Godina izdanja: 2010
ISBN: 978-86-83461-44-8
Oblast: Istorija umetnosti
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Artist 2010 386 strana, 8 strana s tablama,: ilustrovano

odlična očuvanost

Knjiga je ispričana istorija boja ispričana kroz poreklo pigmenata, trgovinu, umetnost, nauku, religiju i putovanja autorke. Knjiga je organizovana oko boja/pigmenata: oker, crna i braon, bela, crvena, narandžasta, žuta, zelena, plava, indigo i ljubičasta.

1. Osnovna ideja knjige

Glavna ideja knjige je da boje nisu samo ono što vidimo, već imaju svoju istoriju.

Iza jedne boje mogu da stoje:

određena biljka,
mineral ili kamen,
insekt,
životinja,
hemijski proces,
trgovina između udaljenih zemalja,
ratovi i kolonijalizam,
religijski običaji,
umetnička tradicija,
društveni status i moć.

Finli zato boju posmatra kao materijalni, kulturni i istorijski fenomen.

Autorka ne piše klasičnu istoriju umetnosti. Ona putuje na mesta povezana sa poreklom različitih pigmenata i istražuje odakle su boje dolazile, kako su se proizvodile, ko ih je koristio i zašto su bile važne. Knjiga je istovremeno putopis, istorija umetnosti, kulturna istorija i priča o materijalima.

2. Oker

Oker je jedna od najstarijih boja koje je čovek koristio.

Dobija se od prirodnih zemljanih materijala, naročito od minerala bogatih gvožđem. Može biti žut, crvenkast ili braon.

Njegova posebna važnost je u tome što se koristi još od praistorije, uključujući pećinsku umetnost.

Finlay preko okera pokazuje da je čovek koristio boju mnogo pre razvoja savremenih umetničkih tehnika.

Važna ideja

Boja je deo ljudske istorije od samog početka umetnosti.

Oker nije bio samo dekoracija. Njime su ljudi stvarali slike, simbole i tragove svog postojanja.

Ključni pojmovi

oker
prirodni pigment
mineral
zemljani pigment
praistorijska umetnost
pećinske slike
crveni oker
žuti oker

3. Crna i braon

Crna deluje kao jednostavna boja, ali Finli pokazuje da se može dobijati iz veoma različitih materijala.

Koristili su se, između ostalog:

ugalj,
čađ,
spaljene materije,
drvo,
različiti prirodni pigmenti.

Crna je imala posebno mesto u umetnosti jer može predstavljati smrt, ozbiljnost, autoritet, eleganciju, tamu ili misteriju.

Braon je često nastajala mešanjem ili upotrebom zemljanih i organskih materijala.

Važna ideja

Ista vizuelna boja može imati potpuno različito poreklo.

Drugim rečima:

Ono što oko vidi kao „crno“ ne govori nam od čega je pigment napravljen.

4. Bela

Bela je posebno zanimljiva zato što se povezivala sa:

čistoćom,
svetlošću,
nevinošću,
religijom,
statusom.

Jedan od značajnih istorijskih pigmenata bio je olovno belo.

Ono je bilo veoma korisno umetnicima, ali je istovremeno bilo toksično.

Ovo je jedna od važnih tema cele knjige: kroz istoriju su ljudi koristili materijale zbog njihovih izuzetnih boja, iako nisu uvek razumeli njihove zdravstvene posledice.

Ključni pojmovi

belo
olovno belo
pigment
toksičnost
čistoća
svetlost
simbolika boje

5. Crvena

Crvena je jedna od najvažnijih boja u ljudskoj istoriji.

Povezana je sa:

krvlju,
životom,
smrću,
ljubavlju,
strašću,
ratom,
moći,
bogatstvom.

Finli istražuje različite izvore crvene boje.

Jedan od najvažnijih je košenil (cochineal) – boja koja se dobija od sitnih insekata. Njena istorija povezana je naročito sa Amerikama, trgovinom i evropskim interesovanjem za nove izvore intenzivne crvene boje.

Tu se vidi važna tema knjige: boja može biti roba velike ekonomske vrednosti.

Ključni pojmovi

košenil
karmin
crveni oker
madder / broć
insekt
prirodna boja
trgovina
moć
status

6. Narandžasta

Narandžasta je povezana sa pigmentima koji su mogli nastajati iz minerala ili mešanjem drugih boja.

