ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1950
Autor: Domaći
Oblast: Muzika
Jezik: Srpski

Autor - osoba Vasiljević, Miodrag A., 1903-1963 = Vasiljević, Miodrag A., 1903-1963
Naslov Jugoslovenski muzički folklor. Knj. 1, Narodne melodije koje se pevaju na Kosmetu / Miodrag A. Vasiljević
Omotni naslov Jugoslovenski muzički folklor I
Vrsta građe knjiga
Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik srpski
Godina 1950
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1950 (Beograd : Jugoslovensko štamparsko preduzeće)
Fizički opis 423 str. : note ; 24 cm
(Karton)
Napomene Teritorija i pevači: str. 10-14
Rečnik: str. 397-410
Registar.
Predmetne odrednice Etnomuzikologija -- Narodne pesme -- Kosovo i Metohija

Vasiljeviću je bilo jasno da je na Kosovu i Metohiji u toku ne samo izgon Srba i Crnogoraca, već i temeljno uništavanje svedočanstava srpske duhovnosti, tragova srpskog življenja. Moderna srpska etnomuzikologija nesporno započinje Miodragom A. Vasiljevićem. Sin učitelja i vrsnog etnologa s kraja devetnaestog i s početka dvadesetog veka – Alekse Vasiljevića, Miodrag A. Vasiljević ubrzo je pristup muzičkom folkloru postavio na pouzdane struče i naučne temelje. On jeste osnivač moderne srpske etnomuzikologije. Sticajem različitih okolnosti, prevashodno određenim istorijskim trenutkom i političkim prilikama, srpske narodne pesme, zatim i pesme pevane na srpskom jeziku prilagođavane su tokom devetnaestog veka dur–mol muzičkoj lestvici i odgovarajućoj harmoniji. Smer Mireckog, Šlezingera, Kalauza sledili su i prvi srpski zapisivači narodnih melodija školovani na strani: Kornelije Stanković, Stevan Mokranjac, Vladimir R. Đordević. Izvesni značajni iskoraci došli su sa Milojem Milojevićem i Petrom Konjovićem.
Međutim, tek stupanjem Miodraga A. Vasiljevića na srpsku kulturnu scenu zapisivanje muzičkog folklora podignuto je od relativno jednostavne etnomuzikografije na stepen suštinske etnomuzikografije i etnmuzikologije.
Narodne melodije koje se pevaju na Kosmetu (uistinu je teško smisliti konstrukciju koja je uvredljivija i zvučnošću i semantikom), knjiga prirodno opterećena političkim implikacijama vremena u kome je nastajala, jeste prva od dve pionirske knjige kojima je na pragu šeste decenije dvadesetog veka, (tada) vanredni profesor Muzičke akademije u Beogradu, Miodrag A. Vasiljević, najavio svoj glasoviti korpus narodnih melodija sa jugoslovenskih prostora.
Miodrag A. Vasiljević bio je svestan istorijskog i političkog trenutka u kome je živeo i radio. Posedovao je šesto čulo za sve promene narodnih shvatanja i titraje narodne duše. Vasiljević je nepogrešivo prepoznavao proces bitnih promena srpske narodne pesme, proces promena balkanskog zvuka uopšte.


