ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1997.
Oblast: Film
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Od Kaligarija do Hitlera: Psihološka istorija nemačkog filma / Zigfrid Krakauer


Beograd 1997. Mek povez sa klapnama, XXVIII + 510 strana.
Knjiga je veoma dobro očuvana (bez traga olovke).




Jedno od najvažnijih i najuticajnijih dela u oblasti filmske teorije i istorije.


Krakauerova glavna teza je da nemački film od kraja Prvog svetskog rata do dolaska nacista na vlast (period Vajmarske republike) nije bio samo puka zabava. On tvrdi da su filmovi iz tog doba, posebno oni ekspresionistički i takozvani `ulazni filmovi`, odražavali i nagoveštavali psihičko stanje nemačkog naroda.
Po njemu, nemački filmovi su kolektivno `otkrivali` latentne, duboko ukorenjene anksioznosti, strahove i skrivene težnje društva. On je verovao da ti filmovi, na podsvestnom nivou, pokazuju psihičku potrebu naroda za redom, autoritetom i snažnim vođom, što je na kraju dovelo do uspona nacizma i Hitlera.

Krakauer koristi analizu niza poznatih filmova kako bi podržao svoju tezu. Neki od najvažnijih primera su:
`Kabinet doktora Kaligarija` (1920): Ovaj film, sa svojim iskrivljenim i nestabilnim scenografijama, simbolizuje haotično stanje nemačkog društva nakon rata. Glavni lik Kaligari, koji hipnotizira Cezarea da čini ubistva, predstavlja arhetip tirana koji manipuliše pasivnim masama. Krakauer vidi Kaligarija kao preteču Hitlera.
`Nosferatu, simfonija užasa` (1922): Drakula ovde nije samo vampir, već simbol opasnosti koja dolazi sa Istoka i širi se društvom, unoseći strah i bolest.
`Metropolis` (1927): Priča o radničkoj klasi koja se buni protiv elite, ali na kraju traži posrednika (`srce` koje će povezati `ruke i glavu`), ukazuje na potrebu za nekim ko će premostiti klasne razlike i uvesti harmoniju – figura koja je, po Krakaueru, mogla biti Hitler.

Iako je knjiga neosporno uticajna, dobila je i brojne kritike. Neki istoričari i teoretičari su smatrali da je Krakauerova veza između filmova i uspona nacizma previše direktna i pojednostavljena. Kritičari ističu da je Krakauer možda preterano fokusiran na psihološku analizu, zanemarujući ekonomske, političke i društvene faktore koji su bili mnogo direktniji uzroci uspona nacizma.
Uprkos kritikama, `Od Kaligarija do Hitlera` je i dalje kamen temeljac filmske studije. Njegova najveća vrednost leži u pionirskom pristupu koji film ne posmatra samo kao umetnost, već kao sociološki i psihološki dokument epohe u kojoj je nastao. Krakauer je pokazao kako filmski narativi, motivi i likovi mogu da posluže kao moćno ogledalo kolektivne svesti i nesvesti jednog naroda.
Knjiga je i danas relevantna za sve koji žele da razumeju vezu između umetnosti, psihologije mase i političke istorije.