Godina izdanja: 2019
ISBN: 978-86-7587-099-9
Autor: Domaći
Oblast: ISTORIJA UMETNOSTI
Jezik: Srpski

RETKA KNJIGA, OVO DAVNO RASPRODATO IZDANJE-Izdavača: Etnografski institut SANU, Beograd 2019. KNJIGA JE KAO NOVA-NEKORISCENA-STANJE ODLICNO (5+)KAPITALNO DELO JEDNOM SE KUPUJE-Tiraž : 500 primeraka-Kolor ilustarcije
ISBN : 978-86-7587-099-9
Ljiljana Gavrilović, Biljana Milenković-Vuković
Snovi o prošlosti i tradiciji : Olga Benson
Godina : 2019. Tiraž : 500 primeraka
Ljiljana Gavrilović (urednik) Kategorije-Oblasti - Etnologija, Slikarstvo, Umetnost
Ljiljana Gavrilović i Biljana Milenković-Vuković (autori tekstova)
Milan Tomašević (kataloška obrada zbirke)
Snovi o prošlosti i tradiciji: Olga Benson
Ljiljana Gavrilović, Biljana Milenković-Vuković
Izdavač: Etnografski institut SANU, Beograd 2020; tiraž: 500 primeraka;
Detaljnije:
mek povez, strana 499, bogato ilustrovana, 24cm, stanje: odlično.
Godina izdanja : 2019.
Autor: Domaći
Oblast: Istorija umetnosti
Jezik: Srpski
Autori tekstova: Ljiljana Gavrilović, Biljana Vuković
Izdavač: Etnografski institut SANU
Str: 499
Povez: broš, kolor ilustarcije
Format : 24 cm
Kategorije-Oblasti - Etnologija, Slikarstvo, Umetnost
Sinopsis :
“Zbirka crteža i akvarela Olge Benson, sačuvana u Etnografskom institutu SANU, stara već gotovo 70 godina, do sada je bila potpuno nepoznata javnosti… Očuvanje uspomene na one koji su se pre nas bavili beleženjem i razumevanjem kulture na tlu Srbije, jednako je važno kao i otvaranje mogućnosti ponovnih čitanja njihovog rada. Upoznavanje sa radom Olge Benson tako može da bude stimulans za rehabilitaciju i povratak crteža u kontekst savremene srpske etnologije i antropologije. On pokazuje na koje sve načine crtež-akvarel može da ispriča mnogo slojevitije i preciznije oblikovane priče o stvarnosti kojom se svakodnevno bavimo, nego što se to postiže samo tekstom i fotografijom” (iz knjige “Snovi o prošlosti i tradiciji: Olga Benson“, izdavač Etnografski institut SANU). OLGA BENSON
Године 2019, у издању Етнографског института САНУ, објављена је публикација Снови o прошлости и традицији: Олга Бенсон, коју је уредила Љиљана Гавриловић. Реч је о репрезентативном каталогу истоимене изложбе посвећене руској академској сликарки Олги Бенсон, која је у Етнографском институту САН радила као фолклорни сликар (1947–1950). Ову импозантну двојезичну публикацију (српски / енглески) – која је 2021. године понела Награду Етнографског института САНУ 2020–2021. за резултате у етнолошким и антрополошким истраживањима – чине два ауторска текста (Олга Бенсон – животна прича заборављене уметнице, кога потписује Биљана Миленковић Вуковић, и Олга Бенсон: прича о затуреном благу, из пера Љиљане Гавриловић) и каталог целокупне Етнографско-фолкорне збирке Етнографског института САНУ (у којој је депоновано преко пет стотина радова Олге Бенсон), коју је каталошки обрадио Милан Томашевић. Укупан обим публикације је 499 страна. ---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Biografija : Olga Benson : Ruskinja čije je slikarstvo očuvalo sećanje na našu tradicij
Uobičajeni poslovi doživljavaju se kao sputavajući po čoveka. Ako nisu pohvaljeni i nagrađeni, što se retko dešava u našoj poslovnoj kulturi, radnici u kancelarijama i na drugim mestima mogu pomisliti da im je trud uzaludan, a posao bezvredan. Osećanje da su lako zamenljivi dodatno pogoršava situaciju. Život i rad Olge Benson pokazuju da bi trebalo da preispitamo takva stanovišta.

Biografija ove slikarke nije obeležena revolucionarnim dostignućima – ispisana je etnografskim crtežima, urađenim na terenu i za radnim stolom. Pre nego što će preminuti 1977. u devedesetoj godini života, i biti sahranjena na holivudskom groblju, zauvek nas je zadužila „običnim“ činovničkim zaduženjima. Priliku da postane poznata dobija sada, decenijama posle smrti, kada su njeni radovi odvojeni od zaborava i predstavljeni u monografiji Olga Benson: snovi o prošlosti i tradiciji, u izdanju Etnografskog instituta SANU.