Ovde Finli pokazuje koliko su umetnici morali da budu praktični i eksperimentalni.

Pre moderne industrije, umetnik nije jednostavno odlazio u prodavnicu i kupovao „narandžastu“.

Morao je da zna:

odakle pigment dolazi,
kako se obrađuje,
kako se meša,
kako se vezuje za podlogu,
da li će vremenom izbledeti.

Ključni pojmovi

narandžasti pigment
mineral
mešanje boja
stabilnost pigmenta
umetnički materijali

7. Žuta

Žuta ima posebno složenu istoriju.

Povezivala se sa:

suncem,
zlatom,
bogatstvom,
svetlošću,
religijom,
prirodom.

Finli istražuje različite prirodne izvore žute, uključujući biljke i mineralne pigmente.

Posebno je zanimljiva priča o tzv. Indijskoj žutoj.

Istorija ovog pigmenta bila je obavijena pričama i legendama o njegovom poreklu. Finli istražuje koliko su istorijske priče o bojama zapravo pouzdane i pokazuje da ono što se dugo ponavlja kao činjenica ne mora nužno biti dokazano. O poreklu Indijske žute postoje i savremene sumnje i rasprave.

Ključni pojmovi

šafran
oker
orpiment
biljni pigment
legenda
istorijski izvor
dokaz

8. Zelena

Zelena je posebno problematična boja u istoriji umetnosti.

Prirodni zeleni pigmenti nisu uvek bili jednostavni za proizvodnju niti stabilni.

Korišćeni su različiti minerali i biljni izvori, a kasnije su razvijeni i sintetički pigmenti.

Posebno je važno da su neki istorijski zeleni pigmenti bili veoma otrovni.

Ovo pokazuje jednu od centralnih poruka knjige:

Lepota boje često ima svoju mračnu materijalnu stranu.

Ključni pojmovi

zelena
mineralni pigment
biljni pigment
sintetički pigment
otrovnost
arsen
stabilnost boje

9. Plava

Plava zauzima jedno od najvažnijih mesta u knjizi.

Jedan od najpoznatijih pigmenata je ultramarin, tradicionalno dobijan od lapis lazulija.

Lapis lazuli je posebno značajan zato što je kvalitetan kamen dolazio iz veoma udaljenih područja, naročito iz centralne Azije.

Zbog toga je ultramarin bio izuzetno skup.

Zašto je to važno?

Umetnik koji koristi skupu plavu pokazuje da je imao pristup dragocenom materijalu.

Dakle, boja postaje znak:

bogatstva,
prestiža,
trgovine,
religijskog značaja.

Plava je često korišćena u religijskoj umetnosti, naročito kada je trebalo naglasiti značaj određenih figura.

Ključni pojmovi

lapis lazuli
ultramarin
plava
pigment
trgovina
luksuz
prestiž
religijska umetnost

10. Indigo

Indigo je posebno zanimljiv jer je pre svega povezan sa bojenjem tekstila, a ne samo sa slikarstvom.

Dobija se iz biljaka koje sadrže supstance iz kojih se može proizvesti indigo boja.

Istorija indiga povezana je sa:

Indijom,
Azijom,
Evropom,
kolonijalnom trgovinom,
plantažama,
radom i ekonomskom eksploatacijom.

To pokazuje da istorija boje nije samo istorija umetnosti.

Ona je i istorija ekonomije i globalne trgovine.

Ključni pojmovi

indigo
bojenje tekstila
biljka
prirodna boja
trgovina
kolonijalizam
plantaže
ekonomija

11. Ljubičasta

Ljubičasta je istorijski bila jedna od najskupljih i najprestižnijih boja.

Posebno je poznata tirijska purpurna (Tyrian purple), koja se dobijala od morskih puževa/morskih školjki roda Murex.

Za proizvodnju male količine pigmenta bilo je potrebno ogromno mnoštvo školjki.

Zbog toga je ljubičasta postala simbol:

kraljevstva,
carstva,
bogatstva,
visokog društvenog položaja.

Ovo je jedan od najboljih primera glavne teze knjige:

Boja može predstavljati društvenu moć.

Ključni pojmovi

tirijska purpurna
Murex
ljubičasta
kraljevska boja
status
luksuz
trgovina
moć

12. Najvažnija tema: pigment nije isto što i boja

Ovo je veoma važno za razumevanje knjige.

