ISBN: 0-8109-0825-5
Godina izdanja: 1984
Jezik: Engleski
Oblast: Slikarstvo
Autor: Strani

Harry N. Abrams 1984 455 strana : ilustrovano : reprodukcije

odlična očuvanost, omot u veoma dobrom stanju

zpk

Knjiga Roberta Dešarna (Salvador Dalí: The Work, The Man) bavi se životom i stvaralaštvom Salvadora Dalija, jednog od najpoznatijih predstavnika nadrealizma. Dešarn je bio blizak Daliju i njegov dugogodišnji saradnik, pa knjiga povezuje biografiju, umetničko delo, ličnost i razvoj Dalijevog stila.

Osnovna ideja

Za razumevanje Dalija važno je povezati:

život → ličnost → psihologiju → umetničko delo → simboliku.

Dali namerno gradi sopstveni imidž i pretvara svoj život u deo umetničkog stvaralaštva. Zato kod njega granica između umetnosti i života često postaje nejasna.
Salvador Dali

Dali je rođen 1904. godine u Figueresu u Kataloniji, a umro je 1989. godine.

Od mladosti pokazuje snažnu umetničku ambiciju. Studira u Madridu, gde dolazi u kontakt sa različitim umetničkim pravcima.

Na njega utiču:

impresionizam;

kubizam;

metafizičko slikarstvo;

nadrealizam;

psihoanaliza.

Kasnije razvija sopstveni prepoznatljiv stil koji karakterišu izuzetno precizno naslikani, ali nelogični i snoliki prizori.

Nadrealizam

Dali postaje jedan od najpoznatijih umetnika nadrealizma.

Nadrealisti žele da oslobode umetnost racionalne kontrole i da istražuju:

snove;

nesvesno;

fantaziju;

iracionalno;

želje;

strahove;

sećanja.

Dali to radi na poseban način: njegove slike izgledaju gotovo fotografski realistično, ali ono što prikazuju često je potpuno nemoguće.

Zato nastaje snažan kontrast:

realistična tehnika + iracionalan sadržaj.

„Paranoično-kritička metoda“

Jedan od najvažnijih pojmova povezanih sa Dalijem jeste paranoično-kritička metoda (méthode paranoïaque-critique).

Dali koristi ovaj postupak da bi namerno proizveo višestruka i dvosmislena značenja.

Jedan oblik može istovremeno izgledati kao dve različite stvari.

Na primer, pejzaž može istovremeno izgledati kao:

lice;

figura;

arhitektura;

prirodni pejzaž.

Dali tako podstiče posmatrača da sam stvara različita značenja.

Važno je: ovo je umetnička metoda, a ne jednostavno tvrdnja o medicinskom stanju umetnika.

Psihoanaliza i Frojd

Dali je bio veoma zainteresovan za Sigmunda Frojda i psihoanalizu.

Frojdovo istraživanje snova i nesvesnog bilo je važno za nadrealizam.

Kod Dalija se zato često pojavljuju:

seksualne želje;

strah;

kastracija;

smrt;

detinjstvo;

sećanja;

telo;

erotika;

simbolički predmeti.

Dali pokušava da vizuelno predstavi sadržaje nesvesnog.

„Postojanost sećanja“

Jedna od njegovih najpoznatijih slika je „Postojanost sećanja“ (The Persistence of Memory, 1931).

Na slici se pojavljuju čuveni mekani satovi.

Sat obično predstavlja:

vreme → red → preciznost → prolaznost.

Ali kod Dalija satovi postaju mekani i deformisani.

Time se tradicionalna predstava vremena dovodi u pitanje.

Vreme više nije samo objektivna mera; ono može biti povezano sa:

snom;

sećanjem;

subjektivnim iskustvom;

prolaznošću.

Gala

Gala zauzima ogromno mesto u Dalijevom životu i stvaralaštvu.

Ona je bila njegova supruga, muza i važna figura u njegovom umetničkom i poslovnom životu.

Kod Dalija se Gala pojavljuje kao:

ljubavna figura;

muza;

idealizovana žena;

simbol želje;

zaštitna figura.

Odnos Dalija i Gale postaje važan deo njegovog umetničkog mita.

Dali kao umetnički fenomen

Dešarn ne posmatra Dalija samo kroz njegove slike.

Dali je istovremeno:

slikar;

crtač;

pisac;

dizajner;

performer;

javna ličnost;

stvaralac sopstvenog imidža.

Njegov brk, način oblačenja, izjave i javni nastupi postaju deo njegove umetničke pojave.

To znači da Dali ne stvara samo umetnička dela.

On stvara i „Salvadora Dalija“ kao umetnički lik.

Religija i mistika

Kasniji Dali sve više pokazuje interesovanje za:

katolicizam;

religijske motive;

mistiku;

nauku;

kosmologiju.

Zbog toga njegova umetnost kasnije dobija drugačiji karakter.

Pored nadrealističkih i psiholoških tema pojavljuju se:

Hrist;

raspeće;

Madona;

svetitelji;

religijski simboli;

kosmičke strukture.

Dali tako pokušava da spoji religiju, nauku, psihologiju i umetnost.

Dali i nauka

Posebno u kasnijem periodu Dali pokazuje interesovanje za savremenu nauku.

Na njega utiču ideje povezane sa:

atomskom fizikom;

teorijom relativnosti;

matematikom;

geometrijom;

biologijom.

Njegova umetnost se zato menja: svet više nije samo psihološki i religijski prostor, već i naučni i kosmički prostor.

Ključna ideja knjige

Kod Dešarna je važno shvatiti da se Dalijevo delo ne može odvojiti od njegovog života.

Delo i čovek se međusobno objašnjavaju.

Dali koristi sopstvena:

sećanja;

strahove;

želje;

odnose;

opsesije;

snove;

religijska uverenja;

kao materijal za umetnost.

Zato njegova umetnost predstavlja svojevrsnu vizuelnu autobiografiju.

Ključne reči

Robert Dešarn

Salvador Dali

nadrealizam

nesvesno

san

psihoanaliza

Sigmund Frojd

paranoično-kritička metoda

simbolika

dvosmislenost

vreme

sećanje

erotika

strah

smrt

Gala

religija

mistika

nauka

kosmos

autobiografija

umetnički imidž

fantazija

iracionalno

realistička tehnika

„Postojanost sećanja“

Najkraće :

Robert Dešarn u knjizi Salvador Dali: Delo, čovek povezuje Dalijev život, ličnost i umetničko stvaralaštvo. Dali je jedan od najvažnijih predstavnika nadrealizma i koristi izuzetno preciznu realističku tehniku za prikazivanje snova, nesvesnog i iracionalnog. Važni su uticaj Frojda, paranoično-kritička metoda, simbolika vremena, sećanja, erotike i smrti. Gala predstavlja centralnu figuru Dalijevog privatnog i umetničkog života. U kasnijem periodu Dali se sve više okreće religiji, mistici i nauci. Njegova umetnost zato može da se posmatra kao spoj psihologije, autobiografije, nadrealizma, religije i naučne