ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1993
Autor: Domaći
Oblast: Film
Jezik: Srpski

YU FILM DANAS 92/93
Svetlo sa tvrđave, kritičarski krug

Priredio Severin M. Franić
mek povez
20 cm
336 strana
Autori tekstova: Branislav Miltojević, Dejan Dabić, Srđan Savić, Dejan Ognjanović
-----------------------------------------------
Sa sajta SKC Niš:
Svetlo sa Tvrđave« je Knjiga (ne ni hrestomatija, ni zbornik) koja je napisana zajednički, tj. Knjiga koju smo zajedno pisali - Ja kao njen inicijator ili ideolog, koji sebi nikada nije dozvolio da unapred izgovori nešto što nije u stanju i da ostvari i koji je pre stvarao pa potom govorio, nego obratno, i njih četvorica (Miltojević, Dabić, Savić, Ognjanović) kao neposredni svedoci zavere koju sam skovao u sopstvenoj glavi a onda krenuo među potomke Stevana Sinđelića i Milana Tepića da bi, zajedno sa njima, odbranio ne samo čast jedne profesije, nego i njen suštinski smisao. Svestan problema koji se javljaju netom ih izdvojim i posadim ispred sebe kako bih od njih dobio odgovore koji se i očekuju, svakome od njih »dozvolio« sam da mi predloži svoj i samo svoj sopstveni izbor tekstova, a što se mene tiče stavio sam se u ulogu vrhovnog arbitra koji je, načelno odobrivši svakome od njih da se sam po sebi predstavi javnosti, sve to što mu je dostavljeno oblikovao tako da svaki od četiri mu-šketara s niške Tvrđave dobije podjednaku šansu u materijalnom smislu reči kako bi se, maltene do kraja, kreativno samorealizovao, i u tome je ubeđen sam i sva originalnost i draž lektire kojoj »pregovaram«; naime, originalnost i draž su sadržani u činjenici da su zapravo Oni ti koji su ovu Knjigu ne koncipovali, ali ispunili osnovnim sadržajem - to da!, te da su, ne izuzimajući dakako mene kao koautora, neposredno odgovorni za sve ono što su napisali, jer sam izbor koji su (iz)vršili ne predstavlja drugo do ogledalo i sliku njih samih. Onoliko koliko kao filmski kritičari, teoretičari i esejisti vrede tolikim sjajem odbljeskivaće njihovi tekstovi, a na meni je da na kraju ove prelogomene za četiri saučesnika i jednog »eksteritorijalnog« kormilara konstatujem da sam to učinio ne zato jer nisam znao čime da »zamajavam« eventualne čitaoce, nego pre svega zato da bih onima koji smatraju da su na vrhu pokazao da je sve relativno, pa i činjenica da pišemo ovde ili onde, pa i činjenica da se selimo sa jednog festivala na drugi, pa i činjenica da navijamo isključivo za svoje favorite, pa i činjenica da pišemo a ne umemo filmski da mislimo, te da tamo negde, u nekom tamo (južnom prugom sapetom) Nišu, kome su »tamo neki« pokušali da preotmu čak i Festival glumačkih ostvarenja, postoje podvižnici od reči koji su evo dospeli u situaciju koju ni časopis kao što je to »YU film danas« nije mogao, koliko ni hteo da prenebregne ili zaobiđe, kao što ih prenebregavaju ili zaobilaze mnogi koji o filmu znaju »sve« a da to nikada i niukoliko nisu činjenično dokazali kao fakticitet koji se respektuje...
Istina da Oni i dalje teraju po svome u dovoljnoj meri je provokativna, koliko i produkrivna a da se ne bi opet jednom ponovila kao nauk od koga se počinje, ali na kome se ništa i ne završava, čega su Oni sami i te kako svesni. Dani koji dolaze tu moju pretpostavku potvrdiće (znam to) kao precizno tačnu!
------------
tags: jugoslovenski film, film, kritika