ISBN: -
Godina izdanja: 1971
Autor: Domaći
Oblast: Film
Jezik: Srpski

Naslov: FEST 71 : međunarodni filmski festival Beograd, Jugoslavija, 8-16. 1. 1971. : Hrabri novi svet
Izdavač: Beograd : Savet FEST-a
Pismo: latinica
Br. strana: cca 160 - strane nisu numerisane ; ilustr.
Format: 22 x 26 cm
Povez: meki

Knjiga je u celosti (listovi, korice, povez) solidno očuvana: listovi su čisti i ravni, bez tragova pisanja i bez `magarećih ušiju`; knjiga je ilustrovana fotografijama iz filmova.

Vreme neumitno teče, brzinom koju ponekad i ne primećujemo, pa se danas, svedocima početnih koraka Festa, čini kao da je juče bio onaj dan, 9. januar 1971, kad je, otvarajući program Festa 71. u tek renoviranoj dvorani bioskopa `Kozara`, Milutin Čolić, umetnički direktor i glavni selektor, gotovo snebivajući se rekao:
- Uvijek je najteže početi...
Ali, počelo se hrabro.
Upravo u stilu naslova koji je tada nosio Fest: Hrabri novi svet - pozajmljen od Oldosa Haksilja. Taj naslov Fest više ne nosi, čini se nekima da Fest više nije onoliko hrabar koliko je bio pre toliko godina.
I nije, svakako, jer Fest - to su filmovi, a iza filmova stoje ljudi, a od ljudi se ne može očekivati da budu stalno hrabri.
Hrabrost je neponovljiva - jednom, i nikad više... Nije se jedan orao pretvorio u vrapca.
Fest 71. međutim, ne samo da je bio hrabar, već mnogi smatraju da je bio najbolji i da ga nijedan od potonjih
nije prevazišao.
Objašnjenje nije teško naći: na programu su prikazani i filmovi stari po nekoliko godina koje naša publika dotad nije videla, a ne bi ih ni videla uprkos njihovoj nesumnjivoj vrednosti - da nije bilo Festa!
Ova manifestacija, ako ništa drugo, izvršila je jednu značajnu i plemenitu kulturnu misiju i bioskopski repertoar podigla na zavidan, svetski nivo.
Distributeri koji su se dotad ustezali da uvoze takozvane umetničke filmove, bojeći se njihove nekomercijalnosti i
nekomunikativnosti, iz korena su promenili svoje repertoarske liste i počeli da uvoze filmove koji su predstavljali kulturni trenutak čovečanstva.
U oglasima kojima su takva dela reklamirali, kao kakav `Trade mark` stavljali su oznaku:
`Film je prikazan na Festu`.
Bila je to propusnica i preporuka gledaocu da dođe u bioskop i garantija da se neće pokajati.
U atmosferi grozničavog iščekivanja i otimanja za ulaznice, kao pred kakvu odlučujuću fudbalsku utakmicu, počeo je Fest 71. na kojem je od 9. do 16. januara 1971. godine prikazano 73 filma iz 21 nacionalne kinematografije pred radoznalim očima 104.837 gledalaca.
Između ostalih, tu su bili nezaboravni `M. A. S. H`, `O jagodama i krvi`, `Odiseja u svemiru 2001`, `Ponoćni kauboj`, `Goli u sedlu`, `Konje ubijaju, zar ne?`, `Leo poslednji`, `Satirikon`, `Pejzaž posle bitke`, `Oliver`, `Ako`, `Sumrak bogova`, `Strast`, `Vudstok`, `Isidora`, `Buč Kasidi i Kid`, `Suncokreti`, `Lika - velika ljubav Čehova`, `Smešna devojka`, ...
I nikada kao tada Beograd nije posetilo odjednom toliko uglednih filmskih gostiju iz celog sveta, njih oko 90, slavnih režisera, glumaca, scenarista, i ostalih filmskih poslenika koji su, gonjeni radoznalošću, potegli sa svih kontinenata da otkriju i upoznaju Beograd koji će postati neka vrsta zimske Meke svetske kinematografije.
Među njima bili su stari lav sovjetske kinematografije Mark Donskoj, pa Grigorij Čuhraj i Stanislav Rostocki; Andžej Vajda i njegov junak Danijel Olbricki; sreli smo se sa Marijom Šel, Ritom Tašingem, Brižitom Fosej, Bernardom Bertolučijem, Agnjesom Varda, Ištvanom Galom, Bo Viderbergom, Li Tejlor Jang (koja je bila koliko gošća Fešta, toliko i našeg glumca Bekima Fehmijua, s kojim se sprijateljila snimajući `Avanturiste`).
Još je u sjećanju kako su u Beograd, bolje rečeno pravo u direkciju Festa, sa aviona banuli Denis Hoper i njegov drugar Piter Fonda, autor i protagonista filma `Goli u sedlu`.
Liv Ulman je otkrila da je u Jugoslaviji provela jedno nezaboravno leto.
Povodom 75-godišnjice svetske kinematografije, predsednik Tito odlikovao je nekolicinu istaknutih svetskih stvaralaca.
Čarli Čaplin je odlikovan Ordenom jugoslovenske zastave sa lentom, a Orden jugoslovenske zastave sa zlatnim vencem dobili su: Džon Ford, Mark Donskoj, Fric Lang, Rene Kler, Luis Bunjuel, Akira Kurosava, Lukino Viskonti, ser Lorens Olivije, Ingmar Bergman, Satjadžit Rej.