Godina izdanja: 2006
ISBN: 978-3-8228-5053-4
Jezik: Engleski
Oblast: Istorija umetnosti
Autor: Strani

Taschen 2006 704 strane : ilustrovano

odlična očuvanost

zpk

1. Suština impresionizma

Impresionizam je umetnički pokret koji se razvio u Francuskoj u drugoj polovini 19. veka, naročito od 1860-ih do 1880-ih. Njegov cilj nije bio da predmet prikaže precizno i detaljno, već da zabeleži trenutni vizuelni utisak – svetlost, boju, atmosferu, pokret i prolaznost trenutka.

Umesto tradicionalnog akademskog slikarstva, koje je favorizovalo istorijske, mitološke i religijske teme i pažljivo uglačanu tehniku, impresionisti su slikali savremeni život: ulice, kafee, pozorišta, železnice, bulevare, reke, vrtove, ljude u slobodnom vremenu i pejzaže.

Knjiga posebno naglašava da impresionizam nije bio samo francuski fenomen. Pokret se proširio na Belgiju, Holandiju, Nemačku, Skandinaviju, Italiju, Britaniju, Istočnu i Jugoistočnu Evropu i Severnu Ameriku.

2. Kako je nastao?

Impresionizam nastaje kao reakcija na dominantni akademizam i instituciju Salona u Parizu.

Mladi umetnici su želeli veću slobodu:

nisu želeli da zavise od ukusa akademskih žirija;
odbacivali su stroga pravila kompozicije;
interesovala ih je neposredna stvarnost;
želeli su da slikaju ono što vide, a ne ono što se tradicionalno smatralo vrednim;
sve više su slikali na otvorenom – en plein air.

Važan uticaj imala je i engleska pejzažna tradicija, posebno Džon Konstabl i J. M. V. Tarner, kao i nova shvatanja odnosa umetnosti i stvarnosti. Knjiga upravo zato ima posebno poglavlje o „praistoriji“ impresionizma i engleskim prethodnicima.

3. Zašto naziv „impresionizam“?

Naziv potiče od Moneove slike Impression, soleil levant (Impression, Sunrise).

Mone ju je izložio na prvoj zajedničkoj izložbi grupe 1874. godine. Kritičar Luj Leroj upotrebio je izraz „impresionisti“ podrugljivo, smatrajući da njihove slike izgledaju kao nedovršeni „utisci“.

Ironija je u tome što je naziv koji je prvobitno bio kritika kasnije postao ime jednog od najvažnijih umetničkih pokreta moderne umetnosti.

4. Glavne karakteristike impresionističkog slikarstva

Svetlost

Svetlost je jedan od najvažnijih elemenata.

Impresioniste nije toliko zanimalo „šta je predmet“, već kako predmet izgleda pod određenim svetlosnim uslovima.

Zato Mone može isti motiv slikati mnogo puta – ujutro, u podne, predveče, po magli ili na suncu.

Boja

Impresionisti su odbacivali ideju da se senke moraju slikati samo crnom ili tamnosivom bojom.

Umesto toga koriste hladne i tople tonove, komplementarne boje i optičko mešanje boja.

Na primer, senka može sadržati plavu, ljubičastu ili zelenu, zavisno od svetlosti i okoline.

Kratak i vidljiv potez četkice

Potez četkicom često ostaje slobodan, brz i vidljiv.

Umesto da površina slike bude potpuno glatka, gledalac vidi trag umetnikove ruke.

En plein air (slike rađene u prirodi, odnosno van ateljea, pod vedrim nebom)

Jedna od ključnih ideja je slikanje u prirodi, na otvorenom.

To omogućava umetniku da neposredno posmatra promene svetlosti i atmosfere.

Trenutak

Impresionisti pokušavaju da uhvate prolazni trenutak.

Zbog toga slike često izgledaju kao da je prizor uhvaćen slučajno, gotovo kao fotografskim aparatom.

Savremeni život

Teme više nisu samo istorijske i mitološke.

Umetnici prikazuju:

gradske ulice;
železnice;
kafee;
pozorišta;
balete;
parkove;
plaže;
reke;
radnike;
građanski život;
žene i decu;
slobodno vreme.

5. Najvažniji umetnici

Klod Mone je verovatno najvažniji predstavnik impresionizma.

