Godina izdanja: 1996
ISBN: 86-901593-3-9
Jezik: Srpski
Autor: Strani
Oblast: Teorija umetnosti

Vilhelm Voringer

Bogovađa 1996 113 strana

odlična očuvanost

Ovo delo iz 1908. godine je jedno od najuticajnijih u teoriji umetnosti 20. veka. Voringer uvodi ključnu podelu između dva osnovna umetnička impulsa:

Einfühlung (empatija)
Abstraktion (apstrakcija)

Autor tvrdi da umetnost nije univerzalna po formi, već zavisi od psihološkog stanja čoveka i njegovog odnosa prema svetu.
Kada se čovek oseća sigurno i u harmoniji sa svetom → nastaje realistička, prirodna umetnost (empatija)
Kada se oseća nesigurno, ugroženo ili otuđeno → nastaje apstraktna umetnost

Drugim rečima, umetnost je izraz unutrašnjeg stanja, a ne samo imitacija prirode.

Strukturalni prikaz

1. Uvod

Kritika tradicionalnog shvatanja umetnosti
Uvođenje pojmova apstrakcije i empatije
Psihološki pristup umetnosti

2. Einfühlung (empatija)

Uživanje u prirodnim oblicima
Identifikacija sa svetom
Realizam i harmonija

3. Abstraktion (apstrakcija)


Bekstvo od haotične stvarnosti
Težnja ka redu, geometriji i stabilnosti
Umetnost kao zaštita od nesigurnosti

4. Psihološki osnov umetnosti

Strah, nesigurnost i potreba za kontrolom
Odnos čoveka i sveta kao ključ umetničkog izraza

5. Istorijski primeri

Egipatska umetnost – apstrakcija
Grčka umetnost – empatija
Srednjovekovna umetnost – povratak apstrakciji

6. Zaključak

Ne postoji „viša“ ili „niža“ umetnost
Različiti stilovi imaju različite psihološke osnove
Apstraktna umetnost je legitimna i važna

Ključne ideje

Umetnost zavisi od psihološkog stanja čoveka
Postoje dva osnovna umetnička impulsa: empatija i apstrakcija
Apstraktna umetnost nije „manje vredna“ od realističke
Stil umetnosti odražava odnos čoveka prema svetu

Značaj dela

Postavilo temelje za razumevanje moderne i apstraktne umetnosti
Uticalo na razvoj ekspresionizma
Uvelo psihologiju u teoriju umetnosti

Zaključak

Voringer pokazuje da umetnost nije samo imitacija stvarnosti, već duboko povezana sa unutrašnjim osećajem sigurnosti ili nesigurnosti čoveka.