PREDGOVOR
U ovu prvu knjigu moje zbirke narodnih melodija ušao je melografski materijal koji sam skupio na Kosmetu u avgustu 1946. i u julu 1947 godine. U avgustu 1946. godine obišao sam Prizren, Goransku Župu, Podrimu, Metohiju i deo Drenice, a u julu 1947. godine Kosovo Polje, Sirinićku Župu i Gornju Moravu sa Gnjilanom. Od starog materijala koji mi je iza rata ostao uneo sam nekoliko melodija koje sam ranije zabeležio u Beogradu i drugim mestima.
Školski raspust, kada mi je jedino moguće da putujem na teren radi beleženja narodne muzike, nije podesno vreme za melografski rad, jer su u to doba u jeku poljski radovi. Dešavalo mi se da prođem po nekoliko sela, a da ne zabeležim ni jednu jedinu melodiju. Pored toga, za vreme letnjeg raspusta učitelji odlaze iz sela, a oni poznaju dobre pevače i odlična su veza između pevača i melografa.
Na izvanredno dobar prijem naišao sam u naseljima Goranske Župe gde se ljudi bave zemljoradnjom u znatno manjem obimu, a i sama žetva je nešto kasnija. Ovde je asimilirano pevačko blago sa čitavoga Balkana. Goranci, bivše gurbedžije i pečalbari, donosili su u Svoj kraj silan pevački materijal, koji je pod uticajem njihove tradicije brže ili sporije menjao svoju suštinu i dobivao nov oblik, u jednom selu na jedan, a u drugom – na drugi način. Govor ovog kraja je još neispitan, a on je po svojim osobinama vrlo interesantan.
Užasan rat ostavio je mnoge majke i sestre u crno zavijene, ali su pevači ipak pevali – da bi i time pokazali svoju ljubav prema otadžbini. A takvih pevača bilo je dosta na terenu. Njihova imena lako je pronaći na indeksu pevača, iako nisu propraćena mnogim ciframa koje se odnose na njihove otpevane melodije.
Naročitu draž za melografa imaju stari pevači, oni koji su nekada pevali, pa prestali zbog starosti, životnih bolova ili zbog gubitka glasovnog materijala. Njih je teško pokrenuti na pesmu, stide se, ali kada najzad zatreperi njihov drhtavi glas, kada otpočnu da predaju svoja ushićenja, oni pevaju kao da se zauvek rastaju od svojih pesama. Takvi pevači pevaju obično nasamo. Kada otpočnu da pevaju, njima često neobično zasijaju oči i počnu da plaču. Ako je melograf dobar pevač pa ih povede za sobom, ako ih ohrabri, dolazi do još teže tuge, koja se ne može objasniti, i, najzad do teških i srdačnih rastanaka, koji se dugo pamte.
U ovoj zbirci nema nijednog pevača-profesionalca. Smatram da ću se mojim dragim pevačima najbolje odužiti ako im ovu svoju zbirku pesama posvetim. To je moj dar svima koji su ovu knjigu zajedno sa mnom stvarali.
Što se tiče grupisanja mislio sam da ću najbolje učiniti ako podelu izvršim prema tekstu. To je zahtevala i okolnost što je knjiga namenjena muzičarima raznih kategorija, a ne isključivo muzikolozima. Od nje su postavljeni ovi zahtevi:
1) da pruži etnografski materijal učenicima muzičkih škola za uspešno savlađivanje folklorne intonacije;
2) da pruži materijal našim studentima visokih škola koji se bave muzičkom folkloristikom kao glavnim predmetom;
3) da naše kompozitore upozna s narodnim muzičkim blagom, bez koga se ne može zamisliti stremljenje nove muzičke umetnosti;
4) da pruži raznolik materijal izvođačima narodne muzike na našim radio stanicama i, najzad;
5) da ljubiteljima narodne muzike ukaže na muzičku građu koja im do danas nije bila poznata.
Osobita pažnja je posvećena tekstovima, načinu njihove klasifikacije po motivima (kod ljubavnih pesama) i po nameni (kod obrednih). Iz razumljivih razloga, tekstovi melodija zahtevali su jedan sistematski rečnik provincijalizama i stranih reči. Za veliki broj podataka u ovom radu zahvalan sam prof. Gliši Elezoviću, akademiku, i Dimitriju Čemerikiću, penz., koji su odlični poznavaoci kosovsko-prizrenskog dijalekta i orijentalnih jezika. Oni su zajednički obeležili akcente, a Čemerikić, koji je bio ljubazan da mi otpeva nekoliko pesama iz svoga zavičaja, iz Prizrena, vršio je i neophodne ispravke tekstova.
Isto sam tako obavezan da se zahvalim kolegama Petru Bingulcu i dr Vinku Žgancu na savetima koji su mi u toku rada na ovoj zbirci bili vrlo dragoceni.
Završni deo ove knjige obuhvatio je muzikološku studiju o tonalnim osnovama naše narodne muzike.
Za izradu ove studije poslužio sam se narodnim instrumentima s harmonskom pratnjom, bez koje se, po mome mišljenju, ne mogu dati pravilne postavke i tonalna rešenja o melodijskim momentima u našem muzičkom folkloru. Radi preglednosti, ja sam čitaocima izložio naučni materijal do koga su naši i strani muzikolozi došli u pogledu tonalne analize naše narodne muzike. 
Pošto sam problem obuhvatio i promatrao dosta iscrpno, u opseg ove knjige nije mogla da uđe i studija o našim ritmovima, koja je ostala za narednu knjigu.
U analizi je izložena tonalna osnova izvedena na osnovu primera ove knjige. Ona je data u jednom transponovanom vidu, sa finalisom na tonu „g“. Novi način izlaganja analize sastoji se u tome što je pored tonusa finalisa obuhvaćen i početni ton koga tretiram prvi put, a koji je za donošenje izvesnih muzikoloških zaključaka isto toliko važan kao i tonus finalis.
Najzad, pomenuću da ova knjiga nije obuhvatila šiptarske narodne melodije s Kosmeta i instrumentalne melodije. Naravno, i one će doći na red. Instrumentalne melodije koje sam zabeležio na saborima po Kosmetu objaviće se u posebnoj knjizi, koja će obuhvatiti instrumente po vrstama i narodne muzičke ansamble.
Predajući ovu knjigu u javnost, smatram za dužnost da izjavim svoju najveću zahvalnost Ministarstvu za nauku i kulturu FNRJ, koje mi je dodelilo materijalna sredstva za terenski rad.
Miodrag A. Vasiljević, vanredni profesor Muzičke akademije u Beogradu