Najvažnije karakteristike:

svetlost;
atmosfera;
voda;
pejzaž;
promena boja tokom dana;
serijsko slikanje istog motiva.

Važna dela:

Impresija, rađanje sunca
serija Ruanska katedrala
serija Plastovi sena
serija Vodeni ljiljani
Most Evrope, stanica Saint-Lazare

Tašen posebno izdvaja Moneove slike železničke stanice Sen-Lazar i vrta u Viteju.

Za pamćenje:

Mone = svetlost + voda + atmosfera + promena.

Pjer-August Renoar

Renoar je posebno poznat po prikazivanju ljudi, društvenog života, zabava i svetlosti na ljudskom telu.

Važna dela:

Liza sa suncobranom
Sena kod Asnijera
Bal u Mulen de la Galet
Ručak čamčeve grupe

Za pamćenje:

Renoar = ljudi + radost + društveni život + boja.

Edgar Dega

Dega je specifičan jer ga najviše zanimaju:

balerine;
pozorište;
trke konja;
žene;
pokret;
neobični uglovi posmatranja.

Poznata dela:

Čas baleta
Čas plesa
Plesačica u mirovanju
Absint

Za razliku od Monea, Dega se mnogo više bavi ljudskom figurom i urbanim prostorom.

Za pamćenje:
Dega = balet + pokret + figura + neobičan kadar.

Kamij Pisaro

Pisaro je važan zbog pejzaža i prikaza svakodnevnog života.

Bavio se:

ruralnim pejzažima;
gradskim scenama;
svetlošću;
promenom atmosfere.

Knjiga ga posebno predstavlja kroz delo Hoarfrost.

Za pamćenje:
Pisaro = pejzaž + svakodnevica + svetlost.

Alfred Sisli

Sisli je uglavnom posvećen pejzažu.

Važna dela uključuju:

Mesto za bacanje vode u Marli-le-Roa
Put do starog trajekta

Njegovo slikarstvo pokazuje koliko je impresionistima priroda bila laboratorija za proučavanje svetlosti i atmosfere.

Za pamćenje:
Sisli = pejzaž + nebo + voda.

Berta Morizo

Morizo je jedna od najvažnijih žena impresionizma.

Njene teme često uključuju:

žene;
decu;
enterijere;
vrtove;
svakodnevni život.

Knjiga posebno ističe potrebu da se pažnja posveti umetnicima koji su ranije bili zapostavljeni, među kojima je upravo Berte Morizo.

Za pamćenje:
Morizo = svakodnevni život + žene + porodica + laka, slobodna tehnika.

Gistav Kajbot

Kajbot je naročito važan za prikaz modernog Pariza.

Poznato delo:

Strugači za pod

Njegove slike često imaju neobične perspektive i snažan osećaj urbanog prostora.

Knjiga ga, zajedno sa Morizo i Luisjenom Pisaroom, izdvaja kao umetnika koji je dugo bio manje poznat od velikih impresionističkih „zvezda“.

Za pamćenje:

Kajbot = Pariz + moderna urbana stvarnost + perspektiva.

6. Mane – prethodnik, a ne jednostavno „čisti“ impresionista

Eduard Mane ima posebno mesto.

On je važan zato što je pomogao da se raskine sa akademskom tradicijom, ali se ne može jednostavno svesti na impresionizam.

Poznata dela:

Doručak na travi
Olimpija
Bar u Foli-Beržeru

Mane je posebno važan kao veza između tradicionalnog slikarstva i moderne umetnosti.

7. Neoimpresionizam i postimpresionizam

Knjiga ne završava samo na klasičnom impresionizmu. Posebno poglavlje obrađuje neoimpresionizam i postimpresionizam.

Žorž Sera

Sera razvija sistematičniji pristup boji.

Najpoznatije delo:

Nedeljno popodne na ostrvu Grand Žat

Njegova tehnika povezuje se sa poentilizmom – nanošenjem sitnih tačaka ili odvojenih poteza čistih boja koje se vizuelno stapaju u oku posmatrača.

Sera = tačka + naučna teorija boje + optičko mešanje.

Pol Sezan

Sezan polazi od impresionizma, ali želi veću strukturu i stabilnost forme.

Važan je kao prelaz prema modernizmu i kasnijem kubizmu.

