Godina izdanja: Ostalo
Oblast: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

ISTORIJA IGRE
Maga Magazinović
Prosveta, Beograd, 1951.

197 strana + 18 tabli s ilustracijama
korice vrlo dobre, unutrašnjost odlična

Марија Мага Магазиновић (1882—1968) била је српска филозофкиња, кореографкиња, активисткиња и новинарка.

Говорећи о далекосежном значају рада Маге Магазиновић, прве модерне српске плесачице и теоретичарке плеса, Јелена Шантић, приређивачица њене аутобиографије, констатује да је она изградила себе као особу са снажним интегритетом и великим интелектуалним, педагошким и креативним потенцијалом, да је припадала интелектуалним и уметничким круговима Београда који су донели нов европски дух и да је прва донела модернистички приступ уметности чиме је допринела и модернизацији српског патријархалног друштва уопште.[2]

У монографији о два века српског новинарства (1791—1991), међу сто најзначајнијих новинара уврштене су само три жене - Мага Магазиновић, Деса Глишић и Милица Јаковљевић - Мир Јам.[3]
Биографија

Мага Магазиновић је рођена у Ужицу, а од 1896. године је са породицом живела у Београду где јој је отац радио у кројачници Народног позоришта. Имала је изузетно узбудљив и професионални и приватни животни пут, а како није потицала из материјално обезбеђене породице често се сусретала са економским потешкоћама, које је најчешће решавала сопственим трудом и залагањем. Изузетно упорна у процесима образовања, као и на професионалном плану уопште, пионирски је крчила пут на различитим пољима: од освајања права на редовно универзитетско образовање девојака, преко добијања послова у којима је била прва жена на тим радним местима, до иновативних модерних плесних техника које је „увезла“ из Европе, доприносећи модернизацији српског друштва и којима је подучавала генерације плесачица.[2]

Приватни живот јој је био изузетно турбулентан, а посебно током Балканских ратова и Првог светског рата. У том периоду Мага Магазиновић се удаје за Герхарда Геземана, умире јој мајка, гину јој браћа, сели се у Крагујевац, ангажована је као болничарка. Такође, у истом периоду Газеман се повлачи са српском војском преко Албаније, Мага Магазиновић добија посао редовне професорке у Првој женској реалној гимназији, а 1915. године рађа сина Харалад-Рајка (који 1916. умире), па потом путује у Швајцарску где у Луцерну 1917. године рађа ћерку Рајну и где се незванично растаје од Геземана. Са ћерком се 1918. године вратила у Београд где живи и ради до смрти 1968. године. Њен супруг Герхард Геземан био је чувени слависта, универзитетски професор и издавач Ерлангенског рукописа, једне од најзначајнијих збирки народног стваралаштва Срба и Хрвата, настале на подручју некадашње Војне границе. Упознала га је 1909. године у Берлину, а 1914. су се венчали, да би се 1917. године раздвојили због Геземановог неверства, а 1923. и званично развели. Након овог развода није се поново удавала. После веома тешког ратног периода Мага Магазиновић ће много више бити посвећена професионалном плану свог живота, него приватном.[4] Од ћерке Рајне (1917-2006) имала је три унука: хирург проф. др Милош Поповић (1941-2012), Зоран Поповић (1943) и сарадник Народне опсерваторије Бранислав Геземан (1951-2014).[5][6]
Матине школе за ритмику Маге Магазиновић, одржао се у Задужбини Илије М. Коларца, 1933. године.

Школовала се у Ужицу и Београду, где је након Више девојачке школе студирала филозофију као ванредна од 1898. до 1902, а од 1902. до дипломирања 1904. године као редовна студенткиња. Током студија се залагала за право девојака на редовно студирање. Почетак 20. века за Магу Магазиновић представља период обележен социјалистичком борбом и залагањима за права жена. Била је активна у настојањима да се изборе што већа права жена, међу којима се највише говорило о изједначавању мушкараца и жена у погледу права на школовање, права на запослење изван куће и на једнаке плате. Основала је 1903. године Клуб студенткиња чије су чланице активно преводиле текстове социјалисткиња и филозофкиња Елен Кеј, Лили Браун, Кларе Цеткин и других. Тада се у Београду формира веома занимљива културна и интелектуална клима: долази немачка феминисткиња Кете Ширмахер, данска књижевница поборница женских права Карин Мухаелис, као и енглеске суфражеткиње. У настојањима да се избори за право жена на универзитетско образовање Мага Магазиновић је поред Филозофског, уписала и Правни факултет, као прва студенткиња овог факултета. Након дипломирања на Филозофском факултету код професора Бране Петронијевића, напустила је студије права сматрајући да је отворила врата Правног факултета женама и тиме испунила своју мисију. Поред активизма обележеног феминистичким и социјалистичким тенденцијама, Мага Магазиновић се током студија и непосредно након њих активно бавила преводилачким радом. Преводила је Максима Горког, Хенрика Сјенкјевича и друге писце углавном за потребе Народног позоришта.[7]

