Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Oblast: Istorija umetnosti
Jezik: Srpski
Autor: Strani

NEPREDMETNI SVET
Kazimir Maljevič
Str 102 plus autentičan tekst
Povez mek
Stanje dobro korica pojavama

O knjizi
Maljevič
Rođen u Kijevu u etničkoj poljskoj porodici, njegov koncept suprematizma je nastojao da razvije oblik izražavanja koji se udaljio što je moguće dalje od sveta prirodnih formi (objektivnosti) i predmeta kako bi pristupio „prevlasti čistog osećanja“[7] i duhovnosti.[8][9] Maljevič se takođe smatra delom ukrajinske avangarde (zajedno sa Aleksandrom Arhipenkom, Sonjom Delone, Aleksandrom Ekster i Davidom Burljukom) koju su oblikovali umetnici rođeni u Ukrajini, koji su prvo radili u Ukrajini, a kasnije na geografskom rasponu između Evrope i Amerike.[10]
U početku, Maljevič je radio u različitim stilovima, brzo asimilujući pokrete impresionizma, simbolizma i fovizma, a nakon posete Parizu 1912, kubizma. Postepeno pojednostavljujući svoj stil, razvio je pristup sa ključnim radovima koji se sastoje od čistih geometrijskih oblika i njihovih međusobnih odnosa, postavljenih na minimalnim osnovama. Njegov Crni kvadrat (1915), crni kvadrat na belom, predstavljao je najradikalniju apstraktnu sliku do sada stvorenu[11] i povukao je „neprelaznu liniju (...) između stare umetnosti i nove umetnosti“;[12] Suprematička kompozicija: Belo na belom (1918), jedva diferenciran sivobeli kvadrat koji se naslanja na prljavo belo tlo, doveo bi njegov ideal čiste apstrakcije do svog logičnog kraja.[13] Pored svojih slika, Maljevič je u pisanom obliku izložio svoje teorije, kao što su „Od kubizma i futurizma do suprematizma“ (1915)[14] i Neobjektivni svet: manifest suprematizma (1926).[15][16]
Maljevičeva putanja je na mnogo načina odražavala metež decenija oko Oktobarske revolucije (O.S.) 1917. godine.[17] Neposredno nakon toga, avangardne pokrete kao što su suprematizam i konstruktivizam Vladimira Tatlina podsticale su trockističke frakcije u vladi. Maljevič je bio na nekoliko istaknutih profesorskih pozicija i imao je samostalnu izložbu na Šesnaestoj državnoj izložbi u Moskvi 1919. Njegovo priznanje se proširilo na Zapad samostalnim izložbama u Varšavi i Berlinu 1927. Od 1928. do 1930. predavao je na Kijevskom umetničkom institutu, sa Aleksandrom Bogomazovim, Viktorom Palmovim, Vladimirom Tatlinom i objavio svoje članke u harkovskom časopisu Nova Generacija.[18] Ali početak represije u Ukrajini protiv inteligencije primorao je Maljeviča da se vrati u današnji Sankt Peterburg. Od početka 1930-ih moderna umetnost pada u nemilost nove vlade Josifa Staljina. Maljevič je ubrzo izgubio svoju profesorsku funkciju, umetnička dela i rukopisi su zaplenjeni, a zabranjeno mu je da stvara umetnost.[19][20] Godine 1930, bio je u zatvoru na dva meseca zbog sumnji koje je izazvao njegov put u Poljsku i Nemačku. Primoran da napusti apstrakciju, slikao je u reprezentativnom stilu u godinama pre smrti od raka 1935, u 56. godini.
Bez obzira na to, njegova umetnost i njegovo pisanje uticali su na savremenike kao što su El Lisicki, Ljubov Popova i Aleksandar Rodčenko, kao i na generacije kasnijih apstraktnih umetnika, kao što su Ed Rejnhardt i minimaliste. On je posthumno slavljen značajnim izložbama u Muzeju moderne umetnosti (1936), Gugenhajm muzeju (1973) i Stedelijk muzeju u Amsterdamu (1989), koji ima veliku kolekciju njegovih dela.