Sezan = impresionizam + struktura + forma.

Vincent van Gog

Van Gog preuzima interesovanje za boju i svetlost, ali ih koristi mnogo ekspresivnije.

Van Gog = snažna boja + emocija + ekspresivni potez.

Pol Gogen

Gogen se udaljava od neposrednog impresionističkog posmatranja i razvija stil zasnovan na sintezi, simbolizmu i snažnim ravnim površinama boje.

Gogen = boja + simbol + sinteza.

8. Širenje impresionizma

Jedna od važnih karakteristika ovog izdanja jeste što ne predstavlja impresionizam samo kao „Mone i nekoliko Francuza“.

Knjiga prati impresionističke tendencije u:

Francuskoj;
Holandiji;
Belgiji;
Nemačkoj;
Skandinaviji;
Italiji;
Španiji;
Velikoj Britaniji;
Rusiji;
Poljskoj;
Češkoj i Moravskoj;
Mađarskoj;
Rumuniji;
Bosni i Hercegovini;
Hrvatskoj;
Srbiji;
Sloveniji;
Severnoj Americi.

Sadržaj knjige ima posebno poglavlje „Homelands and Europe: East and Southeast European Impressionists“, koje uključuje i Srbiju.

To je posebno korisno ako knjigu koristiš za istoriju umetnosti, jer pokazuje da impresionizam nije ostao samo francuski fenomen.

9. Ključni pojmovi :

Impresionizam – umetnički pokret koji nastoji da prikaže neposredni vizuelni utisak;
En plein air – slikanje na otvorenom, direktno pred motivom;
Svetlost – jedan od osnovnih predmeta impresionističkog istraživanja;
Atmosfera – promenljivi efekti vazduha, vremena, magle i svetlosti;
Optičko mešanje – mešanje boja u oku posmatrača umesto na paleti; Plein-airisme – praksa slikanja u prirodi;
Pointilizam – tehnika zasnovana na tačkama/odvojenim potezima boje;
Salon – zvanična francuska umetnička izložba i institucija;
Akademizam – tradicionalni sistem umetničkog obrazovanja i vrednovanja;
Neoimpresionizam – kasniji, sistematičniji razvoj impresionističkih principa;
Postimpresionizam – različiti pravci koji su proizašli iz impresionizma, ali ga prevazilaze;
Moderna umetnost – širi proces raskida sa tradicionalnim umetničkim normama.

10. Najvažnija dela :

Klod Mone - Impresija, rađanje Sunca → naziv impresionizma
Klod Mone - Lokvanji → svetlost, voda, atmosfera
Klod Mone - Stanica Sen Lazar → moderna tehnologija i grad
Pjer-Ogist Renoar - Liza sa suncobranom → figura i svetlost
Edgar Dega – Igračica na odmoru → balet i pokret
Edgar Dega – Apsint → moderni gradski život
Gistav Kajbot – Strugači poda → radnici i moderna urbana stvarnost
Berta Morizo – Psihe → svakodnevni život i ženska perspektiva
Žorž Sera – Nedeljno popodne na ostrvu Grand Žat → poentilizam
Vincent van Gogh – Portret oca Tangija → intenzivna boja
Pol Sezan – mrtve prirode i pejzaži → forma i struktura

11. Kako zapamtiti razliku između glavnih umetnika

Mone → svetlost
Renoar → ljudi i zadovoljstvo
Dega → balerine i pokret
Pisaro → pejzaž i svakodnevica
Sisli → pejzaž i nebo
Morizo → žene, deca i svakodnevni život
Kajbot → moderan Pariz
Sera → tačke i teorija boje
Sezan → forma i struktura
Van Gog → emocija i intenzivna boja
Gogen → simbol i ravne površine boje

12. Glavna teza knjige

Impresionizam predstavlja radikalan zaokret od akademskog slikarstva ka neposrednom posmatranju savremenog sveta. Njegovi umetnici istražuju svetlost, boju, atmosferu, pokret i prolazni trenutak, često slikajući na otvorenom. Pokret je nastao u Francuskoj, ali se ubrzo proširio širom Evrope i Severne Amerike. Njegov značaj nije samo u novoj tehnici slikanja već i u tome što je otvorio put neoimpresionizmu, postimpresionizmu i modernoj umetnosti.