ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1985
Jezik: Srpski
Autor: Strani
Oblast: Teorija umetnosti

Univerzitet umetnosti 1985 285 strana : ilustrovano

odlična očuvanost

Rudolf Arnhajm u knjizi Vizuelno mišljenje razvija tezu da mišljenje nije odvojeno od opažanja, već da je vizuelna percepcija sama po sebi oblik mišljenja. Arnhajm osporava tradicionalno shvatanje prema kojem je mišljenje prvenstveno verbalno ili logičko, dok je opažanje samo pasivno primanje informacija.

Njegova osnovna ideja glasi:

„Videti znači misliti.“

Prema Arnhajm, čovek ne razume svet tek nakon što ga vidi, već ga već tokom opažanja organizuje, tumači i konceptualizuje.

Osnovna teza knjige

Arnhajm tvrdi da:

percepcija i mišljenje nisu odvojeni procesi;
vizuelne forme nose značenje;
intelektualna aktivnost postoji već u samom opažanju;
umetnost i nauka koriste slične kognitivne procese;
slike mogu biti jednako moćno sredstvo mišljenja kao reči.

Knjiga predstavlja spoj psihologije, filozofije, teorije umetnosti i kognitivnih nauka.

Strukturalni pregled

1. Mišljenje u opažanju

Arnhajm kritikuje tradicionalnu podelu:

opažanje = pasivno primanje podataka
mišljenje = aktivna obrada podataka

Umesto toga tvrdi:

opažanje je aktivno;
mozak organizuje vizuelne informacije;
prepoznajemo obrasce, odnose i strukture.

Primer:

Kada posmatramo trougao, ne vidimo samo tri linije već odmah prepoznajemo oblik i odnose među njegovim delovima.

2. Vizuelni koncepti

Prema Arnhajmu, koncepti nisu nužno verbalni.

Ljudi mogu misliti pomoću:

oblika,
prostornih odnosa,
proporcija,
simetrije,
pokreta.

Vizuelni obrasci mogu predstavljati apstraktne ideje jednako uspešno kao jezik.

3. Geštalt psihologija

Arnhajm se oslanja na principe Geštalt Psihologije.

Ključni principi:

celina je više od zbira delova;
um spontano organizuje informacije;
težimo ravnoteži i uređenosti.

Vizuelna percepcija funkcioniše kroz prepoznavanje struktura, a ne izolovanih elemenata.

4. Vizuelno mišljenje u nauci

Jedan od najvažnijih delova knjige.

Arnhajm pokazuje da naučnici često razmišljaju vizuelno.

Primeri:

geometrijski dijagrami;
mape;
modeli;
skice;
grafikoni.

Naučna otkrića često nastaju kroz vizuelne predstave pre nego kroz verbalne formulacije.

5. Umetnost kao način saznanja

Arnhajm odbacuje ideju da je umetnost samo izražavanje emocija.

Umetnost:

istražuje stvarnost;
organizuje iskustvo;
proizvodi znanje.

Zbog toga umetničko stvaranje predstavlja oblik mišljenja.

6. Obrazovanje i vizuelna inteligencija

Arnhajm kritikuje obrazovne sisteme koji favorizuju:

verbalno izražavanje;
pisanje;
memorisanje činjenica.

Smatra da se zanemaruje razvoj:

crtanja,
prostorne imaginacije,
vizuelne analize,
kreativnog rešavanja problema.

Vizuelna pismenost treba da bude jednako važna kao jezička pismenost.

Ključni pojmovi

Pojam Značenje
Vizuelno miišljenje Mišljenje kroz percepciju i slike
Percepciji Aktivni proces organizovanja iskustva
Geštalt Organizovana celina sa značenjem
Vizuelni koncept Pojam izražen vizuelnim odnosima
Strukturno razmišljanje Razumevanje odnosa među elementima
Vizuelnu Inteligenciju Sposobnost mišljenja pomoću slika i prostora

Glavne poruke knjige

Opažanje je oblik mišljenja.
Vizuelne slike mogu nositi apstraktna značenja.
Umetnost nije suprotnost racionalnosti.
Naučno i umetničko mišljenje imaju zajedničke osnove.
Obrazovanje treba da razvija vizuelnu inteligenciju.

Značaj dela

Vizuelno mišljenje je postala jedna od ključnih knjiga u:

Psihologiji,
Kognitivnoj nauci,
Teoriji umetnosti,
Studije dizajna,
obrazovanju i vizuelnim komunikacijama.

Njena centralna poruka može se sažeti ovako:

Mi ne mislimo samo rečima; mislimo i slikama, oblicima, prostorom i odnosima koje opažamo. Vizuelno opažanje nije priprema za mišljenje – ono je sastavni deo samog mišljenja.