ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1971
Jezik: Francuski
Autor: Strani
Oblast: Teorija umetnoasti

La Revolution Paranoiaque-Critique
L`archangelisme Scientifique

Denoë l 1971 428 strana : ilustrovano

očuvanost 4

Salvador Dalí — La Révolution paranoïaque-critique / L’Archangelisme scientifique

Ovaj materijal pripada Dalijevom paranoičko-kritičkom metodu i njegovom pokušaju da umetnost poveže sa naukom, psihologijom, religijom i novim načinima percepcije stvarnosti.

1. Paranoičko-kritička revolucija

Dalijev pojam „paranoičko-kritičkog metoda“ (méthode paranoïaque-critique) jedan je od ključnih pojmova njegovog nadrealizma.

Dalí polazi od ideje da um može proizvesti više različitih tumačenja jedne iste vizuelne stvarnosti.

Jedna forma može istovremeno izgledati kao:

lice,
pejzaž,
figura,
predmet,
arhitektura,
životinja.

Dakle, stvarnost nije nužno jednoznačna.

Paranoički deo odnosi se na sposobnost da se u stvarnosti vide veze, značenja i oblici koji objektivno nisu očigledni.

Kritički deo dolazi nakon toga: umetnik te asocijacije svesno organizuje, analizira i materijalizuje u umetničkom delu.

Formula

paranoična percepcija → višestruke slike → kritička obrada → umetničko delo

2. Šta je „paranoičko“?

Dalí koristi reč paranoički u specifičnom umetničko-teorijskom smislu.

Ne radi se jednostavno o medicinskoj dijagnozi.

Njega zanima stanje u kojem čovek može da projektuje značenja na stvarnost i da istovremeno vidi više mogućih odnosa između stvari.

Na primer, isti oblik može se „pročitati“ na nekoliko načina.

To stvara dvosmislenu ili višestruku sliku.

3. Kritički element

Sama asocijacija nije dovoljna.

Dalí želi da je kontroliše i prevede u vizuelni sistem.

Zato njegov metod spaja:

iracionalno + racionalno
nesvesno + svesno
fantaziju + tehniku
slučajnost + kontrolu

U tome je paradoks Dalijevog pristupa.

On želi da proizvede nešto što izgleda kao rezultat sna ili halucinacije, ali je često izvedeno sa izuzetnom tehničkom preciznošću.

4. Dvostruke slike

Jedan od najvažnijih rezultata paranoičko-kritičkog metoda jesu dvostruke slike (images doubles).

Posmatrač najpre vidi jednu stvar, a zatim shvata da ista kompozicija može predstavljati nešto sasvim drugo.

Na primer:

pejzaž ↔ figura

lice ↔ pejzaž

predmet ↔ telo

Ovim Dalí dovodi u pitanje ideju da je percepcija neutralna.

Ne gledamo samo ono što postoji — mi aktivno konstruišemo ono što vidimo.

5. L’Archangelisme scientifique

„L’Archangelisme scientifique“ — „Naučni arhanđelizam“ predstavlja Dalijev karakterističan spoj religijske simbolike i modernog naučnog mišljenja.

„Arhanđel“ pripada tradicionalnom religijskom svetu: on je posrednik između zemaljskog i božanskog, materijalnog i duhovnog.

Dalí taj motiv povezuje sa naukom, matematikom i savremenim saznanjem.

Time nastaje svojevrsna vizija u kojoj:

nauka nije neprijatelj duhovnosti, već novi način pristupanja skrivenoj strukturi stvarnosti.

6. Nauka i religija kod Dalija

Dalí je naročito zainteresovan za savremenu fiziku, geometriju, matematiku i strukturu materije.

Tokom XX veka tradicionalna slika materijalnog sveta bila je duboko promenjena:

relativnost,
kvantna fizika,
atomistika,
teorije prostora i vremena.

Za Dalija to nije samo naučna činjenica.

To postaje novi vizuelni i metafizički imaginarijum.

Zato u njegovom kasnijem stvaralaštvu možemo videti:

religijske figure,
matematičke strukture,
geometrijska tela,
eksplozije,
čestice,
nuklearne motive,
lebdeće elemente,
deformisane prostore.

7. „Mistika nauke“

Kod Dalija se javlja paradoks:

što nauka više otkriva strukturu materije, stvarnost postaje manje „materijalistička“ u klasičnom smislu.

Svet postaje:

nevidljiv,
apstraktan,
dinamičan,
matematički,
višedimenzionalan.

Dalí to doživljava gotovo religijski.

Zato možemo govoriti o njegovoj naučnoj mistici: naučna otkrića postaju povod za razmišljanje o tajni postojanja.

8. Arhanđeo kao simbol

Arhanđeo može da se tumači kao posrednik između različitih nivoa stvarnosti.

Kod Dalija to odgovara njegovom interesovanju za povezivanje:

materije ↔ duha
nauke ↔ religije
vidljivog ↔ nevidljivog
racionalnog ↔ iracionalnog
sna ↔ stvarnosti

Zato „naučni arhanđelizam“ možemo razumeti kao pokušaj da se savremena naučna slika sveta pretvori u novi oblik metafizičke i umetničke imaginacije.

9. Veza sa nadrealizmom

Dalí polazi iz nadrealizma, ali njegov pristup nije samo automatsko stvaranje ili spontano zapisivanje snova.

On želi nešto složenije:

nesvesni sadržaj → paranoička vizija → racionalna analiza → precizna slika

Zbog toga je njegov nadrealizam istovremeno:

psihološki,
vizuelni,
simbolički,
tehnički,
filozofski.

Najvažniji pojmovi

Salvador Dalí
nadrealizam
paranoičko-kritički metod
méthode paranoïaque-critique
La Révolution paranoïaque-critique
L’Archangelisme scientifique
naučni arhanđelizam
paranoička percepcija
kritička obrada
nesvesno
svest
iracionalno
racionalno
višestruka percepcija
dvostruka slika
dvosmislenost
asocijacija
projekcija
vizuelna interpretacija
san
halucinacija
stvarnost
nadrealnost
religija
nauka
mistika
metafizika
arhanđeo
materija
duh
matematika
geometrija
fizika
relativnost
kvantna fizika
struktura stvarnosti
nevidljivo
simbol
transformacija
percepcija

Dalijeva „paranoičko-kritička revolucija“ zasniva se na ideji da jedna stvarnost može proizvesti više različitih vizuelnih i psiholoških tumačenja. Umetnik najpre dozvoljava da nastanu iracionalne asocijacije, a zatim ih racionalno kontroliše i pretvara u preciznu umetničku formu. „L’Archangelisme scientifique“ povezuje religijski simbol arhanđela sa savremenom naukom i predstavlja Dalijevu težnju da naučna otkrića, matematiku i fiziku pretvori u novi oblik metafizičke imaginacije. Centralna tema je prevazilaženje granice između racionalnog i iracionalnog, materije i duha, nauke i religije.

Formula za pamćenje

PARANOJA + KRITIKA = NOVA PERCEPCIJA STVARNOSTI

a za L’Archangelisme scientifique:

NAUKA + RELIGIJA + MATEMATIKA + MISTIKA = NOVA VIZIJA STVARNOSTI