ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1977
Autor: Domaći
Oblast: Skulptura
Jezik: Srpski

Izdavač: Narodni muzej, Kragujevac
Odgovorni urednik: Milovan Živković
Predgovor: Stojan Ćelić
Povez: mek
Broj strana: 75
Ilustrovano.
Format: 21,5 x 23 cm
Manje habanje na hrbatu, obris presavijanja zadnje korice, sve ostalo vrlo dobro.

Olga Jančić jedna je od najistaknutijih predstavnica jugoslovenske i srpske moderne umetnosti, koja je odmah nakon Drugog svetskog rata sa generacijom svojih kolega i koleginica počela sa emancipatorskim praksama u jugoslovenskoj skulpturi, okrećući se od akademizma i figuracije, osvajajući nove prostore modernističkog jezika skulpture usaglašenog sa svetskim tendencijama pedesetih i šezdesetih godina.

Jedan od najznačajnijih događaja u stvaralaštvu mlade Olge Jančić predstavlja susret sa izložbom radova Henrija Mura, marta 1955. u Paviljonu „Cvijeta Zuzorić” u Beogradu. Tom prilikom Jančić upoznaje Mura i ovo će biti osnova za buduće izuzetno važne susrete. Uz Mura, Jančić će u svojoj budućoj skulptorskoj praksi isticati i značaj Hansa Arpa i Konstantina Brankušija.

Krajem 1956. godine Olga Jančić započinje put sasvim ličnog izraza u skulpturi stvarajući Bremenite forme, Muški torzo i druge skulpture. Od tada ona bira bronzu, aluminijum, kamen (ređe mermer), oniks, drvo, gips, kao svoje omiljene materijale i u njima izvodi skulpture srednjih dimenzija, u potpunosti se prepuštajući imanentnim karakteristikama materijala i snazi i energiji koje svaki od materijala nosi u sebi. Istovremeno, ona rano postaje predstavnik tzv. organske skulpture u Jugoslaviji, insistirajući na čistoj, jednostavnoj, vitalnoj formi arhetipske simbolike. Olga Jančić je znala da svojim delom želi da obuhvati večno u nevidljivoj suštini fenomena kao što je život, njegov tajanstveni početak, rast, bujanje i sve grčevite etape kroz koje on prolazi do svog takođe tajanstvenog okončanja. Ona je na jedinstven način uspela da transponuje ljudsku figuru u čistu plastičnost.

(K-309)