Godina izdanja: 2004
ISBN: 86-82893-18-5
Autor: Domaći
Oblast: Fotografija
Jezik: Srpski

U najlonu, neotpakovano.
Najlepša fotomonografija o Vojvodini. Koristi se kao izuzetan poklon kako domaćim, tako i stranim poslovnim partnerima. Autor fotografije Dragoljub Zamurović snimao je digitalnim foto aparatom nekoliko godina lepote Vojvodine putujući sa novinarom Bogdanom Ibrajterom.

Autor - osoba Zamurović, Dragoljub
Ibrajter, Bogdan
Naslov Vojvodina / autor fotografije Dragoljub Zamurović ; autor teksta Bogdan Ibrajter Tane
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 2004
Izdanje 1. izd.
Izdavanje i proizvodnja Beograd : ULUPUDS : Paidea ; Novi Sad : Tiski cvet : Mala velika knjiga, 2004 (Beograd : Publikum)
Fizički opis 287 str. : fotogr. ; 31 cm
(ULUPUDS; karton sa omotom)
Napomene Tiraž 1.000.
Predmetne odrednice Vojvodina -- Albumi

„Lepota Vojvodine je lepota ravnice.
Na sastavu velikih kontinentalnih reka, među ritovima, močvarama, u gnezdima ptica, u vodoplavnoj zemlji, gde ipak suša preti ispucalim blatom, - ljudi su se nastanuili šarolikim polikulturnim mnoštvom koje predstavlja krunsku oazu Evrope. Njeno raskršće.
Zamurović i Ibrajter tragali su više od dve godine za lepotama pejsaža, dostrojanstvom baroknih i bidermajerskih gradova, za izvorima nafte i geometrizmom njiva.
Našli su tu ljude sa vatrenih flamanskih slika (satirske basiste i harmonikaše), karnevalski razgaljene trkače na magarcima, magareće glave vezane u buket, i bake koje u slavu žetve nadvlače konopac. Nove mlade u belim vilinskim haljinama kako se slikaju kraj izvora života (varoške fontane), a medicinski kupači blatiše se u vodama Rusande.
Uhvatili su svojom krilatom kamerom nasade čaplji u trščaku, bele kljunaste ptice u skrivenom srcu Carske bare, a jednom je, u jedinstvenom srećnom slučaju, naš čovek s fotoaparatom, Dragoljub Zamurović, zmajem uzleteo iznad orla krstaša i snimio ga kako izleće iz podunavskih šuma.
Leteći snimatelj, Dragoljub Zamurović ugledao je iz visine jezera, mlake i ritine, gde kao da ljudska noga nije kročila. Leže onako kako ih je demijurg stvorio.
Tu je nekad bilo 475.000 konja i milion ždrebadi. Sada vidimo modernog konjara koji se brije pred ogledalom uz vrata štale kroz koje izviruje usamljeni konj belac. A u podunavskom selu Gaju gde su radi kulta konja osnovali jednu od mnogih ’fijakerijada’, tradicionalni crni fijaker su, da ga upare sa rasnim belcima, obojili u belo! Kao u snu.
Među žiteljima Vojvodine neguju najrazličitija takmičenja, uvek šaljivo naherena, s klovnovskom grimasom, a ozbiljno. To su takmičenja u izboru najvećih bundeva (ludaja), kobasicijade, slaninijade – gastronomske svečanosti koje kao da dolaze da odmene stari folklor iz prošlih vekova.
Okom kamere viđeno je mnogo: lepa sela, manastiri, vladičanski dvorci, crkve i katedrale, i sfinge na ulazu u Karlovačku bogosloviju.
Nad Suboticom noću seva munja, somborska i zrenjaninska gradska kuća, impresivne su palate.
U Sremskim Karlovcima prozori će biti okovani lučnim gvožđem, u Vršcu će pas stajati u ’kibic fensteru’, a u Sremskoj Mitrovici videće se temelji carskog dvora iz rimskoga doba. Novi Sad, viđen sa tvrđave, leži uz Dunav, kao da spava.
Ovako originalno snimljene prizore Vojvodine, ja još nisam video.“ – Raša Popov

MG P32 (N)