Godina izdanja: 2005
ISBN: 86-85991-00-5
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Oblast: Teorija umetnosti

izbor i pogovor Slobodan Lazarević

Kragujevac : Filološko-umetnički fakultet 2005 717 strana

odlična očuvanost

Knjiga Međuodnosi umetničkih svetova predstavlja izbor teorijskih tekstova koji se bave strukturama, interakcijama i dinamikom umetničkih svetova, pojmom koji je najviše povezan sa Hauardom Bekerom, ali i sa širom sociološko-estetičkom tradicijom (Valter Benjamin, Arnold Hauzer, Pjer Burdje). Zbirka prati razvoj ideje da umetnost nije samo delo ili umetnik, već cela mreža aktera, institucija, pravila, rituala i simboličkih borbi.

Slobodan Lazarević kao priređivač uspostavlja jasan okvir: umetnost treba posmatrati kao kooperativni, društveno strukturisan proces, a ne kao individualni genijalni čin. Pogovor doprinosi razumevanju zajedničkih teorijskih nitova između različitih autora.

1. UMETNIČKI SVETOVI KAO SOCIOLOŠKI KONCEPT

Tekstovi u ovom delu objašnjavaju šta znači pojam umetnički svet: umrežen sistem umetnika, publike, kritičara, institucija, distributera, tržišta, kao i materijalnih uslova koji zajedno proizvode ono što nazivamo umetnošću.

Analiza

Glavna teza: umetnost nije proizvod jednog autora, već kolektivne prakse. Ovo je paradigma koja prevazilazi moderni romantični mit o umetniku kao izolovanom geniju. Sociologija umetnosti počinje od analize sistema, a ne pojedinaca.

To omogućava istraživanje fenomena kao što su institucionalna moć, vrednovanje, kanonizacija i marginalizacija.

2. PROIZVODNJA UMETNOSTI – RAD, SARADNJA I INFRASTRUKTURA

Ovi tekstovi ističu da iza umetničkog dela stoji čitav kompleks tehnika, materijala, tržišnih mehanizama i radnih procesa. Umetnost je “kolektivno preduzeće” čiji uspeh zavisi od podrške tehničkog i institucionalnog okruženja.

Analiza

U ovom poglavlju dolazi do izražaja najjači uticaj Hauarda Bekera. Umetnik u stvari deli produkcijski rad sa:
– štamparima
– kustosima
– fotografima
– izdavačima
– galeristima
– logistikom

Zato svi oni zajedno čine `umetnički svet`.

Ova perspektiva razbija mit o samodovoljnosti umetnika i uvodi novu istraživačku paradigmu: proizvodnja umetnosti kao kolaborativna praksa.

3. INSTITUCIJE, NORME I UNAPRED DATA PRAVILA

Tekstovi pokazuju da umetnički svetovi funkcionišu samo zahvaljujući nizu pravila, eksplicitnih i implicitnih: šta se smatra umetnošću, ko ima pravo da je izlaže, ko je kompetentan da vrednuje.

Analiza

Ovo poglavlje blisko je Burdjeovom konceptu polja kulturne produkcije. Kulturni kapital, institucionalna moć i definisanje legitimnog ukusa stvaraju hijerarhiju umetničkih oblika.

Lazarevićev izbor ovde dobro pokazuje da se umetnost ne može razumeti bez proučavanja normativnih okvira, kao što su tradicije, akademije, muzeji, kritika i obrazovni sistemi.

4. PUBLIKA, RECEPCIJA I INTERPRETACIJA

Odeljak se bavi time kako publika učestvuje u stvaranju značenja. Delo ne postoji bez čitaoca/gledaoca koji ga interpretira u određenom kulturnom kontekstu.

Analiza

Uvodi se jedna od najvažnijih savremenih teza: delo nije fiksirano, već se značenje menja u zavisnosti od recepcijskog okvira.

Publika nije pasivna – ona je koautor.
Knjiga tu povezuje sociologiju umetnosti sa hermeneutikom i teorijom recepcije (Jauss, Iser).

5. KONFLIKTI, PROMENE I INOVACIJE U UMETNIČKIM SVETOVIMA

Tekstovi analiziraju promene stilova, razlog pojave avangardi, i način na koji se novi oblici umetnosti legitimišu, odnosno kako se odbacuju.

Analiza

Fokus je na dinamici moći. Svaka avangarda prvo je marginalna, zatim radikalna, pa tek potom institucionalizovana. Proces izgleda ovako:
provokacija → otpor → tržišno uključivanje → kanonizacija.

Ovo poglavlje omogućava studentima da razumeju mehanizme kojima se umetnost menja, i zašto je svaka novina u početku politički i društveno “opasna”.

6. POGOVOR SLOBODANA LAZAREVIĆA

Lazarević sistematizuje doprinose autora i ističe da je osnovna nit povezivanja – razbijanje individualističkog mita o umetnosti.

Analiza

Pogovor je važan jer ističe zajedničku metodološku osnovu tekstova:

umetnost je društvena praksa,

njen status zavisi od institucija,

umetnički svetovi su mreže saradnje, sukoba i moći,

interpretacija je istorijska i kontekstualna.

Pogovor služi kao sinteza i daje radni okvir za čitavu knjigu.

Knjiga je značajna jer:

pruža pregled ključnih teorija sociologije umetnosti,

nudi interdisciplinarni pristup (sociologija, istorija umetnosti, teorija kulture),

omogućava primenu na savremene kulturne prakse,

služi kao odlična osnova za studije kulture, istorije umetnosti, sociologiju kulture i teoriju umetnosti.