Miodrag A. Vasiljević (Zakuta kod Kraljeva, 9. septembar 1903 – Opatija, Hrvatska, 9. avgust 1963) je bio srpski muzički pedagog i etnomuzikolog, profesor Muzičke akademije u Beogradu, osnivač katedre za etnomuzikologiju i jedan od utemeljivača Saveza folklorista Jugoslavije, radio je aktivno na Muzikološkom institutu i Radio Beogradu. Tvorac je Funkcionalne metode u realizaciji početne nastave solfeđa čime su postavljeni temelji za stvaranje autentične škole srpskog muzičkog opismenjavanja.
Biografija
Miodrag A. Vasiljević je rođen 9. septembra 1903. godine u selu Zakuta kod Kraljeva. Otac Aleksa i majka Darinka su bili učitelji. Još u ranom detinjstvu je naučio da svira frulu, a kasnije i harmoniku, kontrabas, trubu i violnu.
Muzičko delovanje je započeo još u Gimnaziji u Kruševcu u tadašnjem Muzičkom društvu, zatim je započeo muzičke studije u Pragu, a nastavlja ih i završava u Beogradu. Diplomirao je 1930. godine na nastavničko-teorijskom odseku i odseku za kompoziciju. Karijeru započinje kao nastavnik muzike u Skoplju a potom u Beogradu gde predaje teorijske predmete u Srednjoj muzičkoj školi pri Muzičkoj akademiji. Dok je boravio u Skoplju sakupljao je narodne pesme po Makedoniji, a bio je i jedan od inicijatora osnivanja i profesor prve muzičke škole u Skoplju (od 1934/35). Na Muzičkoj akademiji u Beogradu je za docenta izabran na poziv Koste Manojlovića, a ubrzo je postavljen za vanrednog i redovnog profesora. Osnivač je na Muzičkoj akademiji katedre za etnomuzikologiju čiji je jedno vreme i bio šef, a jedan je od utemeljivača i Saveza folklorista Jugoslavije. Naročito se u svom radu bavio problematikom solfeđa i elementarne muzičke pismenosti. U ovoj fazi stvaralaštva objavio je tri dela: o intonaciji, notnom pevanju i jednoglasnom solfeđu.
Miodrag A. Vasiljević je prvi u Srbiji postavio nastavu muzike na naučnu osnovu pri čemu je dao originalna rešenja metodskih postupaka koja su našla široku primenu u praksi u nastavi muzičke pismenosti. Osmislio je, nakon desetogodišnjeg eksperimentalnog rada, funkcionalnu metodu oslonjenu na maternje pevanje, asimilaciju zvučnih naslaga i sinhronizaciju sa notnom slikom kao najprirodnijem načinu za savladavanje klasičnog zapadnoevropskog tonalnog sistema.
Bavio se preko 30 godina sakupljanjem i obradom muzičkog folklora na Kosmetu, Makedoniji, Sandžaku, Crnoj Gori i okolini Leskovca. Držao je predavanja na univerzitetima u Erlangenu, Getingenu, Hajdelbergu, Regensburgu, Budimpešti, Amsterdamu, Utrehtu, na radio stanicama u Minhenu, Štutgartu, Hajdelbergu, Budimpešti.
Nastojao je takođe da svoja iskustva i saznanja iz oblasti umetničke muzike, muzičke pedagogije i folklora obogati i proširi na saradnju sa balkanskim etnomuzikolozima posebno sa bugarskim umetnicima.
Tokom Drugog svetskog rata držao je nastavu đacima koji nisu napustili Beograd. Neposredno po okončanju rata osnovao je odeljenje za narodnu muziku pri Radio Beogradu. U to vreme je bio zadužen i za ansamble ovog radija, pa je za njuhove potrebe i komponovao. Saradnju sa radio Beogradom je prekinuo zbog programske koncepcije, koja je vodila ka tzv. novokomponovanoj narodnoj muzici. Kada je obnovljen rad Muzičke akademije, prešao je na mesto predavača za intonaciju, metodiku školskog pevanja i folklor. Od 1946. godine dosta vremena je provodio na terenu u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji, sakupljajući narodne pesme. Od 1950. godine bio je saradnik Muzikološkog instituta SANU. Njegovom zaslugom je 1961. godine na Muzičkoj akademiji osnovan Odsek za muzički folklor. Dobio je Sedmojulsku nagradu za životno delo. Jedno vreme je radio u Zagrebu na enciklopediji. Jedan je od osnivača Sabora u Guči.
Miodrag A. Vasiljević je umro u Opatiji 9. avgusta 1963. godine.
Bibliografija
Jugoslovenski muzički folklor I (narodne melodije koje se pevaju na Kosmetu), Prosveta Beograd, 1950. Studija: Tonalne osnove našeg muzičkog folklora
Jugoslovenski muzički folklor II (narodne melodije koje se pevaju u Makedoniji), Prosveta Beograd, 1953. Studija: Trohejski muzički oblici u muzičkom folkloru naroda Jugoslavije
Narodne melodije iz Sandžaka, SAN, Muzikološki institut, knj. 5, Beograd, 1953
Narodne melodije leskovačkog kraja, Muzikološki institut, knj. 11, Beograd, 1960
Narodne melodije Crne Gore, Muzikološki institut posebno izdanje, knj. 12, Beograd, 1965
Югославские народные песни из Санџака (записаны от народного певца Хамдии Шахинпашича), objavljen u Moskvi, 1969.

MG P40 (N)