ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1966
Oblast: Istorija umetnosti
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Žermen Bazen, Vrhunska dela svetske umetnosti, Jugoslavija, Beograd 1966.

Tvrd povez, bogato ilustrovano, 146 reprodukcija u boji, 273 crno-bele, 327 strana, odlično očuvana knjiga.

OVA KNJIGA nije ni priručnik, ni istorija umetnosti, svakako da nije ni enciklopedija, a još manje neko estetičko delo; ona je igra — u suštini igra slika. U poslednje vreme mnogo se govori o primatu slike nad idejom. Andre Malro je Svet oblika (ĽUnivers des Formes) stvorio kao prisnu usklađenost teksta i ilustracije; predana tekstu koji joj je komentar, slika je ipak izazvana mišlju koja je vodi. Ova knjiga je komponovana pomoću slika koje su, po sličnosti ili po suprotnosti, grupisane jedna uz drugu, a onda su te grupe okupljene u celine. Knjiga je, dakle, delo pamćenja, i to vizuelnog pamćenja, što nikako ne znači da knjizi nije nametnut određen pravac, jer, kako je to pokazao Bergson, čovek zadržava u sebi sve svoje percepcije, senzacije ili misli, dok je pamćenje sposobnost da se, upravo u momentu kad to treba, obnovi materijal potreban našoj stvaralačkoj moći koja biva izazivana nekim zadatkom ili akcijom ili mišlju. Tekst je došao tek docnije, i to pre da se nametne slikama nego da im bude pratnja.
Nasuprot modi, uprkos upornim molbama izdavačevim, hteo sam da tekst bude nezavisan od ilustracija i da ne ide paralelno s njima. Filozof, koji hoće da razmišlja o svetu, ne penje se na planinu, pa da otud obuhvati što veće prostranstvo, nego se radije zatvara u četiri zida. Da bismo, kako kaže Pusen, obuhvatili pogledom celinu, treba zaboraviti izgled delova, a za obuhvatanje realnosti neophodan je čin koji vas, upravo u naporu da to obuhvatanje postignete, od realnosti odvaja. Deset poglavlja su dakle predgovori za deset svezaka slika, deset sekvenca; kao ni te sekvence, ni poglavlja nisu vođena nekim logičkim dedukcijama, jer je pisanje ove knjige bilo autoru i igra, igra koja je htela da se oslobodi svakog preuskog služenja komentarisanju i diskurzivnom stilu. U opisivanju ovih skupina misao se ponekad uzdiže do panoramske vizije, a ponekad silazi da se preda igri specijaliste koji jednu specifičnu sekvencu ispituje pomoću lupe, baš kao što se dešava i na filmu, a uvek po principima koje očigledno diktira samo autorov kapris ili njegov ukus. Jer sve u ovoj knjizi je rezultat ličnog izbora; a u tome je najmanji nedostatak ove knjige. Taj lični izbor zasnovan je samo na zadovoljstvu koje se oseća kad se evocira čudesni svet oblika; bez nekog stava kao i bez ideja, ovaj lični izbor bio je pravi odmor za autora koji se podvrgava pisanju jednog priručnika: Istorije umetnosti od preistorije do Pikasa (A Concise History of Art).
Naša je želja da čitalac deli s nama to zadovoljstvo i da nastavi igru koju mu predlažemo. Jer taj mali svet slika je pun odjeka i tonova koje će i sam čitalac otkriti listajući po njemu, a da bi ga znao ceniti, treba da ima moć da ga, postavljajući se u centar kao u kružnim dioramama XIX veka, obuhvati jednim jedinim pogledom.