Godina izdanja: 2005
ISBN: 86-7405-047-6
Jezik: Srpski
Autor: Strani
Oblast: Teorija umetnosti

Zbornik ikonoloških eseja i 510 ilustracija slikara-ikonopisca oca Stamatisa Sklirisa

Izdavač: Pravoslavni bogoslovski fakultet Univerziteta u Beogradu
Predgovor: episkop Atanasije
Povez: tvrd
Broj strana: 634
Bogato ilustrovano.
Format: 22,5 x 21 cm
Potpisana, inicijali bivšeg vlasnika na obodu knjižnog bloka, vrlo dobro očuvana.

Tekstovi ovog zbornika raspoređeni su u pet celina. Prva obuhvata teološke studije autora, druga se tiče teorije umetnosti, treća istorije umetnosti, četvrta sadrži likovnu i umetničku kritiku, a peta razgovore, crtice i odlomke njegovih pisama, putopisa i eseja.

Sazdana od razmišljanja o estetskoj i ontološkoj svetlosti u slikarstvu, o filmu, pre svih o ostvarenjima Andreja Tarkovskog, istorijskom putu umetnosti i ikone u njoj, od reči o Andreju Rubljovu, eseja o pesništvu Svetog Vladike Nikolaja (Velimirovića), autorovih utisaka u susretima sa stvaralaštvom slikara Koste Bradića i Milića od Mačve, postmodernog preispitivanja ikonografije... ova knjiga nije zanimljiva samo onima koji se bave ikonopisanjem ili profesionalno sagledavaju umetnost. Ova će zbirka, prepuna zanimljivih zapažanja oca Stamatisa u reči i slici na preko 600 strana, prijatno iznenaditi sve one koji, u vlastitom traženju lepote i istine, razumeju način na koji to čini autor.

Kad je reč o ikonama i slikama, one su, po rečima autora, naslikane na temeljima vizantijskog duha slikanja. Izraziti uticaj u tom pogledu imalo je slikarstvo 14. veka, tzv. Paleološka škola. Zato je polazna težnja oca Stamatisa postavljanje vizantijske umetnosti u dijalog sa modernom umetnošću, a naročito sa impresionizmom. „Iz ukrštanja ove dve tehnike proizilazi jedan moj lični stil koji se ogleda u prikazivanju elemenata iz različitih kulturnih epoha, dakle izražava postmodernistički duh današnjice. Zamolio bih čitaoce da ne gledaju ove ikone kao završene radove, već kao početak istraživanja pravoslavne ikone. Ovo je kao jedna eksperimentalna umetnost koja postavlja puno pitanja, pruža puno detalja. Rešenja ne namećem nikome, jer i sam stvaralac menja svoj stil. Moguće je da u budućnosti ovaj stil bude za nekoga pribežište, a za nekoga ne.“

(K-184)