (Savić, 2004) koji danas nose repertoar Baleta u ovoj pozorišnoj kući. Moramo govoriti o doprinosu umetnika i umetnica koji su u ansamblu SNP ostavili umetničkog traga, a dolaze nam iz drugih krajeva Jugoslavije – kao što su slovenački igrači, pevači, reditelji (Savić, 2013, 190–203 na slovenačkom jeziku, a u prevodu na srpski, 2017, 99–111).
Svi ovi podaci, zajedno sa podacima iz drugih izvora, mogu dobro poslužiti za revidiranje dosadašnje liste znamenitih žena Novog Sada. Knjiga o Eriki Marjaš, najpoznatijoj prvoj igračici Baleta SNP-a, pojavljuje se kao poslednja u nizu knjiga o znamenitim ženama Novog Sada o kojima sam pisala tokom poslednjih 20 godina. Knjiga je komponovana polifono: sama umetnica govori o sebi i svome radu u višeglasovnim razgovorima i u mnogobrojnim intervjuima objavljenim u štampanim medijima; istovremeno sa njom, govore kritičarke i kritičari u tekstovima objavljenim u dnevnoj štampi o njenim ulogama i doprinosima, potom govore prijatelji i saradnice sa kojima umetnica deli umetnički prostor i zajedništvo do danas.
Analiziram naše višesatne razgovore zabeležene na magnetofonskoj traci, zatim preko 120 tekstova različite dužine i različitog žanra (kritike, intervjue, izjave) objavljene u dnevnim i nedeljnim izdanjima (najviše u Dnevniku, Ekspres politici, Politici) na srpskom jeziku, i u Magyar Szo-u na mađarskom jeziku, zatim snimljene TV priloge (Portret Erike Marjaš, „To se zove sreća“), te tekstove u programima baletskih predstava u kojima je igrala glavne uloge.
Najveći prostor dala sam razgovorima koje sam vodila sa Erikom Marjaš u više navrata, posebno nakon završene igračke karijere i direktorskih poslova u Baletu SNP-a, u periodu kada „se oprostila“ sa profesionalnim radom u ansamblu (1996). Njih kombinujem sa razgovorom koji je umetnica vodila sa novosadskim novinarom Miodragom Kujundžićem neposredno posle poslednje odigrane predstave (Kujundžić, 1981).
Reč je o prvoj balerini Baleta SNP koja je u široj javnosti svoga vremena bila jedna od znamenitih javnih ličnosti u gradu. U toku 70 godina postojanja baletskog ansambla Srpskog narodnog pozorišta, Erika Marjaš je jedina obrazovana igračica koja je došla do samog vrha u sopstvenom ansamblu (kojem je ostala verna tokom profesionalnog života) i mnogo više: jedina je ona sa uspehom gostovala u prestonici baleta sveta – Baljšom teatru u Moskvi.
Nakon igračke karijere posvetila se organizacionim pitanjima na poziciji direktorke Baleta SNP-a. Na toj poziciji nije pravila iskorake van onoga što je već usvojena programska repertoarska šema (objediniti baletsku tradiciju sa novim tendencijama), ali je promenila organizacionu šemu kolektiva: Balet je podigla u istu ravan u okviru jedinica pozorišne kuće SNP (Drama, Opera, Balet) i omogućila različite inovativne aktivnosti unutar nje.
O Eriki Marjaš pišem kao osoba sa kojom je ona provela osam godina učenja baleta u Baletskoj školi i deset godina igranja u Baletu SNP: Vezuje nas detinjstvo i mladost u profesionalnoj orijentaciji i ljubavi prema igri. Potom su nam se putevi razišli: Erika je ostala da gradi profesionalnu karijeru unutar baletske zajednice, ja sam izašla iz nje, pišem o toj zajednici radi očuvanja tradicije o njoj kod nas.
Obe smo dobile priznanje Udruženja baletskih umetnika Srbije za životno delo: Erika 2006, ja 2017. godine.
U toj ulozi sam do sada napisala najviše tekstova o Eriki i ova knjiga je, evo, njoj u spomen.
Svenka
2. avgust 2018.


