ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1981
Autor: Domaći
Oblast: Slikarstvo
Jezik: Srpski

66431) MLADEN SRBINOVIĆ retrospektivna izložba 1950 - 1980 , Muzej savremene umetnosti, Beograd, maj-jun 1981. uvodni tekst i kataloški podaci Ljiljana Slijepčević ;
Srbinovićevo slikarstvo, ni u jednoj fazi, ne možemo uzeti kao tipičan primer kojim se ilustruju savremene pojave ili trenutno dominirajući umetnički pravci. On je svoj jezik menjao pre svega zavisno od duboko ličnih motiva i poriva, a ne iz potrebe ispitivanja svojih mogućnosti u okviru već iniciranih promena ili razrađenih ideo loških i plastičnih programa.
Treba ga smatrati tipičnim kao izdvojenu pojavu u našoj savremenoj umetnosti.

Njegovo delo je jedinstveno i po načinu reflektovanja nekih osobenosti nacionalne tradicije u najširem smislu. Otkrivši u sebi duboko ukorenjene darove ovog podneblja, on ih koristi, uz druga apsorbovana znanja, kao dragocen podsticaj u građenju svoje umetničke vizije. To se ne manifestuje neposredno u formalnom sklopu slike, već u njenoj poetskoj razuđenosti.

Vrlo rano je shvatio da u svom radu, mora, uporedo sa saznajnim i intelektualnim procesima, da koordinira mimovoljne impulse i nasleđena iskustva.

U njegovom dosadašnjem stvaralačkom radu mogu se utvrditi ove konstante: uravnotežen odnos senzacija i misli; ideja o jedinstvu suprotnosti; potreba za divinizacijom čoveka; želja za harmonijom u odnosu čoveka i prirode; shvatanje umetnosti kao moralnog čina; društveni značaj umetnosti.

Pri razmatranju likovne slojevitosti Srbinovićevog dela ponekad zažalimo što u pojedinim momentima nije išao dalje u razradi nekih pojava koje se javljaju u tom evolucionom nizu kao deo jednog složenijeg koncepta. Pri nagoveštaju nadrealne atmosfere otkrivamo latentne mogućnosti daljeg razvoja u tom smeru. Prilikom zanemarivanja vanja realnog oblika predmeta na račun bavljenja strukturom samih plastičnih činilaca, izolovanije se otkriva, a samim tim izrazitije, Srbinovićev senzibilitet za materiju i njegove potencijalne mogućnosti šireg odnosno užeg bavljenja ovim problemom. Sve etape kolorističkog preobražaja slika - od najde-likatnijih tonskih finesa do najsmelijih kolorističkih sudara govore o njegovom urođenom osećanju za pikturalnost kojim je, kroz proces visokog likovnog obrazovanja, postigao izuzetnu zrelost vizuelnog korespondiranja.

U prvoj etapi stvaranja (do 1957/58) Srbinović je pre svega obuzet istraživanjem instrumentarija likovnog izražavanja. U drugoj etapi (od 1959/60) on je, do virtuoznosti, ovladao sredstvima. Našao je svoj put za stvaranje specifične simboličke poetike kao projekcije nekih opštih psihičkih pojava, doživljenih kroz lično iskustvo. Od tada se ispitivanje, obogaćivanje i evolucija sopstvene ličnosti poklapalo sa plastičnim izrazom. Od 1964/65. godine neka razmišljanja vezana delimično za ličnu ali pre svega za opšteljudsku egzistenciju izražena su kroz jedan snažan, ekspresivan likovni angažman. Oko 1970. nastupio je period smirenije meditacije, putem sagledavanja trenutnih pojava i problema kroz širi istorijski i filozofski kontekst u vidu likovno složenih metafora.

Srbinović svoje delo još stvara, te ova izložba ne može biti prava retrospekcija. Nedostaje i VREME koje je on nazvao sudijom iznad svega.

Naše razmatranje je obuhvatilo samo nekoliko vizura. Svesni smo da je ostalo više mogućih aspekata. Verovatno će ova izložba omogućiti potpunije sagledavanje Srbinovićevog slikarstva i njegove uloge u srpskoj i jugoslovenskoj umetnosti.
mek povez, format 22 x 23,5 cm , 64 strana + 56 strana ilustracija