ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 922
Oblast: Muzika
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Knjiga „O muzici“ predstavlja antologiju muzičkih kritika i eseja koje je napisao čuveni irski dramski pisac i nobelovac Džordž Bernard Šo. Pre nego što je stekao svetsku slavu svojim dramama, Šo je s kraja XIX veka bio jedan od najuticajnijih, najduhovitijih i najbeskompromisnijih muzičkih kritičara u Londonu.Na našim prostorima ova knjiga ima tradiciju izdavaštva; starije i popularno izdanje objavio je Nolit 1991. godine, dok je novije i modernije izdanje štampao Službeni glasnik.

Dragoceno svedočanstvo vremena: Šo je pratio poslednju generaciju muzičara pre ere masovnog snimanja zvuka. Njegovi tekstovi su jedinstveni prozor u to kako su uživo svirali ili dirigovali umetnici poput Eugena Isaja, Ignaca Paderevskog i Hansa Rihtera.Prepoznatljiv stil: Tekstovi nisu suvoparne stručne analize. Odlikuju ih britak humor, ironija, provokativnost i duboka iskrenost. Pisao je iz ugla prosvećenog, ali i `običnog` slušaoca koji ne preza od kritike autoriteta.Veliki zagovornik Vagnera: Šo je bio strastveni branilac muzike Ričarda Vagnera u vreme kada je ona u Londonu izazivala kontroverze.


Džordž Bernard Šo nije poznat samo kao dramatičar već i kao najduhovitiji i najbeskompromisniji mizički kritičar svog vremena. Pisao je kritike s kraja XIX veka i zabeležio sviranje poslednje generacije muzičara koji nisu ostavili tragove na nosačima zvuka ili su ostali zabeleženi na veoma malom broju snimaka lošeg kvaliteta. Tim su njegove kritike dragocenije, jer smo iz prve ruke čuli kako su svirali Ezen Isaj, Mark Hamburg ili Ignac Paderevski, kako je pevala Adelina Pati ili dirigovao Hans Rihter. Sve su ovo polumitska imena danas, ali za Šoa oni su bili njegovi savremenici, dostojni njegovih duhovitih i većinom i danas sasvim tačnih žaoka.




George Bernard Shaw (Dublin, 26. srpnja 1856. – Ayot St. Lawrence, 2. studenog 1950.) bio je irski dramatičar. Autor je brojnih duhovitih komada-

U Dublinu je učio za trgovačkog pomoćnika, a 1876. seli se u London. Bavio se i muzičkom i kazališnom kritikom, a 1925. je dobio Nobelovu nagradu za književnost. `Pygmalion`, ljubavno-lingvistička priča o profesoru Higginsu i Elizi Doolitle, vjerojatno je najpoznatiji komad Georga Bernards Shawa, ali osim ove urnebesne komedije, pisao je i građanske drame u ibsenovskom duhu oštro kritizirajući lažni moral. Majstor je jezičnog obrta i paradoksa.


Rođen je u Dablinu 26. jula 1856. godine. Kasnije se preselio u London gde se školovao na Britanskom muzeju, dok je nekoliko njegovih novela objavljeno u malim socijalističkim magazinima.[3]Književnu karijeru počeo pisanjem romana i pozorišnih kritika, a proslavio se mnogobrojnim pozorišnim delima. Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1925. Preminuo je 2. novembra 1950.

Bio je vegetarijanac. Smatrao je da je srpska azbuka najsavršenije pismo na svetu i jedan zaokružen i logičan sistem. U svom testamentu ostavio je novčani iznos (£367,233 13s) Englezu koji uspe da reformiše i uprosti englesku abecedu po uzoru na Vukovu azbuku (jedno slovo jedan glas).[4]

Dela
Drame
Widowers` Houses (1892)
Oružja i čovek - (engl. Arms and the Man; 1894)
The Philanderer (1898)
Mrs. Warren`s Profession (1898)
The Man of Destiny (1897)
Candida (1898)
You Never Can Tell (1898)
The Devil`s Disciple (1897)
Captain Brassbound`s Conversion (1900)
Цезар и Клеопатра (1901)
Man and Superman (1902)
John Bull`s Other Island (1904)
Major Barbara (1905)
The Doctor`s Dilemma (1906)
Fanny`s First Play (1911)
Androcles and the Lion (1912)
Пигмалион (1913)
Heartbreak House (1919)
Back to Methuselah (1921)
Saint Joan (1923)
The Apple Cart (1929)
Misalliance