Godina izdanja: 2008
ISBN: 978-5-9900759-2-4
Jezik: Ruski
Oblast: Slikarstvo
Autor: Strani

Наследники «Бубнового валета». Образы бытия или Искусство созерцания

Izdavač: Libri di arte, Moskva
Priredili: A. Салиенко, Б.С. Турчин
Povez: tvrd
Broj strana: 302
Bogato ilustrovano.
Format: 24 x 32,5 cm
Spolja kao na slikama, unutra veoma dobro očuvana.

Иллюстрированный альбом знакомит с работами известных московских художников, последователей художников группы «Бубновый валет» Г. Сретенского и Н. Стеньшинской. Они активно работали с 1920-х годов и завершили творческий путь уже ближе к концу ХХ столетия. Можно сказать, они находились на магистральном пути русского искусства и, подытожив опыт начала века, пронесли свои принципы до самого его конца. Им была по-настоящему дорога традиция московской школы, тяготеющая, в отличие от петербургской, к форсированию красочных отношений. Внимательно присматриваясь к пейзажам, портретам, а иногда и натюрмортам, зритель найдет в них не только высокое художественное мастерство, но и определенно чувствуемые попытки взглянуть на старую «природу» глазами нового человека.

Дугогодишњи животни партнери и професионални сарадници Михаил Ларионов (1881–1964) и Наталија Гончарова (1881–1962) први су представници руске авангарде. Ларионов је био један од оснивача асоцијације Пуб каро, али су је он и Гончарова напустили већ 1911. и формирали ривалску групу Магарећи реп (1911), заговарајући осавремењивање руске уметности уз ослањање на локалну уметничку традицију. Идеја повратка изворном, „некултивисаном“ архаичном изразу, тј. некласичним и примитивистичким идиомима, генерално је
представљала важан фактор у конституисању авангардног исказа у руској уметности.

Као реакција на позитивистичко-материјалистички поглед на свет, концепт примитивизма обележио је и руску уметност у периоду 1908–1913. Скоро сви авангардни уметници прошли су кроз неопримитивистичку фазу, афирмишући „естетику ружног“ и „прицип цитатности“ (доследно усвајање или варирање предметног мотива или стила из ранијих епоха) својствен постмодернизму. Инспирацију су налазили у византијском иконопису и живопису, руском фолклору и лубоку (сеоски дрворез), сибирском везу и другим народним творевинама, а идиом заснован на таквим предлошцима назвали неопримитивизам.

(S-4)