ISBN: 978-86-7363-609-2
Godina izdanja: 2009
Autor: Domaći
Oblast: Muzika
Jezik: Srpski

Nestajanje uzvišenog i ovladavanje avangardnog u muzici moderne epohe - Dragana Jeremić-Molnar, Aleksandar Molnar


1. Muzički uzvišeno u delima Betovena i Šenberga

2. Muzički avangardizam u Šenbergovoj dodekafonskoj poetici i Adornovoj kritičkoj estetici

Institut za filozofiju i društvenu teoriju : `Filip Višnjić` 2009 412 strana

odlična očuvanost

zpk

Knjiga se bavi istorijskim i estetičkim preobražajem muzike moderne epohe, posebno odnosom između muzičkog uzvišenog, Betovena, Šenberga, dodekafonije, avangarde i Adornove kritičke estetike.

Osnovna ideja knjige

Jedna od centralnih linija knjige jeste promena načina na koji se u modernoj muzici pojavljuje ono što se može nazvati uzvišenim.

Kod Betovena se uzvišeno još povezuje sa idejom da muzika može da prevaziđe pojedinca i da izrazi nešto univerzalno, apsolutno i gotovo metafizičko. Muzičko delo se pojavljuje kao autonomna celina koja čoveka suočava sa nečim većim od njega samog.

Kod Šenberga dolazi do istorijskog preloma. Tradicionalni tonalni sistem postaje neodrživ, a potraga za novim muzičkim jezikom vodi ka atonalnosti i kasnije dodekafoniji. Time se menja i način na koji se ostvaruje estetsko iskustvo: umesto harmonijske celovitosti i transcendencije, sve više dolaze do izražaja napetost, negativnost, prekid i radikalna autonomija umetnosti.

U drugom delu knjige Šenbergova dodekafonska poetika posmatra se zajedno sa filozofijom Teodora Adorna. Adorno Šenbergovu muziku vidi kao posebno važan izraz istorijske situacije moderne umetnosti: umetničko delo ne može jednostavno da nastavi tradiciju, ali ne može ni da pobegne od društvene stvarnosti u kojoj nastaje.

Zato avangarda istovremeno znači oslobađanje od tradicionalnih pravila i stvaranje novih problema za samu umetnost.

1. Muzičko uzvišeno u delima Betovena i Šenberga
Betoven i ideja uzvišenog

Ludvig van Betoven zauzima centralno mesto u razumevanju muzičkog uzvišenog.

Kod njega muzika više nije samo lepo organizovan zvuk. Ona može da izrazi borbu, patnju, slobodu, herojstvo, sudbinu i prevazilaženje ograničenja.

Posebno je važna ideja razvoja.

Betoven često uzima mali muzički motiv i iz njega razvija čitavu kompoziciju. Jednostavan početni materijal dobija sve veći intenzitet, sukobljava se, transformiše i na kraju dolazi do razrešenja.

Zbog toga se Betovenova muzika može povezati sa filozofskom idejom da se čovek kroz sukob i prevazilaženje uzdiže iznad neposredne patnje i ograničenja.

Ključni pojmovi kod Betovena

uzvišeno

sloboda

subjekt

autonomija

herojstvo

sudbina

patnja

prevazilaženje

razvoj

konflikt

razrešenje

univerzalnost

apsolutna muzika

Šenberg i kriza tradicionalnog uzvišenog

Arnold Šenberg nas vodi u potpuno drugačiju istorijsku situaciju.

Dok je kod Betovena moguće govoriti o snažnom uspostavljanju jedinstva i prevazilaženju konflikta, Šenbergova muzika sve više pokazuje krizu tog jedinstva.

Tonalitet više nije stabilna osnova.

Harmonija više ne vodi nužno ka očekivanom razrešenju. Muzički materijal postaje napetiji, fragmentarniji i manje predvidiv.

Zato se kod Šenberga pojavljuje drugačiji oblik estetskog iskustva: uzvišeno više nije toliko povezano sa osećajem trijumfalnog prevazilaženja, već sa suočavanjem sa nečim što ne može lako da se pomiri i razreši.

Važan istorijski prelaz

Može se pojednostavljeno predstaviti ovako:

Betoven → tonalni sistem → razvoj → konflikt → razrešenje

nasuprot:

Šenberg → kriza tonaliteta → atonalnost → disonanca → prekid očekivanog razrešenja

To ne znači da je Šenberg „uništio“ Betovenovu tradiciju. Pre bi se moglo reći da je radikalizovao njene unutrašnje probleme.

2. Muzički avangardizam u Šenbergovoj dodekafonskoj poetici i Adornovoj kritičkoj estetici

Ovaj deo je posebno važan jer povezuje muzičku tehniku i filozofiju umetnosti.
Šenbergova dodekafonija

Šenberg je nakon perioda tonalnosti i slobodne atonalnosti razvio sistem koji se zasniva na organizovanju svih dvanaest tonova hromatske lestvice.

Osnovu predstavlja tonska serija — niz od dvanaest različitih tonova koji postaje materijal za izgradnju kompozicije.

Ideja nije jednostavno „pravljenje nove harmonije“, već pokušaj da se pronađe novi princip organizovanja muzičkog materijala nakon raspada tradicionalnog tonalnog sistema.

Dodekafonija tako predstavlja pokušaj da se haos i gubitak starog sistema pretvore u novi red.

Ali taj novi red nije isti kao tonalni red.

On više ne počiva na tradicionalnoj hijerarhiji tonova, već na odnosima unutar serije.

Ključni pojmovi

dodekafonija

dvanaest tonova

tonska serija

atonalnost

disonanca

tonalitet

hromatika

autonomija

muzički materijal

kompoziciona tehnika

avangarda

Adorno i Šenberg

Teodor V. Adorno je od ključne važnosti za tumačenje Šenbergove muzike.

