Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Oblast: Istorija umetnosti
Jezik: Srpski

Rukovet 1/1990.

Slavko Matkovic - Licnosti iz mog dnevnika sedamdesetih godina (izmedju ostalih tekstova).
Subotica, 1990.
Meki povez, 127 strana.
IZUZETNO RETKO!

Славко Матковић био је југословенски и српски авангардни уметник. а бавио се концептуалном уметношћу, визуелно-поетским истраживањима, експерименталним филмом, интервенцијама у простору, перформансом, телесним акцијама, сиромашном уметношћу, селотејп текстовима, инсталацијама, (концептуалним) сликарством, менталним скулптурама, ауторским стрипом, књижевношћу, поезијом и мејл артом.[1] По сматрању историчара уметности Небојше Миленковића, био је један од најзначајнијих иноватора и експериментатора у српској и југословенској уметности 20. века.[1]
Биографија

Родио се и живот провео у Суботици, где је завршио основну, средњу и вишу школу.

Писао је песме и прозу, а бавио се и сликарством у различитим формама; распон уметничког стваратељства и захвата му је био врло широк. У својим песмама користио је модерни песнички израз и облик[2], а бавио се и визуелном, конкретном и типографском поезијом[3].

Уз ово, бавио се и ауторским филмом, перформансом, концептуалном уметношћу, интервенцијама у простору и на сопственом телу, `arte poveera`, мејл-артом, стрипом (у часопису `Uj Symposium` је објављивао сигналистичке стрипове 1971.972.) итд. Ни мултимедијална уметност му није била непозната.

Бавио се и теоријом уметности. Због тог свог широког уметничког распона, `најизразитији је представник стратегије уметничког номадизма`[3]) у србијанској уметности у 20. веку, а један је од значајних представника експеримента у југословенској уметности 1970-их година.

У свом ликовном стваралаштву, оставио је траг и као утемељитељ авангардне уметничке скупине `Bosch+Bosch` 27. августа 1969. године (чланови су били, уз Матковића, и Балинт Сомбати, Ласло Салма и Ласло Керкеш)[4].

Године 1972. је покренуо часопис Контактор 972, чији је био и уредник. Две године после, заједно с Балинтом Сомбатијем, покренуо је Wоw, међународну ревију за уметност.

Заједно с Петром Вуковим, заслужан је за спашавање од заборава суботичког дела животописа познате филмске сценаристкиње и новинарке Илоне Филоп. Матковић и Вуков су истраживали живот и рад ове уметнице, а биобиблиографске податке је Матковић открио годину дана пре своје смрти, и то на основу Илониног писма Јоси Шокчићу из 1953. године).[5]
Дела

Аутор је већег броја књига и графичких свезака.

5112/а, визуелна поезија (у сарадњи с Ласлом Салмом), 1971.
Књига, визуелна поезија, 1979.
Селотејп текстови, визуелна поезија, 1987.
Цветови сазнања, песме, 1973.
Ми смо мали шашави потрошачи, песме, 1976.
Антиграф, песме, 1983.
Фотобиографија, песме, 1985.

Ушао је и у међународну антологију поезије `West-East`, антологију Милана Живановића `Сто година сто песника - Војводина 20. век`. Нека дела су му преведена и на мађарски језик, а превео их је бачки хрватски књижевник Матија Молцер.
Награде

1985.: Награда др Ференц Бодрогвари, за збирку песама Фотобиографија.

Изложбе

Ретроспективна изложба, 8. децембар 2005, Музеј савремене ликовне уметности, Нови Сад
Подручје застоја, брод Галеб, Ријека

tags: avangarda, konceptuala, konceptualna umetnost, neoavangarda...