Суочена са недостатком новца настојала је увек да има запослење, што уопште није било једноставан подухват за жену почетком 20. века. Радила је као практиканткиња у Народној библиотеци, као наставница на Вишој девојачкој школи, писала је за Политику (1905—1906), где је посебно била ангажована у рубрици Женски свет и као уредница Фељтона. Мага Магазиновић је била прва запослена жена, како у Народној библиотеци, тако и у редакцији Политике. Њен први напис у листу био је полемичан, а објављен као уводник, потписан пуним именом и презименом, и буром је потресао патријархални Београд. Тадашњем друштвеном идеалу жене-заселнице, којој се животна снага исцрпљује у бризи око тоалете, док им стране гувернанте васпитавају децу, супротставила је идеал образоване матере ”неопходан за правилно васпитавање подмлатка у једној нацији” (Политика, 20. 8. 1905).[8] Рубрику Женски свет је, по сопственом сведочењу, снабдевала актуелностима из женског покрета показујући читаоцима и читатељкама Политике новости на том пољу, које су долазиле превасходно из Енглеске и Немачке.[9] Пишући аутобиографију Мој живот осврнула се и на богате трпезе добростојећих варошана у Ужицу крајем 19. века.[10] Мага Магазиновић је једна је од свега три жене (поред Милице Јаковљевић - Мир-Јам и Десе Глишић) које су се нашле међу сто најзначајнијих српских новинара у монографији Два века српског новинарства (1791-1991).[11][12]

Међутим, преломна година за професионални развој Маге Магазиновић била је 1909. када је отпутовала у Минхен са намером да докторира. Ипак, већ раније изузетно заинтересована за плес, посебно након гостовања чувене канадске плесачице Алан Мод у Београду, своја интересовања усмерава ка театру и плесу. У Минхену, а касније и у Берлину, похађа различите курсеве глуме и плеса, попут школе Макса Рајнхарта, великог реформатора позоришта 20. века, и балетске школе Исидоре Данкан. Похађајући и глумачко-позоришне и плесне школе, схвата да њен израз није класично позориште, већ модеран, слободан плес, који се базира на техникама које подразумевају игру као процес самоисказивања и као приказивање несвесног дела личности.

По повратку у Србију, 1913. године, у Балканском рату, Мага постаје добровољна болничарка. Записивала је пакао ратне болнице, кроз који је пролазила. Касније, своје записе објавила је у аутобиографији „Мој живот“.[13]

Касније, вративши се у Београд, са Зором Прицом основа школу за ритмичку гимнастику, која ће постојати наредних 35 година и извести на пут велики број плесачица.[14]

Након првог боравка у Минхену уследиће током друге и треће деценије 20. века низ путовања на којима је Мага Магазиновић упознавала најзначајније људе свог времена који су се бавили плесом и стицала најсавременија знања из ове области. Сва знања је, у најбољем педагошком маниру, преносила у Београд: текстовима које је објављивала у тадашњој периодици, јавним предавањима које је држала и школама које је основала и водила. Постепено је стицала све већу подршку у домаћој и иностраној јавности. Паралелно са стицањем теоријских знања, поставља низ кореографија и концерата. Између осталог, поставила је и балете инспирисане хероинама народне поезије и прва стилизовала српско фолклорно наслеђе обогативши га елементима савременог таласа: Јелисавка, мајка Обилића, Молитва Косовке девојке и Смрт мајке Југовића. У периоду до пензионисања 1941. године Мага Магазиновић се интензивно бавила плесом, кореографским послом, гостовањима по европским фестивалима и позориштима. Након Другог светског рата радила је у друштву „Абрашевић“, водећи фолклорну секцију и предавала је у балетској школи фолклор, ритмику и историју игре.[15]

Ипак, контроверзан период њеног живота представља време Другог светског рата када објављује неколико текстова у периодици, којима заступа ксенофобичне ставове и промовише концепт аријевске расе остављајући могућност да се њена активност тих година тумачи у контексту колаборационистичке пропаганде. Посебно је необично овакво писање, с обзиром на изузетно антимилитаристичке и социјалистичке ставове које је заступала како у младости, тако и у својој аутобиографској књизи, писаној неколико деценија након Другог светског рата. Овај недовољно осветљен и уопште ретко помињан период живота Маге Магазиновић представља поље које нужно подлеже даљим истраживањима и констатацији мотива датог тренутног и необичног идеолошког заокрета.