ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1998
Autor: Domaći
Oblast: Film
Jezik: Srpski

ŽARKO DRAGOJEVIĆ

KRAJ FILMA

Izdavač - Studentski kulturni centar, Beograd

Godina - 1998

152 strana

20 cm

Edicija - Biblioteka Tačke oslonca

Povez - Broširan

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja



SADRŽAJ:
ILUZIJA FILMA
O poslednjem pitanju
Jezik i kritika filma
Mogućnosti žanr-filma
O filmskoj dokumentarnosti
O filmskoj glumi

REALNOST FILMA
Šta je film?
Biti reditelj filma
O jednom filmu

KRAJ FILMA
Kraj filma
O piscu


`Klonirana filmska slika stvarnosti označava kraj kamere i njene tajne. A kraj kamere označava i kraj sveta naspram kojeg ona stoji. Ako je suvišna kamera, suvišna je i realnost sveta. Ako je suvišna realnost sveta, suvišan je i čovek u njoj. Otuda borba za opstanak autentičnog filma jeste i borba za opstanak čoveka. Hoće li čovek u toj borbi uspeti? Nada postoji, ljudski je nadati se. Ukoliko i nada nije već forma sa pojedenim sadržajem, dakle gola simulacija.

Tako je tzv. naučno-tehnički napredak približio film horizontu njegovog smisla. Iza toga su besmisao ili entropijski raspad sistema. Nepodnošljiva napetost između filmske tehnologije budućnosti, i čoveka raste. Nove tehnologije iz dana u dan prenaprežu čovekov neuronski sistem, dok ne puknu ili one ili čovek, a moguće i zajedno, istovremeno.

Može li film da napravi zaokret, zavije nekud u stranu (neku stranu), pobegne od svog kraja?

Teško je reći. Postoji onaj pramen Merlinine kose koji se opire sudbini. Sve dok bude njegove tajne, verovatno, biće i tajne filma. A možda film, kada dođe do horizonta istorije, bude primoran da se okrene, vrati nazad i ponovi istoriju. Ko zna? Kose!

Dotle, ne daj se, Merlin, ne daj svoj pramen


U istoriji filma bilo je a i danas ima reditelja - od Ejzenštajna, Epstena i Bresona do Bergmana, Tarkovskog i Godara - koji isto toliko dobro režiraju koliko i misle, i dobro misle koliko i pišu - koji ne samo da su u stanju da definišu svoje rediteljske poetike, već se uspešno upuštaju u razmatranja kompleksnih pitanja ontologije umetnosti-estetike i teorije filma. Grupi malobrojnih u našoj sredini - uz Živojina Pavlovića, Aleksandra Petrovića i Boru. Draškovića - pridružuje se i Žarko Dragojević, esejist vešt na peru koliko i u kreiranju filmskog rediteljskog dela, čiji teorijski diskurs nimalo ne zaostaje za rediteljskim rukopisom. (...) Dragojević pokazuje da je umetnik, to jest reditelj, po svom neponovljivom tehničkom iskustvu hirosof, čovek mudre ruke, ali i filosof, što umetnik ne mora nužno da bude, znalac u smislu razmišljanja o umetnosti, to jest čovek koji filmskom umetničkom delu prilazi kako sa performativnog tako i sa ontološkog stanovišta. U jednom luku koji dobija filosofsko-apokaliptične rezonance od prvog eseja O poslednjem йišanju do poslednjeg Kraj filma - Dragojević sažima sve teškoće govora o filmskoj umetnosti, tačno uočavajući, sa stanovišta jedne filosofije umetnosti, da je film od početka ne samo savremenik već i saučesnik, izražaj i otelovljenje krize umetnosti i estetike...`



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.