Godina izdanja: 2001
ISBN: 86-901593-8-X
Oblast: Slikarstvo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Adriani, Gec
Konerc, Vinfrid
Tomas, Karin
Naslov Joseph Beuys : život i delo / Götz Adriani, Winfried Konnertz, Karin Thomas ; priredio i preveo Zoran Gavrić
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 2001
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Bogovađa ; Novi Sad : Daniel print, 2001 (Novi Sad : Daniel print)
Fizički opis 155 str. : ilustr. ; 25 x 26 cm
Drugi autori - osoba Gavrić, Zoran (prevodilac) (urednik)
(broš.)
Napomene Tekst štampan dvostubačno
Tiraž 1.000
Beleške: str. 137-139
O autorima: str. 155
Bibliografija: str. 141-143
Spisak reprodukcija: str. 145-148
Indeks imena: str. 151-154.
Predmetne odrednice Bojs, Jozef, 1921-1986

Autor: Grupa autora
Monografija o umetniku koji je svoj prošireni pojam umetnosti ostavio kao zaveštanje, ali utoliko što uzrok te umetnosti, kako sam ističe na više mesta, leži u budućnosti. Na njoj je radilo troje autora, u saradnji sa samim Jozefom Bojsom, pa ona već zbog toga predstavlja biografiju i pouzdan kompendijum svih umetnikovih aktivnosti od početka njegove stvaralačke karijere do 1981. godine. Svaki od bitnih momenata iz njegove biografije, kao i svaki njegov umetnički rad, prate važni podaci i ključna mesta iz njegovih tekstova, razgovora i predavanja.
Do svog proširenog pojma umetnosti Jozef Bojs je došao na osnovu tri osnovna uvida, koja je uvek iznova isticao u svojim akcijama, predavanjima i razgovorima, koje je sve skupa, zajedno sa ostvarenjima u umetničkim medijima klasične i naknadne avangarde, jednako smatrao ne samo umetničkim delovanjem, nego i umetničkim delom. Prvi uvid kazuje je da empirijsko načelo ne doseže do saznajnoteorijskog zasnivanja prirodnih nauka. Na osnovu tog uvida, mogao je da pristupi konkretizaciji novog razumevanje nauke. „Istraživanjima i analizama došao sam do saznanja da su pojmovi umetnosti i nauke u razvitku zapadnjačkog mišljenja dijametralno suprotstavljeni, da se na osnovu ove činjenice mora tragati za razrešenjem ove polarizacije u neposrednom saznanju i da se moraju stvoriti prošireni pojmovi.” To razrešenje J. Bojs pronalazi u relativizovanju pozitivističkog pojma nauke organskim principom izvedenim iz umetnosti i njegovom prevrednovanju za potrebe svoje umetnosti. Za Bojsa, umetnost jeste radikalni model slobode, pa ona kao takva stoji na prvom mestu revolucionarnih vrednosti. Ma koliko bila kreativna, nauka je, sa svoje strane, uvek podvrgnuta prinudama logičkog mišljenja, koje određuju unutrašnje granice pojma nauka. Drugi uvid predstavlja legitimisanje tako redukovanog pojma nauke, jer pitanje o njegovom poreklu dobija odgovor u konstataciji da je u ljudskom razvitku sve bilo obrazovano iz elementarnih umetničkih predstava. „Sve ljudsko, pa i ono naučno, kaže Bojs, „potiče iz umetnosti. U ovom sasvim primarnom pojmu umetnosti sažeto je sve; tako dolazimo do toga da je ono naučno izvorno bilo sadržano u onom umetničkom.” Prema Bojsovom trećem uvidu, od vremena klasične grčke kulture, preko rimske, sve do srednjovekovne kulture, istorijski razvoj karakteriše iskivanje dualističkog principa, dominacija kulture prava, koja se pretežno bavi jurističkim pitanjima države. Do tada, a to znači pre Platona i Aristotela, umetnost je zajedno sa religijom i naukom ulazila u duhovno jedinstvo. U trenutku u kojem se kultura pojavljuje pod primatom prava, još od Aristotela, preko razvoja rimske kulture, sve do razvoja srednjovekovne sholastičke filozofije, umetnost počinje da biva razumevana prema principu dualizma. Ukrštanjem ovih dveju linija, principa jedinstva i principa dualizma, u novom veku, dolazi do obrta, posle kojeg dominantnu ulogu preuzima princip privređivanja. „U stvari”, zaključuje J. Bojs, „i danas tako stoje stvari. Otvorimo li dnevne novine, na prvim stranicama nećemo naći ništa o umetnosti, na njima uvek stoji nešto o privrednim katastrofama; jer danas, dabogme, ima samo katastrofa. Ako napravimo tačnu analizu, videćemo da se zapravo obrađuju samo privredna pitanja. A onda, debeli delovi u privredi su još jednom oposebljeni. Ali, sve ono što je danas politika, dakako, kao ekonomska politika, jeste interesno saučesništvo države i privrede. A to se naziva politika. I to je, jamačno, pojam koji mora biti prevladan jednim konkretnijim, realnijim pojmom, naime, jednim pojmom umetnosti, naime, pojmom uobličavanja.” Najvažniji i najpodsticajniji preokret, koji J. Bojs označava kao „veliku metamorfozu”, u razvitku zapadnjačke kulture donelo je prosvetiteljstvo 18. veka, čijem je jednom manje poznatom predstavniku posvetio i jednu od svojih najznačajnijih akcija.

Jozef Bojs (Joseph Beuys, 1921, Krefeld – 1986, Dizeldorf) bio je nemački umetnik, vajar, crtač, performer, teoretičar umetnosti i pedagog, jedna od najuticajnijih figura evropske umetnosti druge polovine 20. veka. Studirao je monumentalnu skulpturu na Akademiji likovnih umetnosti u Dizeldorfu, gde je kasnije i predavao, a njegov umetnički rad obuhvatao je skulpturu, instalaciju, akciju, crtež i politički angažman. Postao je naročito poznat po proširenom shvatanju umetnosti, koje je sažeo u ideji „socijalne skulpture”, prema kojoj čitavo društvo može biti oblikovano kao umetničko delo kroz kreativno delovanje pojedinca i zajednice. U svojim radovima često je koristio materijale poput filca, masti, bakra i meda, pridajući im simbolična, energetska i duhovna značenja. Bio je povezan sa pokretom Fluxus, iako je razvio izrazito ličan umetnički jezik, zasnovan na spoju mita, politike, ekologije i društvene transformacije. Među njegovim najpoznatijim delima i akcijama izdvajaju se How to Explain Pictures to a Dead Hare, I Like America and America Likes Me i projekat 7000 Oaks. Pored umetničkog rada, bio je aktivan i u političkom i obrazovnom polju, zalagao se za direktnu demokratiju, ekološku svest i reformu obrazovanja. Danas se smatra jednim od ključnih umetnika savremene umetnosti, čije su ideje snažno uticale na performans, konceptualnu umetnost i savremene društveno angažovane umetničke prakse.

MG39 (N)