SADRŽAJ
Predgovor 9
Detinjstvo (1941–1961)
　Školovanje 18
　Počeci umetničke igre 18
　Počeci sportske aktivnosti: jahanje 20
　Počeci filmske karijere 21
　Počeci manekenske karijere 23
Profesionalna igračka karijera (1961–1981)
　Igračka karijera – od početnice do prve balerine i direktorke u Baletu SNP 27
Medijski odjeci profesionalnog rada
　Kritike premijera i gostovanja u dnevnoj štampi 53
　Intervjui umetnice u dnevnoj štampi 75
　Intervjui i prisutnost u elektronskim medijima 92
　O fotografijama Erike Marjaš 95
Direktorka baletskog ansambla
　Osamostaljenje Baleta 124
　Podrška inovativnim procesima:
　　Forum za novi ples 124
　　Standardizacija jezika umetničke igre 125
　　Objavljivanje monografija igrača 129
　　Udruženje baletskih umetnika Vojvodine 129
Drugi o umetnici
　Belić, Dušan, upravnik SNP (1983–1987) 135
　Bokadoro, Vera, koreografkinja Baljšog teatra u Moskvi 136
　Divjaković, Stevan, kompozitor i upravnik SNP (1995–2000) 136
　Milenković, Žarko, igrač, koreograf i šef Baleta 137
　Mišić, Ljiljana, profesorka na Akademiji umetnosti UNS 139
　Iko Otrin, koreograf, reditelj, solista baleta, pedagog, predavač, pisac, profesor muzike 139
　Vladimir Pokorni, prvak baleta Narodnog pozorišta, Beograd 140
　Rastislav Varga, prvi igrač Baleta SNP 141
　Zoran Mulić, kompozitor, profesor na Akademiji umetnosti UNS 142
　Dobrila Novkov, solistkinja Baleta SNP 143
　Bora Mladenović, prvak baleta Narodnog pozorišta u Beogradu 144
　Ljubica Šugić, RJ Balet SNP 145
Nagrade i priznanja 147
　Oktobarska nagrada grada Novog Sada 1970.
　Povelja SNP 1972: Povodom 25-godišnjice obnovljene Opere
　Orden zasluga za narod sa srebrnom zvezdom 1986.
　Povelja sa plaketom Jovan Đorđević, SNP 1986.
　Priznanje UBUS-a za životno delo 2006.
　Predlog UBUV-a za nacionalnu penziju
　Podrška Udruženja kompozitora Vojvodine za nacionalnu penziju 2006.
Tekstovi trajnog nasleđa: odrednice u enciklopedijama 155
Završni osvrt 163
Prilozi
　Telegrami povodom jubileja 20 g. umetničkog rada 168
　Biogram umetnice 170
　Erika Marjaš u baletima na televiziji i filmu 174
　Tekstovi o Eriki Marjaš u medijima 181
　Literatura 192


Erika Marjaš (Novi Sad, 1941) jugoslovenska je i srpska baletska umetnica, primabalerina i dugogodišnja direktorka Baleta Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Prva scenska iskustva stekla je 1948. godine u baletskim sekcijama Pionirskog pozorišta. Školovala se u Baletskoj školi u Novom Sadu, koju je završila 1961. godine. Nakon diplomiranja postala je članica Baleta Srpskog narodnog pozorišta, gde je ubrzo počela da tumači solističke, a potom i glavne uloge. Tokom dvadeset godina aktivne igračke karijere ostvarila je 50 različitih uloga i stekla status prve igračice ansambla. Nastupala je i na filmu, a jedan od vrhunaca njene karijere bilo je gostovanje u Boljšom teatru u Moskvi 1980. godine. Nakon završetka igračke karijere u tri navrata rukovodila je Baletom Srpskog narodnog pozorišta, sve do 2006. godine, značajno doprinoseći umetničkom i organizacionom razvoju ansambla. Za svoj rad dobila je brojna priznanja, među kojima su Oktobarska nagrada Novog Sada (1972), Povelja sa plaketom „Jovan Đorđević“ Srpskog narodnog pozorišta (1986), Orden zasluga za narod sa srebrnom zvezdom (1986) i nagrada za životno delo Udruženja baletskih umetnika Srbije (2006).

MG P85 (N)