ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1977
Autor: Domaći
Oblast: Slikarstvo
Jezik: Srpski

Spolja kao na fotografijama, unutra u dobrom i urednom stanju.

Autor - osoba Tabaković, Ivan, 1898-1977
Naslov Ivan Tabaković : retrospektivna izložba 1914-1976. : Muzej savremene umetnosti Beograd, april - maj 1977. / [uvodna studija Miodrag B. Protić ; prevod na engleski Svetlana Ivanković]
Vrsta građe katalog
Jezik srpski
Godina 1977
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Muzej savremene umetnosti, 1977 (Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod)
Fizički opis 63 str., [120] str. s tablama : ilustr. ; 24 cm
Drugi autori - osoba Protić, Miodrag B., 1922-2014 (autor dodatnog teksta)
Ivanković, Svetlana (prevodilac)
(Broš.)
Napomene Tiraž 1.500
Biografski podaci o umetniku
Str. 5-38: Ivan Tabaković / Miodrag B. Protić.
Predmetne odrednice Tabaković, Ivan, 1898-1977 -- Slikarstvo -- Izložbeni katalozi
Tabaković, Ivan, 1898-1977 -- Crteži -- Izložbeni katalozi
Tabaković, Ivan, 1898-1977 -- Grafika -- Izložbeni katalozi