Adorno smatra da umetnost nije mogućekuje postojeće obrasce lepote i sklada. Ako je društvo konfliktno i protivre potpuno odvojiti od društva.

Umetničko delo jeste autonomno, ali istovremeno nosi trag društva u kojem je nastalo.

Zato moderna umetnost ne može jednostavno da reprodukuje postojeće obrasce lepote i sklada. Ako je društvo konfliktno i protivrečno, onda i ozbiljna umetnost mora da bude sposobna da izrazi tu protivrečnost.

Tu Adorno vidi značaj Šenberga.

Šenbergova muzika odbacuje očekivanja slušalaca koja proizlaze iz tradicionalnog tonaliteta. Ona postaje teža za slušanje upravo zato što ne pruža jednostavno zadovoljstvo i lako razrešenje.

Za Adorna je to značajno: umetnost ne treba nužno da nas uteši tako što će svet prikazati lepšim i skladnijim nego što jeste.

3. Šta znači „avangardno“?

U kontekstu knjige, avangarda nije samo naziv za određeni muzički stil.

Ona označava radikalan raskid sa prethodnim umetničkim konvencijama.

Avangardna umetnost dovodi u pitanje:

tonalitet;

tradicionalnu harmoniju;

očekivanje slušaoca;

pojam lepote;

konvencionalnu formu;

odnos umetnosti i društva;

granicu između umetnosti i postojećeg sveta.

Zato je avangarda istovremeno estetski i istorijski fenomen.

4. „Nestajanje uzvišenog“

Naslov knjige je posebno važan.

„Nestajanje uzvišenog“ može se razumeti kao istorijski proces u kojem tradicionalna ideja da umetnost može da pruži iskustvo transcendencije, jedinstva i apsoluta postaje sve problematičnija.

Kod Betovena još postoji snažna vera u:

subjekt → borbu → prevazilaženje → slobodu → uzvišeno.

U modernoj umetnosti ta struktura počinje da se raspada.

Ratovi, društvene krize, industrijalizacija, racionalizacija društva i kriza tradicionalnih vrednosti menjaju položaj umetnosti.

Umesto da umetnost predstavlja sklad, ona sve više predstavlja napetost i negativnost.

Zato „nestajanje“ ne mora da znači da uzvišeno jednostavno nestaje iz muzike. Pre se može razumeti kao transformacija samog načina na koji se uzvišeno može pojaviti.

5. „Ovladavanje avangardnog“

Drugi deo naslova govori o tome da avangarda vremenom prestaje da bude samo radikalni prekid i postaje deo istorije moderne umetnosti.

Ono što je u jednom trenutku bilo novo, šokantno i subverzivno može postati:

nova norma;

nova škola;

nova tehnika;

predmet akademskog proučavanja;

deo institucionalne umetnosti.

Tu nastaje paradoks avangarde:

Avangarda želi da razori postojeće umetničke konvencije, ali kada njen postupak postane prihvaćen, on sam postaje nova konvencija.

To je jedan od važnih problema koje naslov knjige sugeriše.

6. Najvažnije filozofske suprotnosti

Betoven — tonalitet — razvoj — napetost i razrešenje — uzvišeno — subjekt — jedinstvo — tradicija — transcendencija — estetska celina ↔ Šenberg — atonalnost/dodekafonija — transformacija — napetost bez tradicionalnog razrešenja — problematizovanje uzvišenog — kriza subjekta — fragmentacija — avangarda — negativnost — problem celine.

Ovo je, naravno, pojednostavljena shema; Betovenova i Šenbergova muzika su mnogo složenije od ovakve opozicije.

Betoven predstavlja vrhunac klasično-romantičarske ideje muzičkog uzvišenog.

Uzvišeno je povezano sa autonomijom umetnosti, slobodom i prevazilaženjem ograničenja.

Kod Šenberga dolazi do krize tradicionalnog tonalnog jezika.

Atonalnost i dodekafonija predstavljaju pokušaj pronalaženja novog muzičkog reda.

Šenbergova muzika postaje jedan od ključnih primera muzičke avangarde.

Adorno Šenbergovu muziku tumači kao izraz istorijske i društvene protivrečnosti moderne.

Autonomna umetnost ne znači umetnost izolovanu od društva.

Avangarda odbacuje postojeće konvencije, ali time rizikuje da stvori nove konvencije.

Uzvišeno ne nestaje nužno potpuno, već menja svoj oblik.

Moderna muzika sve više izražava negativnost, konflikt, prekid i nemogućnost jednostavnog pomirenja.

Ključne reči

muzičko uzvišeno

estetika

moderna

modernizam

avangarda

muzički avangardizam

autonomija umetnosti

apsolutna muzika

subjekt

sloboda

transcendencija

Betoven

Šenberg

Adorno

tonalitet

atonalnost

dodekafonija

dvanaesttonski sistem

tonska serija

disonanca

konsonanca

harmonija

hromatika

muzički materijal

forma

razvoj

konflikt

razrešenje

negativnost

društvena kritika

kritička teorija

kritička estetika

autonomija

racionalizacija

modernost

tradicija

raskid sa tradicijom

estetska norma

umetnička konvencija

istorija muzike

filozofija muzike

transcendencija

fragmentacija

otuđenje

društvo

umetnost

kultura

Knjiga prati prelaz od Betovenove ideje muzike kao autonomnog i uzvišenog izraza slobode i prevazilaženja, preko Šenbergovog rušenja tonalnog sistema i stvaranja dodekafonije, do Adornovog shvatanja avangardne umetnosti kao negativnog i kritičkog odgovora na protivrečnosti moderne.