Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Oblast: Slikarstvo
Jezik: Srpski

ETNO ZBIRKA ČUVAR VREMENA - Miloje Marković
ИКОНОПОРТРЕТИ
својеврсној храбрости у светлу једне хиперреалистичке сликарске перцепције представили светитељске ликове новог доба, онаквим какви они јесу.55 портрета монаха, монахиња и достојанственика Српске цркве.
Бели анђео, диптих, 2000.,Милоје Марковић, Чувар времена, Горњи Милановац, 2010.
Miloje Marković, slikar, Hilandar, galerije, slike, Šabac, izložbe, izložba, galerija, etno motivi, portreti monaha, slikarstvo, srpski slikar, Miloje Marković biografija
Биографија: М И Л О Ј Е М А Р К О В И Ћ рођен је 26. фебруара 1947. године, у Шапцу. Сликарство је учио код Надежде Фотић (ученица Љубе Ивановића, завршила Академију у Минхену) и Сергија Јовановића (ученик Петра Добровића и Андреа Лота). Одлазио је на студијске боравке у Немачку, Француску и Велику Британију. Сликарством се активно бави од 1974. године. Члан је УЛУС-а од 1985. године. Познат је као сликар етнографских и сакралних предмета, али слика и портрете, иконе, пејзаже. Један од најзначајнијих циклуса је „Хиландарски циклус“, који је урадио на позив Музеја Српске православне цркве и са благословом блаженопочившег патријарха Павла и манастира Хиландара. Овај циклус, урађен у техници уља на платну, садржи многе сакралне предмете, а два прозора келија монаха, које је овековечио на својим платнима, изгорела су у последњем пожару. Значајан је и „Циклус духовника“, који је радио у техници туша и акварела. Насликао је и „Циклус икона на камену“, које изгледају као вишевековне фреске. Сам осликава рамове, а профили многих рамова за његове потребе су настали по његовом нацрту. Израдио је нацрте за неколико печата за црквене и манатирске потребе (печат Св. Саве, Св. Симеона Мироточивог; печат Св. деспота Стефана Лазаревића за манастир Копорин...). Штампано је више календара са мотивима његових слика, а календар за 2000. годину добитник је Сребрног печата на Сајму графичке опреме у Београду 1999. године. Поседује велику збирку етнографских и сакралних предмета, за коју су стручњаци Етнографског музеја дали писмену изјаву да ни сам Етнографски музеј у Београду не поседује многе од тих експоната. Сликајући и поседујући ову етно-збирку, он је чувар националног наслеђа, или како га је проф. Миодраг Јовановић назвао „чувар времена“. Излагао је на многим самосталним (више од 50) и групним изложбама (више од 300) у земљи и иностранству. Његове слике налазе се у јавним и приватним колекцијама у земљи и иностранству (нпр. у Народном музеју у Шапцу, у Народном музеју у Пожаревцу/откуп Министарства културе Републике Србије, у Музеју Српске православне цркве у Београду...). Оснивач је галерије „Крај Жеравије“ – прве галерије у Вуковом Тршићу, коју је као тршићки зет основао 1987. године поводом два века од рођења Вука Стефановића Караџића. Учесник је ликовних колонија у Великој Плани, Шапцу и Гучи. Добитник је многих значајних награда. О Милоју Марковићу писали су еминентни ликовни критичари и историчари уметности: Срето Бошњак, Никола Кусовац, Миодраг Јовановић, Ђорђе Кадијевић, Слободан Милеуснић, Душан Ђокић, Дејан Ђорић, Слободан Стефановић, Зорица Златић Ивковић... О уметнику је снимљен документарни филм „Стварност илузије сликара Милоја Марковића“, по сценарију Срете Бошњака, у режији Миомира Микија Стаменковића. Угледни професор Београдског универзитета, историчар уметности Миодраг Јовановић написао је монографију о стваралаштву Милоја Марковића, која је објављена 2010. године. Ова књига уврштена је у 5 најбољих уметничких монографија у 2011. години, по оцени УЛУПУДС-а. Уметник живи и ствара у Београду.

korice kao na slici,podkorice na vrhu kao na slikama