Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Engleski
Oblast: Istorija umetnosti
Autor: Strani

Risto Paligora - Sveta Petka Malovista.
St. Petka Malovishta

Jubilarno izdanje povodom 150 godina od izgradnje crkve

Bitolj, 2006.
Tvrdi povez, dvojezicno izdanje (makedonski/engleski), 157 strana.
IZUZETNO RETKO IZDANJE!

Црква „Света Петка“ — главна сеоска црква у селу Маловиште , Битољ , Македонија .


Црква се налази у централном делу села.

До села води асфалтни пут, од ког почиње калдрмисани пут који води до цркве. [ 2 ]
Историја

Црква је саграђена 1856. године на темељима старијег храма из 16.–17. века. [ 3 ]

Црква је, када је саграђена, била позната као „грчка“ црква, пошто је велики део Влаха у Маловишту био Грци. Била је велика као некадашња катедрална црква у Скопљу . [ 4 ]

Године 1907, поред цркве је изграђена мања „романска“ црква, али је напуштена педесетих година 20. века. [ 4 ]
Архитектура

Цркву су градили мајстори из Дебра током три године, а камен за градњу је донет из удаљеног села Дихово . Зграда јасно показује некадашњу величину села и економску моћ становништва. [ 4 ]

Црква има три брода и галерије са три стране: западне, северне и јужне. Стање зграде је добро, иако су остале зграде око ње у лошем стању, посебно спаваоница, која је у лошем стању. [ 2 ]
Фреско сликарство

Зидно сликарство у цркви је рађено у два наврата: први пут је осликано 1878. године, а касније 1937. године. Аутор слике је Иван Ј. Мелников из Битоља . [ 2 ]

Фреске унутар цркве су у задовољавајућем стању. [ 2 ]
Иконе и иконостас

Постоји вредан резбарени иконостас из 1892. године, који је израдио мајстор Димитриј и сличан је оном у Бигорском манастиру . Иконе су из 19. века, такође рад познатих мајстора. [ 3 ] [ 5 ]

Храм има сталну галерију где су изложене иконе из 16. века. [ 6 ]

Икона „Вазнесење Христово“
Икона „ Вазнесење Христово “
Икона „Рођење Христово“
Икона „ Рођење Христово “
Иконе из хора, рад Јована Анагноста
Иконе из хора, рад Јована Анагноста

Маловиште (мак. Маловиште) је насеље у Северној Македонији, у јужном делу државе. Маловиште припада општини Битољ.
Географија

Насеље Маловиште је смештено у јужном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Битоља, насеље је удаљено 25 km западно.

Маловиште се налази у области Ђаваткол, планинске области између Пелагоније и басена Преспанског језера. Насеље је смештено високо, на северним висовима планине Баба. Близу села су границе националног парка „Пелистер“. Кроз село притиче поток, који испод гради реку Шемницу. Надморска висина насеља је приближно 1.130 метара.

Клима у насељу је планинска због знатне надморске висине.
Историја

Маловиште је село познато још из времена Карађорђа и Милоша Обреновића. Под тешким турским режимом мештани Аромуни (Цинцари) као први печалбари упутили су се у слободну Шумадију. Населили су се углавном у градским срединама као у Крагујевцу, Нишу, Крушевцу, Јагодини, Параћину, Лесковци и другим. Вредни и штедљиви Маловиштани су успевали да се скуће у новој средини и да доведу остатак породице. Крајем 19. века 60% печалбара је емигрирало из тог места у Србију. По тој чињеници Маловиште је било добро знано. Маловиштанске породице насељене у Србији биле су: Палигорићи, Стојановићи, Дунде, Ћермиле, Голићи, Кражићи, Ђорђевићи, Симићи, Мишићи, Димовић и други. Насељеници из Старе Србије су се истакли у борби за ослобођење и уједињење. Такође су одиграли значајну улогу у привредном, друштвеном и културно националном животу нове домовине.

Из Маловишта је био пореклом Коста Стојановић министар у српској влади.[1] У Лесковцу је живео и бавио се трговином најбогатији Маловиштанац, Димитрије Олде. Женидбом са Костадинком, печалбар Мита се повезао са породицом и њиховом великом старом лесковачком трговачком фирмом, `Хаџи Ђорђевић-Кажић`. Године 1936. основали су пожртвовани супружници (чији је син јединац Тодор рано умро) своју хуманитарну `Задужбину`, у коју је имао да уђе сав њихов иметак стицан пун век. Процењена је вредност имовине у износу од преко два милиона динара. Задужбина је поред осталог требало да отвори и Дечји дом за смештај сироте деце.[2]

До 1915. године Маловиште је било велико и богато место са 700 кућа. Ту су имали - задржали куће (као викендице) многи богати мештани становници Србије. Због својих веза са Србијом и посведочене наклоности, међутим пострадали су ратне 1916. године, од стране Бугара. Бугарска војска је становништво масовно интернирало, а куће опљачкала и порушила. Од грађе правили су ровове и користили је за огрев.

Након рата у село су се вратили махом сиромашни становници, па је остало укупно 160 кућа. Маловиште је у административном погледу било у саставу општине Цапарске, среза Битољског.[3]

Поред православне цркве посвећене Св. Петки у Маловишту која има изузетно вредан иконостас, од значаја је и манастир Св. Ане који се налази у близини.[4] Радило се пред Други светски рат да то високо планинско место званично буде проглашено као `туристичко`.

Аромуни из Маловишта који су живели између два рата у Крагујевцу. Постојало је од 1934. године Удружење Маловиштанаца (трговаца и занатлија) у Крагујевцу, на чијем челу је био кафеџија Никола Симић - Мојсе. Славили су (1928) са особеним ритуалом Св. Јована, када су освећивани хлеб и крст.[5] Удружење је радило на помагању и унапређењу свог Маловишта. У Крагујевцу су подигли свој Дом, у којем је требало да станују деца из Маловишта, док се буду школовала у Крагујевцу.[6]
Манастир Свете Ане

Манастир су подигли давно сами мештани у густој шуми, изнад села око лековитог извора.[7] Мештанин Никола Димитриу је био 1769. године ктитор бакрореза иконе `Света Ана са Богородицом`, који је поклонио `Скиту Св. Ане`. Отисак је сачуван у Уметничкој збирци у Сентандреји.[8]
Становништво
Маловиште је према последњем попису из 2021. године имало 50 становника. У ранија времена Маловиште је бројало и 1.000 житеља.