Miodrag B. Protić
IVAN TABAKOVIĆ (1898)
(Nacrt, građa, teze)
IZVANREDNO TEŠKA RAVNOTEŽA KOJU TREBA DA ODRŽIMO IZMEĐU POVRŠINE POJAVA I DUBINE ZNAČENJA SVAKAKO JE ONO NAJNOVIJE U SITUACIJI ČOVEKA XX STOLEĆA. ODRICATI TO BILO BI UZALUDNO. NAPROTIV, MORAMO PRIHVATITI TU NOVOST I NAUČITI DA SE KORISTIMO SVIM SREDSTVIMA KOJA NAM JOŠ STOJE NA RASPOLAGANJU. TAJ PROBLEM, ZAJEDNIČKI SVIM LJUDIMA, MORAO BI BITI UJEDNO I BITNIJI MANJE TEŠKOBAN I ZA NAUČNIKA I ZA UMETNIKA. OBA PO SVOM POZIVU STVARNO RADE NA GRANICI TAJNI.
Robert Oppenheimer (1945)
Međuzavisnošću svesti i vizije, globalnošću pogleda, Ivan Tabaković u srpskoj i jugoslovenskoj umetnosti ima izuzetnu ulogu u kojoj savremene pojave prepoznaju svoje analogije i početke. Odrekao se blagosti, hedonizma, privlačnosti, čulnog esteticizma i opredelio za antiromantično poimanje umetnosti, stila i ličnosti, prigušujući, jačajući ili menjajući pojedine osobine svoga predratnog dela. Kao i Lubarda, u podneblje „posle 1945“ ušao je kao apostat svoje generacije i kao prethodnik težnji u rasponu od magične do konceptualne umetnosti. Zalagao se za istraživanje i izgrađivanje savremenosti u složenom registru fenomena i otkrića – ne u onome što trenutno čine poznati umetnici – ostajući pristalica aksioma koji je još Vinkelman formulisao: oni koji samo slede, nužno moraju da zaostaju. Zbog svog nezavisnog stava često se nije uklapao u sredinu i trenutak niti je delio njihove predrasude. Iznad njih bio zbog oholosti, već zbog odanosti etici učestvovanja u postojećem i izumevanja novog.
Sveukupnost i izvornost Tabaković nije tražio jednosmerno već „radijalno“ – da upotrebim njegov izraz koji označava i dominantnu njegovog dela. Prošao je kroz tri umetničke grupe („Zemljak“, „Dvanaestorica“, „Šestorica“), ponekad suprotnih programa; nadahnut socijalnim, impresionističkim i intimističkim motivima, slikao je u duhu prefinjenog kolorističkog artizma; izvanredno crtao i akvarelisao; radio tempere, gvaševe, kolaže, majoliku; pisao traktate i bio odličan pedagog... Ali i pored te raznolikosti u svemu je – i kao intimist – ispoljio jednu, u srpskoj umetnosti sasvim izuzetnu nameru: da spoji naučno saznanje i umetnost, dve oblasti koje su praktično razdvojene još od renesanse, a teorijski još od Kanta. U međuvremenu je umetnost stekla svoju autonomiju, koja je, bez sumnje, bila proizvod niza novih okolnosti, ali koja je, takođe, i sama uslovila niz okolnosti – za nju pozitivnih koliko i negativnih: njena sloboda umnogome je značila i njenu usamljenost. Odvajajući se od drugih velikih grana ljudske aktivnosti, zapala je u priličnu skučenost; njeno inspirativno vrelo često je plitko, a njena neposredna svrha se zamagljivala. Kao da je taj proces i Tabakovićevo unutarnje, „proživljeno iskustvo“ koje je omogućilo zaključak tako značajan za njega samoga i za našu kulturu.
Periodizacija
Bilo bi, međutim, pogrešno misliti da se ta međuzavisnost stvaralačkog čina i intelektualnog saznanja uspostavlja tek od 1954; da je reč o „preokretu“, apsolutnom prekidu. Tačnije je reći da je težnja, koja se nazirala od samog početka, 1954. postala očigledna, resko iskazana. I primenimo li na njegovo delo progresivno-regresivnu metodu (Sartr, Lefevr), ispitamo li ga analitički od početka do kraja, a zatim – što je bitno – sa saznanjima stečenim na kraju analize, krenemo li ponovo ka početku – videćemo da se njegove težnje nisu samo smenjivale, već i da su uporedo i stalno trajale.
Tabakovićev opus može se podeliti na nekoliko izrazitih celina. Najgrublja podela bi podrazumevala period od 1915. do 1950. i od 1950. do danas. Jer, nije potrebno posebno isticati da oko 1950. nastaje preokret u nacionalnoj i opštoj umetnosti. Pošto je reč o umetniku radoznalom, žive mašte i intuicije, koji je čak i u realističko-intimističkom konceptu nagovestio niz važnih pitanja plastičkog jezika i egzistencijalnog stanja, opšti umetnički smer posle 1950. mogao je njegove urođene osobine samo da ohrabri. Ali i svaki od ta dva krupna perioda ima svoje posebne, određene tokove, formalne i poetičke nizove, mada u njima kao stalno vezivo traju i neizbrisive osobine njegove umetničke ličnosti: prava, urođena i stečena likovna kultura, neočekivan ugao posmatranja, unutarnji napon smisla, semantička volja.
Prvi, doratni period mogao bi se iskazati u sledećoj hronologiji:
1915–1922: Arad (1898–1917)
Budimpešta, Akademija (1917–1918)
Zagreb, Akademija (1919–1922)
1922–1926: Minhen, Akademija i škola Hansa Hofmana (1922–1923)
Zagreb, Akademija (1923–1926)
1926–1929: Zagreb, „Groteske“; izložba sa Otonom Postružnikom (1926)
Priprema „Zemlje“ (1926–1929)
1929–1931: „Zemljak“, Zagreb, Novi Sad
1930–1934: Novi Sad, Zagreb, Beograd
„Slikarski dnevnik“, Zagreb, 1934.
Izložba sa Nedeljkom Gvozdenovićem, Beograd, 1934.
1934–1937: Pariz (1934)
Novi Sad (1934–1938)
1937–1938: „Dvanaestorica“, Beograd
1938–1950: Beograd
Preispitivanje, uvod u novi period (1945–1950)
Drugi posleratni period mogao bi se posmatrati u sledećoj hronološkoj shemi:
1950–1954: Evolucija
„Šestorica“ (1954)
1954–1977: Svetlost, gravitacija, kristalizacija, indukcija, senke
1955–1957: Fotomontaža, intervencije, kolaži
Fenomenologija ili izvori likovnog istraživanja i stvaranja (1955)
Skriveni svetovi (1960–1968)
Život, misli, snovi (1965–1967)

MG P82 (N)