Godina izdanja: 2010
ISBN: 978-86-914111-0-7
Autor: Domaći
Oblast: Muzika
Jezik: Srpski

Izdavač: Aleksandar Mihajlović, Beograd
Povez: broširan
Broj strana: 155
Ilustrovano.
Bez CD-a, veoma dobro očuvana.

Antologija džeza iliti ovo muzičko poimanje, nije preterano reći, zauzima značajno i posebno mesto u kompletnoj istoriji srpske kulture. Istovremeno, On, gospodin džez, još više je upotpunio i osvetleo sliku muzičke scene negde s početkom prošlog veka, takođe za vreme i između dva velika svetska rata, sve do vaspostavljanja socijalizma, što je i tematika ovog štiva koje je upristojio Mihailo Miša Blam, istaknuti jevrejsko-srpski džez autor i kako još sebe iskonski opisuje – muzikant.

U tim godinama prirodnog i teškog prožimanja duhovnog života srpskog naroda, u kraljevinama SHS i Jugoslavije, džez se razvijao, piše Blam, spontano i rapidno. Otuda nije neobično da se ovo muziciranje posebno isticalo u provinciji, po raznim lekovitim banjama i sličnim mestima, gde su osnovani prvi bendovi, među ljudima izbeglim od ratnog vihora. I ono, takođe važno – da je muziciranje džeza mnogima spasilo glavu po raznim zarobljeništvima. Naravno da je džez svoje posebno mesto imao u glavnom gradu države, Beogradu.

Kopajući i tragajući među starim rukopisima Miša Blam je pronašao i otrgao od zaborava sijaset važnih pisanija o srpskom učešću i doprinosu prvog shvatanja džeza. Poseban deo knige predstavljaju nezaboravne fotografije, za divno čudo sačuvane. Na žalost, na mnogima nema imena pojedinaca i aktera bendova, ali i mnogih drugih tragova za valjani deo spske muzičke i kulturne scene.

I danas postoje raznovrsna shvatanja nastanka džeza i njegove samobitnosti među muzičarima Srbima. O džez modernizmu kao pojavi i pojmu može se i mora raspravljati. Pa opet, Miša Blam je otklonio mnoge dileme. Kao prvu i istinitu – da nastanak džeza nikako ne treba utemeljiti u nekakvom ritmu `tamtam`, proisteklom među američkim robovima tamne puti. Istina je na drugoj strani. Da je tako, valjda niko i nikada ne bi mogao da se bavi džez muziciranjem, pa ni Srbi. Uostalom, srpski nacionalni instrument nikada nisu bile gusle, već truba, kao važan džez
instrument.

Blam ne piše samo o prošlosti već ovom knjigom daje vredan doprinos boljoj budućnosti sofosticiranoj džez muzičkoj sceni Srbije. Zamisao velikog maga džeza i slobodoumnog kontrabasiste Mihaila Miše Blama bila je i bez gabaritne analize da ljubiteljima ove vrste muzičke umetnosti dočara sliku njenog rađanja i bitisanja među Srbima, u čemu je apsolutno uspeo.

- Aleksandar Mihajlović

(K-134)