Godina izdanja: 2004
ISBN: 86-7047-455-7
Oblast: Istorija umetnosti
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Jost Smirs - Umetnost pod pritiskom
Svetovi, Beograd, 2004
366 str.
meki povez
stanje: vrlo dobro

Smirs zastupa lokalne kulture u globalnom kontekstu gde su domeni ekonomskih i građanskih prava i sloboda u izrazitoj kontradikciji. Ukazuje na problem ekspanzije tržišne ekonomije u sprezi sa umetnošću, što je realnost koja i nas pogađa korporacijskim ukrupnjavanjem, gubljenjem mesta govora.Knjiga je rezultat desetogodišnjeg istraživanja i daje odgovore u kojoj poziciji je moderna kultura i umetnost.

Nataša Vavan-Pralica (prevod)
Naslov originala: Arts under pressure / Joost Smiers

Јост Смирс је професор Политичких наука у уметности на Utrecht School of the Arts у Холандији и донедавни предавач на Катедри за светску уметност и културу, UCLA, Лос Анђелес. Члан је одбора Европског истраживачког института за компаративну културну политику и уметност (ERICArts).
Уметност под притиском анализира утицај скриве них сила које се тичу културе у целом свету под утицајем економске глобализације. Књига садржи стотине примера културне праксе из свих уметничких поља и делова света. Уметност можемо посматрати као арену у којој су инкомпатибилности и друштвени конфликти интензивнији него у нормалној комуникацији. Ако томе додамо и економске интересе, наћи ћемо се на опасној територији где глобализација изазива знатне промене у структури многих културних институција.
Негирајући „природно` постојање масовне културе, Уметност под притиском тврди да оно што постоји јесу уметничке творевине које се производе, дистрибуирају и промовишу у огромним количинама. Оволика количина умањује пажњу коју треба посвећивати разноликости која је посматрано из демократске перспективе очај нички потребна сваком друштву.
Смире тврди да државе морају отети културу из канци СТО и потписати Међународну конвенцију о културној разноликости. Ово би им дало пуно право да предузму неопходне мере да умање тржишну доминацију културних индустрија и да формулишу своју културну политику. Неолиберални светски поредак није спреман да заштити уметничке и културне разлике на локалном нивоу.

Садржај
Увод
1 Уметност и свет.
Уметности: борбена арена | 13 Специфични облици комуникације | 25 Троугао и хајтек архипелаг | 29
2 Моћ одлучивања.
Ефекти чисте величине | 41 Питање власништва | 49 Културно паковање, политички терет, економска тежина | 56 Корпорације које функционишу на два нивоа | 60 Масовна производња и дистрибуција | 63
Тржишта визуелних уметности: нервозни као берза |
После магнетног телеграфа |
3 Сумњива оригиналност.
Највреднија потрошна роба 21. века | 90 Лов на пирате? | 94 MP3, Napster, Freenet... |
Концепт оригиналности | 105 Уметници и даље стварају | 108 Западни концепт | 110
4 Локални уметнички живот.
Делокализација | 119 Огроман домен културне производње | 129 Разноликост уништена за мање од једне деценије | 148 Традиционално, народно, популарно,
светско | 162 Идентитети: демаркација разлика |
Хибридност свуда, али зашто? |
5 Култура коју покрећу корпорације.
Естетика и земља жеља | 186 Да ти нешто кажем, да ти нешто продам | 192 Комерцијалне поруке | 195 Насиље свуда пролази | 204 Утицај | 213 Буди жељу, призива сећања, ствара фантазије | 219 Прича коју корпорацијска култура не прича | 229
6 Слобода и заштита.
Квадратура круга | 234 Трговина: још један светски рат | 237 Поновно разматрање економске глобализације | 247 Нови међународни споразум о културној разноликости | 257 Пут који води даље од културне конгломерације | 263 Културна политика | 275 Регионалне инфраструктуре за дистрибуцију филмова | 285 Слабљење и укидање ауторских права | 288 Потреба за поштовањем и нова креативна динамика | 290 Велики хонорари за уметнике | 296 Заштита културног наслеђа | 300 Напад на уметност | Свему што је слабо треба заштита | 310 Производња дискурса је увек контролисана | 315 Дигитални домен није оно што се чини | 322
7 Све што је вредно је незаштићено.
Библиографија
Списак имена


86-7047-455-7