Koautorka obimne monografije Biljana Milenković Vuković (druga potpisnica tekstova je Ljiljana Gavrilović) ističe da su naučne etnografske ekspedicije, koje je Muzej Južne Srbije iz Skoplja sprovodio tridesetih godina prošlog veka, stizale u najzabačenija seoska mesta i prikupljale građu. Istraživači i njihovi saradnici potom su pisali studije, a Olga Benson je, kao član njihovog tima, stvarala vizuelna svedočanstva o svim segmentima narodnog života, koji je bio na pragu izumiranja. Na papir je prenosila narodnu nošnju, arhitekturu, stare zanate…
Olga Benson: Ruskinja čije je slikarstvo očuvalo sećanje na našu tradiciju
Stara kuća u Mušnjikovu, Kosovo 1947. (akvarel Olga Benson, arhiv Etnografskog instituta SANU)

U Skoplje se doselila 1920, kada je grad bio kulturno i političko središte pokrajine Južna Srbija, a ona izbeglica građanskog rata u Rusiji. Sa sobom je iz matične zemlje donela znanje stečeno na Višoj umetničkoj školi u Sankt Peterburgu, što se pokazalo veomo korisnim u prvim decenijama XX veka, u kojim fotografija još uvek nije bila nosilac poslednje reči u antropološkoj dokumentaciji.

Radovi Olge Benson brzo su postali zapaženi, tako da je za dvor kralja Aleksandra, po njegovoj ličnoj porudžbini, izradila Album narodnih nošnji Jugoslavije. Bila je to tek jedna od brojnih publikacija u kojim će se pojaviti njeni crteži. Poznanstvo sa Blanš Pejn, profesorokom kostima iz SAD, dovelo je do toga da se i danas, u digitalnoj kolekciji Univerziteta u Vašingtonu, može pogledati 25 njenih akvarela, koji prikazuju ženske i muške figure u narodnim nošnjama iz Jugoslavije. Radila je i na kopiranju fresaka (dve se nalaze u Vojnom muzeju u Beogradu), a oslikala je i unutrašnjost crkve Svetog Arhangela Mihaila u Skoplju, što je posle nedavne renovacije objekta, nažalost, u potpunosti poništeno novim slikama. Značajan trag ostavila je i kao humanistkinja, osnivačica i članica više dobrotvornih udruženja.

Crteži i akvareli, koji se najvećim delom nalaze u arhivu Etnografskog instituta, imali su jasan opisni cilj. Bili su u senci etnologije, ali ne bez ličnog pečata, perfekcionizma i profesionalne posvećenosti. Sa istim entuzijazmom nastavila je da ih stvara 1939. godine, kada se preselila u Beograd i zaposlila u Etnografskom muzeju. Do preseljenja je došlo jer život porodice Benson u Skoplju nije bio lak. Obeležila ga je konstantna borba za egzistenciju. Olgin suprug, Leonid Benson, bio je penzioner, a imali su i sedamnaestogodišnjeg sina Aleksandra.
Olga Benson: Ruskinja čije je slikarstvo očuvalo sećanje na našu tradiciju
Olga Benson je 1941. godine osnovala Zadrugu domaće radinosti u Beogradu (foto arhiv Etnografskog instituta SANU)

Olgin rad, nažalost, ni u Beogradu neće biti vrednovan kao što bi trebalo. Trideset godina, koliko je živela u Jugoslaviji, provela je u nezadovoljstvu zbog niskih dnevnica, prekovremenog rada i dokazivanja kvalifikacija. Etnografski muzej napustila je zbog male plate, ali se ništa nije promenilo ni kada je 1947. počela da radi u Etnografskom institutu. Konstantno se suočavala sa statusom honorarnog radnika, dok se suma za koju je radila nije menjala čak ni kada je dobila stalnu radnu poziciju. Veći deo života tretirana je kao svršena maturantkinja, a jednom prilikom morala je sudskim putem da se bori za deo nerealizovanog honorara.

„Pristankom na moje postavljenje na dužnost stalnog saradnika Instituta izgleda da sam degradirala svoju struku u red običnih zanatlija“, pisala je pri neuspelom pokušaju da dobije povišicu. Šest meseci kasnije, 1950. godine, dala je otkaz i zauvek napustila Jugoslaviju. Pre nego što će se u 63. godini života preseliti u SAD i pridružiti sinu u Los Anđelesu, Olga Benson je za Etnografski institut uradila više od 500 sjajnih crteža i slika. Dokumentovala je obeležja kulture na Kosmetu, u Šumadiji, severnom Banatu, okolini Niša i mnogim drugim mestima. Neke od njenih crteža i akvarela, zahvaljujući ljubaznosti Etnografskog instituta, možete pogledati u galeriji ispod ovog teksta.
Naslovna fotografija – Živka Živanović trukuje na đerđevu, Kumodraž 1948. (levo) i Olga Benson (desno) (akvarel Olga Benson, foto arhiv Etnografskog instituta SANU)