ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1974
Jezik: Srpski
Autor: Strani
Oblast: Teorija umetnosti

Izdavač: Kulturno-propagandni centar, Vrnjačka Banja
Biblioteka Zamak kulture
Prevod: Vojin Stojić
Povez: broširan
Broj strana: 144 + 1 presavijeni list na kraju knjige
Ilustrovano.
Po obodu malo požutela inače vrlo dobro očuvana.

Jedno od najpoznatijih umetničkih dela na svetu, a svakako najznačajniji eksponat madridskog Muzeja kraljice Sofije (Museo Reina Sofia) jeste „Gernika“, Pikasovo remek-delo, „slika epohe“ sa antiratnom simbolikom, koja „izražava totalitet modernog čoveka” (Žan-Lui Ferije).

Poznato je da je 1937. Pikaso angažovan da naslika mural za paviljon Španske republike na svetskoj izložbi u Parizu, da je Gernika Pikasov odgovor na nacističko bombardovanje istoimenog baskijskog mesta u Španskom građanskom ratu, da je slika nastala za 35 dana, da na tom muralu velikih dimenzija dominiraju monohromatske boje, da je Gernika rađena tehnikom ulje na platnu, i da je, kada je izložena, izazvala oštre reakcije.

Navodi se u literaturi i da Pikaso dugo nije imao inspiraciju; bio je melanholičan i depresivan. Huan Larea, zadužen za Paviljon Španije, predložio mu je razaranje Gernike kao moguću temu. Navodno je Pikasu, kada mu je Katalonac rekao da ne zna kako izgleda bombama razrušen grad, odgovorio: „kao podivljali bik u staklarskoj radnji“.

Prepričava se i sledeća anegdota: Kada je nemački oficir, koji se zatekao u Pikasovom atelju dok je stvarao Gerniku, upitao slikara: „Jeste li vi ovo uradili?“, Pikaso mu je odgovorio: „Nisam, vi ste!“

„U Gernici su simbolično preobličena dva događaja koja su se zbila u dva dana. 1937. Klem Zon, čovek-ptica, skočio je 25. aprila sa visine od 3.000 metara i kao Ikar leteo pomoću veštačkih krila od platna. U trenutku kada je dobio ubrzanje i kada je trebalo da mu se otvori padobran, sprava je otkazala i on se pred 200.000 gledalaca sjurio u smrt. Sutradan, 26. aprila, fašistička avijacija bombardovala je baskijski gradić Gerniku i tom prilikom ubila 1.650 ljudi. Ta dva ubistva, masovno i pojedinačno, ta dva događaja nabijena simbolikom i objavljena (s fotografijama) istog dana, 1. maja, u listu Paris Soir, predstavljala su osnovnu inspiraciju Gernike”, navodi Lazar Trifunović u knjizi Slikarski pravci XX veka, uočavajući u formi slike „elemente antike (piramidalna kompozicija), baroka, masovnih medija (crno-beli kolorit koji podseća na novine) i kubizma (geometrijsko lomljenje forme).“

(K-92)