Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Oblast: Fotografija
Jezik: Srpski

SLAVUJ HADŽIĆ-Život mišljen slikom
Mirjana Hadžić
Str 510
Povez tvrd
Stanje knjige dobro

O knjizi
Slavuj Hadžić (1934, Vukovar - 2007, Novi Sad) bio je kompletan televizijski i filmski stvaralac, jedan od pionira i doajena ovog zanata i umetnosti u Vojvodini. Svedok vremena, burne istorije druge polovine 20. veka. Jedan od osnivača producentske kuće “Neoplanta” (1966). Čovek koji je kamerom obišao svet i uvek se vraćao kući, porodici i prijateljima. O Hadžiću su pisali Ferenc Deak, Boro Drašković, Sava Stojkov, Radoslav-Zlatan Dorić, Karolj Viček, Raša Popov, Pero Zubac, Zaharije Trnavčević, Kamenko Katić...

“Za svoj rad dobio sam više desetina nagrada i priznanja, ali na prvom mestu i sa zadovoljstvom ističem: sve vreme svog života i rada na filmu i na televiziji radio sam, pomagao i obučio veliki broj mladih asistenata kamere, režije i montaže koji su, kao i ja nekada, zavoleli ovu umetnost. Uz moju pomoć stasali su u samostalne stvaralačke ličnosti, postali autori poznatih dela. To je moje malo vraćanje duga onim našim prvim učiteljima iz kino-kluba i veteranima kinematografije. Taj uspon mojih mladih kolega, to je meni jedna od najlepših nagrada koju sam stekao za 40 godina bavljenja filmom. Ostajem do kraja veran ljubavi iz mladosti - filmu i snazi njegove istine i lepote”, napisao je Slavuj Hadžić u “Prilozima za autobiografiju”.

RAŠINO SEĆANJE

Trebalo bi mnogo i vremena i prostora i za najmanji osvrt na njegov rad. No, pomenimo tek; sa decenijom iskustva u radu na fotografiji i filmu i već sa jugoslovenskim i međunarodnim nagradama, po njegovim rečima, veliko mu je priznanje bilo kada je odabran da bude saradnik Televizije Beograd 1958, na samom početku emitovanja TV programa na srpskom jeziku. Bio je prvi i jedini dopisnik iz Novog Sada i Vojvodine, i to i novinar i snimatelj.

- Bio je jedan od najskromnijih i najboljih ljudi koje sam poznavao, ali pre svega bio je jako talentovan. Dobro smo se slagali i bili smo veliki prijatelji. Još pre maturiranja on je postao član foto-amaterskog društva. Počeo je sa jednom skromnom foto-kamerom, a među prvima je postao kino-amater. Kada se klub obogatio, on je dobio svoju prvu kameru i krenuo da radi na RTV-u. S njima je prošao ceo svet. Snimao je latinoameričke ravnice i visoke Himalaje, a o njegovom talentu svedoči upravo njegov rad. Bilo je zadovoljstvo pričati i družiti se s njim - seća se pesnik, pisac i televizijski stvaralac Raša Popov.

SNIMAO JE SVE

U TV Beograd radio je gotovo 18 godina. Prva njegova reportaža za TV Beograd (emitovana 1. decembara 1958) bila je priča o pokretnom mostu preko kanala u Kuli, a u arhivama TV Beograd nalazi se preko 5.000 novinarsko-snimateljskih zapisa, reportaža i manji broj dokumentarnih filmova. A snimao je Hadžić mnogo toga, za sva vremena oslikao jednu epohu u životu i razvoju Vojvodine: izgradnja železničke stanice i gradskih blokova u Novom Sadu, Sterijino pozorje, značajne slikarske izložbe i autore, Zmajeve dečje igre, Majske igre u Bečeju, izgradnja i dešavanja na Novosadskom sajmu, zapisi iz poljoprivrede, početak gajenja novih domaćih sorti pšenice, kukuruza i šećerne repe, sportski događaji, takmičenja sportskih ekipa i pojedinaca iz Vojvodine, izgradnja novosadskih fakulteta i dešavanja u obrazovanju, izgradnja Srpskog narodnog pozorišta, izgradnja mostova u Novom Sadu i Bačkoj Palanci, brana na Tisi, serija filmskih zapisa o gostovanju Srpskog narodnog pozorišta širom sveta, gostovanje Opere i Baleta na Festivalu u Varni, svi politički događaji u gradu i pokrajini, svi događaji iz privrede...

Snimao je Slavuj Hadžić i neke dramatične događaje: erupciju „naftnog vulkana“ kod Kikinde, erupciju gasa kod Bečeja i borbu da se obuzdaju, kao i dve nezapamćene poplave 1965. na Dunavu, počev od proboja odbrambenih nasipa... Godine 1966. određen je da bude jedini TV izveštač na putovanju jugoslovenske državne delegacije po zemljama Azije (Iran, Indija, Nepal, Avganistan, Irak i Liban). Kamerom i perom beležio je susrete sa premijerima i poznatim državnicima Indirom Gandi, nepalskim suverenom kraljem Mahendrom i avganistanskim kraljem Zairom, iranskim šahom Rezom Pahlavijem i njegovom tadašnjom suprugom Sorajom... Radio je za TV Beograd dokumentarne filmove i serije “Jugosloveni u Oktobarskoj revoluciji“, „Jugoslavija u Evropi“ - uvođenje radne nedelje od 42 časa, radio i na velikoj seriji „Milion ljudi sa koferima“ - o našim gastarbajterima u evropskim zemljama, više autorskih emisija za seriju “Kamerom kroz svet“...