Godina izdanja: 2025
ISBN: 978-86-907866-1-9
Autor: Domaći
Oblast: Muzika
Jezik: Srpski

Predgovor / Предговор / Vorwort, Slobodan Vujanović

„Žao mi je što ne znam ni bugarski, ni nemački, pa ne mogu da proverim da li je Krstev, ovako fostervolasovski, komplikovan za čitanje i na tim jezicima“... svakako nije ono što treba da piše o knjizi koju želim da vam preporučim. Ali, jeste istina. I jedno i drugo.
Najmarkantnija karakteristika Krstevljevog pisanja jeste da vas on uvek zacementira sobom. Ne možete da pomislite ništa što on nije planirao. On desetinama ubačenih reči, rečenica, sarkazama i autosarkazama, nije li svaki sarkazam pomalo i autosarkazam, upadicama poput ove ili bilo koje prethodne, sprečava prolaz vaše eventualne i nepodstaknute interpretacije. Jer Krstev misli jasno i disciplinovano. Tome se možete prikloniti i pokloniti. Ili čitalačke zube polomiti. Uzalud.
Opšti je utisak da on nastupa „panenciklopedijski“. Zahvaljujući tom i takvom, ubedljivo svom stilu deluje da on neprekidno vuče sva objašnjenja, napomene i fusnote sa sobom, u rečenice bez kraja i rečenice beskraja.
Čitajući ga, ako umete, neminovno postajete proširenijim. Bukvalno osećate kako vam se sve ono što (ni)ste želeli da znate iz očiju sliva niz obraze, i potom razliva po celom telu. Kao i bes.
Ova zbirka (zadataka za čitanje) nesumnjivo je kreirana u te svrhe.
MajkemiMire i MajkemuSike.
Druga važna stvar u vezi sa Krstevljevim pisanjem je dodir. On mora sve da pipne. Čime god da se bavi, uvek je tu neka materijalna stvar koju možemo da pipnemo, skoro kao dokaz da je sve što nam priča istina. Muzika je uvek disk ili ploča, koncert je uvek majica, kupljena ili na ljudima koji su tu bili sa njim, po gradovima tu je karta od metroa, čak i ona nekupljena...
Barem je to moj osećaj. Da je svet koji nam on otkriva kroz svoja pisanja o muzici i putovanjima (izazvanim najjjjrazličitijim razlozima) kao jedna golema zbirka uredno zavedenih suvenira u nastajanju (jer šta je sećanje bez suvenira, skoro uvek se pita Krstev). Možda ima i nečeg tužnog u svemu tome, ali ja odbijam da poverujem. Jer i Krstev je suvenir.
Konačno, čitajući sve ove tekstove, a ja mislim da sebi treba da pričinite šetnju kroz ovu vrlo neobičnu jagodinsku ulicu (negde na pola puta između Beča i Kopenhagena, odmah iza Pariskog venca), shvatio sam da ona može da vam bude korisna i kao neplanirana, antropološka studija „slučaja (neprekidnog) bekstva iz malog mesta“ u veliki svet, i to na sve moguće, dostupne, analogne i digitalne, načine. Nešto što su naši preci (a Krstev ih ima na dva terena) prečesto činili.
Ova je zbirka (zadataka!) i zbirka priča o nepredaji. O hrabrom odbijanju onoga što ti život pruža i smelom uzimanju svega onoga što sam sebi možeš da pružiš, ako si pametan, član MENSE, ili Krstev.
O nepredaji i radoznalosti, da ne ispustim i ovo drugo, možda još i važnije. Krstev ne staje, pedantno sve beleži i ostavlja nam inspiracije, motivacije i sugestije kuda bismo (i) mi sami mogli. Na tri jezika! Jer je blesav, uporan i nada se da će nam barem na jednom od ova tri jezika biti jasna njegova poruka.
Nema ovakvih zbirki. Ljudi koji bi ih napisali i sastavili još manje. Ne zaturimo ih.
A zamolio bih vas da obratite pažnju i na dnevnički zapis majke Sike na kraju zbirke, ne samo da biste sebi potvrdili da iver ne pada daleko od klade (ni stilom, ni putešestvijima), već zato što donosi jedan retko dokumentovan uvid u banalnu rutinu jednog leta jedne Jugoslovenke, i jedne Jugoslavije.

PS: Zamolio sam AI da uradi kratku rekapitulaciju mog predgovora, na nemačkom i bugarskom jeziku, kako bih u potpunosti ispoštovao autora (i ne preuzimam odgovornost za potom nastala lupetanja i gramatičke i druge greške u tim tekstovima).

Стилът на писане на Кръстев е плътен, дисциплиниран и саркастичен, като завладява читателя и почти не оставя място за собствени интерпретации. Текстовете му приличат на енциклопедично пътешествие, в което той вплита безкрайни изречения и бележки под линия, носейки цялото знание със себе си. Четенето му прави читателя по-умен, но и го предизвиква, тъй като сложните му текстове предизвикват както възхищение, така и раздразнение. Неговите разкази за музика и пътувания са осезаеми, защото винаги включват материални спомени като плочи или сувенири, които правят историите му автентични. Тази колекция е не само сбор от разкази, но и антропологично изследване на стремежа към по-голям живот, вдъхновен от любопитство и неуморен дух.

Krstevs Schreibstil ist geprägt von einer dichten, disziplinierten und sarkastischen Sprache, die den Leser in seine Gedankenwelt zieht und kaum Raum für eigene Interpretationen lässt. Seine Texte wirken wie eine enzyklopädische Reise, bei der er durch unendliche Sätze und Fußnoten alles Wissen mitschleppt. Beim Lesen seiner Werke fühlt man sich klüger, aber auch herausgefordert, da seine komplexen Texte sowohl Bewunderung als auch Frustration hervorrufen. Seine Geschichten über Musik und Reisen sind greifbar, da er stets materielle Erinnerungen wie Platten oder Souvenirs einbindet, die seine Erzählungen authentisch machen. Diese Sammlung ist nicht nur eine Anthologie von Geschichten, sondern auch eine anthropologische Studie über das Streben nach einem größeren Leben, inspiriert von Neugier und einem unermüdlichen Geist.