ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Godina izdanja: Ms
Oblast: Muzika
Jezik: Srpski

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 20 tak recenica podvuceno hem. olovkom, nista strasno. Sve ostalo uredno! Posveta!

Društvena uloga salonske muzike u životu i sistemu vrednosti
srpskog građanstva u 19.veku, Marijana Kokanović-Marković


Istraživanje srpske salonske muzike 19. veka započeto je radom na magistarskoj tezi Igre i marševi u srpskoj klavirskoj muzici 19. veka. Kulturna povezanost u javnom i privatnom životu. Igre i marševi predstavljaju paradigmatične primere muzičkih žanrova, karakterističnih za ukrštanje javne i privatne sfere društvenog života, i baš zbog toga su verodostojni pokazatelji ukusa i duha epohe. Pored toga, igre i marševi bili su veoma zastupljeni u stvaralaštvu kompozitora koji su radili na teritoriji današnje Srbije u razmatranom periodu. Zaokruženje magistarske teze ujedno je „otvorilo“ niz novih pitanja i izazova. Rad u bečkim arhivima i bibliotekama, u okviru stipendije austrijskog Ministarstva za nauku i istraživanje (Österreichische Bundesministerium für Wissenschaft und Forschung: 2007, 2009) urodio je novim idejama, koje su svoje „razrešenje“ našle u doktorskoj disertaciji. Salonska kultura − koja je formirana prema zapadnim uzorima, i to najpre u srpskim oblastima u sklopu Habzburške monarhije, a potom i u Kneževini/Kraljevini Srbiji – posmatrana je kao deo sveobuhvatnog procesa evropeizacije srpske kulture u 19. veku, tačnije do početka Prvog svetskog rata (1914). Ponuđeni hronološki okvir odgovara standardnoj periodizaciji evropske istorije (dugi 19. vek) i poklapa se sa političkim, društvenim i kulturnim dešavanjima na našim prostorima. U ovom periodu stvaranja moderne, građanske države, konstituiše se i specifičan domen privatnog života, kao i sistem kulturnih vrednosti, mahom preuzetih iz Centralne Evrope. Salonska muzika posmatrana je kao karakterističan produkt i medijum životnog stila i mentaliteta jedne epohe. Da bi se dobio odgovor na pitanja o mestu i funkciji salonske muzike u životu i sistemu vrednosti jednog društva ili socijalne grupe, bilo je neophodno iskoračiti iz tradicionalne muzikologije u smeru interdisciplinarnih istraživanja, koja uključuju sociologiju, istoriju kulture, istoriju svakodnevnog života i socijalnu istoriju. Zahvaljujući saradnji na međunarodnom projektu Musik im städtischen Milieu. Eine Untersuchung aus der Sicht interkultureller Beziehungen zwischen Mitteleuropa und dem Balkan (Beč, Pariz), dopunjena su samostalna istraživanja i omogućeno je komparativno sagledavanje fenomena salonske muzike u dve geokulturne zone: na Balkanu (Srbija, Rumunija, Grčka) i u Centralnoj Evropi (Austrija). Prilikom istraživanja srpske kulture 19. veka, pa tako i salonske muzike, neophodno je imati u vidu postojanje kulturnog pluralizma, uslovljenog kompleksnim i dinamičnim društveno-istorijskim gibanjima, kao i činjenicom da se privatni i javni život srpskog naroda odvijao u različitim socijalnim i državnim sistemima, kojima je bio svojstven drugačiji oblik privatnosti, kao i odnos javne i privatne sfere i drugačija „politika roda“. Međutim, sve navedene podele „neophodno je shvatiti uslovno, jer su se one u životu susretale, preplitale i sažimale“. Krećući se u kontekstualnim okvirima, cilj je bio da se rekonstruišu ideali privatnosti i pojedini aspekti privatnog života, koji su bili važni za salonsku muzičku praksu srpskog građanstva u 19. veku. Značajne smernice za dalji tok promišljanja i razumevanja fenomena salonske muzike došle su neposredno „iz prakse“. Pripremanje za štampu albuma kompozicija za klavir Iz novosadskih salona omogućilo je da se i praktično „pređe put“ od rukopisa do notnog izdanja, odnosno od arhiva do izvođača. Kao tipična „izdavačka forma“ salonske muzike, upravo albumi pružaju pogled u „kaleidoskopski“ svet salonskog repertoara i njegovih konzumenata – izvođača i publike. Drugi ugao posmatranja omogućili su koncerti salonske muzike koje sam organizovala sa studentima Akademije umetnosti u Sremskim Karlovcima i Novom Sadu. Ovakva rekonstrukcija salonskog muziciranja, kao i neposredni uvid u odnos izvođača i publike, doprineli su „ozvučenju“ i boljem razumeSa velikim zadovoljstvom želim, pre svega, da izrazim zahvalnost prof. dr Danici Petrović, mentoru i recenzentu ove knjige, koja me je vodila od prve stepenice u akademskom napredovanju, brižljivo razvijajući moj odnos prema radu. Zahvaljujući njenim znalačkim savetima i podršci, knjiga je „izrasla“ kao rezultat višegodišnjih arhivskih, istorijskih i muzikoloških istra-živanja. Iskrenu zahvalnost upućujem i recenzentu akademiku dr Dimitriju Stefanoviću. Profesoru dr Gernotu Gruberu (Gernot Gruber, Austrijska akademija nauka) srdačno se zahvaljujem na konsultacijama, kao i na upu-ćivanjima za vreme arhivskih istraživanja u Beču. Duboko sam zahvalna saradnicima Biblioteke i Rukopisnog odeljenja Matice srpske u Novom Sadu, Muzikološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu i Muzičke zbirke Austrijske nacionalne biblioteke u Beču. Srdačnu zahvalnost upućujem svojoj porodici na podršci i razumevanju.