Boja je ono što opažamo.

Pigment je materijal koji daje boju, na primer boji, tinti ili drugom materijalu.

Jedna vizuelna boja može nastati od potpuno različitih pigmenata.

Na primer, „crvena“ može poticati od:

minerala,
biljke,
insekta,
sintetičkog hemijskog jedinjenja.

Zato Finli ne istražuje samo koje su boje postojale, već od čega su bile napravljene.

13. Boja i trgovina

Jedna od najvažnijih poruka knjige jeste da su boje bile deo globalne ekonomije.

Ako je neki pigment bio redak, njegova cena je rasla.

To je dovodilo do:

trgovinskih puteva,
putovanja,
kolonijalnih ekspedicija,
istraživanja novih teritorija,
eksploatacije prirodnih resursa,
sukoba oko kontrole proizvodnje.

Dakle:

pigment → trgovina → bogatstvo → moć

14. Boja i religija

Boje nikada nisu bile samo estetske.

U različitim kulturama one imaju simbolička značenja.

Na primer:

bela → čistoća/svetost
crvena → krv, život, strast
plava → duhovnost, prestiž
ljubičasta → kraljevstvo i autoritet
crna → smrt, ozbiljnost, žalost
zelena → priroda, život, ali u nekim kontekstima i opasnost

Važno je, međutim, da značenje boje nije univerzalno. Ono zavisi od kulture i istorijskog perioda.

15. Boja i moć

Boje su kroz istoriju mogle da određuju ko sme šta da nosi ili koristi.

Ako je određeni pigment bio skup, njegovo korišćenje postajalo je znak društvenog statusa.

Najbolji primer je ljubičasta.

Zbog njene cene i složene proizvodnje, ona je postala povezana sa elitom i vlašću.

Zato boja može biti i politički simbol.

16. Boja i tehnologija

Istorija boja je istovremeno istorija tehnološkog razvoja.

Ljudi su postepeno prelazili od:

prirodnih materijala → obrađenih pigmenata → hemijskih eksperimenata → sintetičkih pigmenata

Industrijska proizvodnja promenila je svet umetnosti jer su boje postale:

dostupnije,
jeftinije,
standardizovanije,
lakše za transport.

Ali novi pigmenti nisu uvek bili bezopasni.

Neki su sadržali olovo, arsen ili druge opasne supstance.

17. Važna poruka o istorijskim izvorima

Finli ne prihvata slepo sve priče koje je pronašla.

To je veoma važna karakteristika njenog pristupa.

Ona nailazi na:

legende,
stare recepte,
istorijske zapise,
usmena predanja,
naučna objašnjenja,
kontradiktorne izvore.

Zato pokušava da razlikuje:

šta znamo → šta pretpostavljamo → šta je legenda.

To je posebno važno kod istorije pigmenata, jer su se mnoge priče prenosile generacijama.

Boja ima istoriju. Nije samo vizuelni doživljaj već rezultat ljudskog rada, prirode i tehnologije.
Pigmenti imaju materijalno poreklo – mogu poticati iz minerala, biljaka, životinja ili hemijskih procesa.
Retke boje bile su skupe, pa su postajale simbol bogatstva i društvenog statusa.
Trgovina bojama povezala je različite delove sveta i bila povezana sa kolonijalizmom i ekonomskom moći.
Umetnost zavisi od materijala – umetnik nije samo birao „nijansu“, već konkretan fizički materijal.
Neke prelepe boje bile su otrovne, što pokazuje cenu koju su ljudi ponekad plaćali za estetske efekte.
Značenje boje zavisi od kulture i istorije – ista boja ne mora svuda značiti isto.
Istorija boja je interdisciplinarna: povezuje umetnost, hemiju, geografiju, antropologiju, ekonomiju, religiju i politiku.
Jedna rečenica koja najbolje opisuje knjigu:

Victorija Finli pokazuje da iza svake boje postoji priča o materijalu, ljudima, putovanjima, trgovini, umetnosti, nauci i moći.

Knjiga ima ukupno deset glavnih odeljaka o bojama, od okera do ljubičaste, uz uvod i epilog; bibliografski izvori je takođe opisuju kao delo o istoriji boja i njihovim društvenim aspektima.