Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Engleski
Oblast: Slikarstvo

kao na slikama
lepo očuvana monografija

jako retko u ponudi

Moj otac Ilija
engleska verzija

1996
34 cm
296 str.


engleski jezik


Dimitrije Bašičević Mangelos was born on April 14, 1921 in Šid, to a family of farmers. He attended elementary school in his village, and high school in Sremska Mitrovica and Vukovar. He studied history of art and philosophy in Vienna and in Zagreb where he graduated in 1949. Till 1960 he held a post in the Yugoslav Academy of Arts and Sciences as assistant and curator of Modern Gallery and Art Archives. From 1952 he was also involved with the Gallery of Peasants’ Art (later Gallery of Primitive Art) where he was to become curator. He organized numerous exhibitions in the country and abroad, and published essays and art reviews. He did much to promote abstract art: in addition to his writing, he helped organize Salon 54 in Rijeka, the first exhibition of abstract art in Yugoslavia. In 1956 he staged Milan Sfeiner’s retrospective. He received his Ph. D. from the Zagreb Faculty of Philosophy in 1957, with a thesis on Sava Sumanović. He is a contributor to the Art Encyclopedia and the author of books on Mirko Virius (1950), Sava Sumanović (1960) and Ivan Generalić (l 962). When the Gallery of Primitive Art was founded in 1960, he was its first curator. In 1964 he resigned because of the »Bosilj case« (Ilija Bosilj, a well-known naive painter, is Bašičević’s father).
He became curator of the Benko Horvat collection and from 1971 he was head of the newly founded Centre for Film, Photography and Television. He took part in the organization of New Tendencies and was on the editors’ board of Bit and Spot magazines. He published essays on photography and organized several important exhibitions. His last texts dealt with the youngest generation of artists. Many of his writings have remained unpublished. He retired in 1982.
Bašičević began writing while still in high school; he wrote poetry and short prose texts, some of which were published after the war under a pseudonym. During the war he produced his first artworks: paysages de la mort and paysages de la guerre. In the 50s he created several series of works (tabula rasa, alphabet, paysages, nostories, graphs, negation de la peinture, pythagoras) which he was later to repeat obsessively. These works/texts in various languages and alphabets resemble neat calligraphy on writing tablets, although different materials are used: wooden boards, paper, exercise books, books, globes. Bašičević assumed the name of Mangelos which he used for his »private experiment, called noart«.

Elalia

Илија Башичевић Босиљ (Шид, 18. јул 1895 – Шид, 14. мај 1972) био је српски сликар. Босиљ је светски класик маргиналне уметности.
Илија Башичевић Босиљ

Илија Босиљ, 1960-их
Лични подаци
Пуно име
Илија Башичевић Босиљ
Датум рођења
18. јул 1895.
Место рођења
Шид, Аустроугарска
Датум смрти
14. мај 1972. (76 год.)
Место смрти
Шид, СФР Југославија
Уметнички рад
Поље
Сликарство
Правац
Маргинална уметност
Биографија
уреди
Школу је похађао са Савом Шумановићем, чија је одлука да се посвети сликарству значајно утицала на Босиља.[1] Током Другог светског рата борави у Бечу, где је радио у фабрици авиона Месершмит. У Бечу се упознаје са делима Густава Климта.[1]
Своје прве гвашеве и цртеже урадио је 1957, а од 1958. године почео је да слика уљаним бојама.[2] За живота излагао је широм Западне Европе (Амстердам, Минхен, Милано, Дортмунд, Базел, Цирих, Париз, Рим, Ђенова), у Јапану (Токио, Осака) и Јужној Америци (Мексико Сити).[3]
Године 2006. имао је самосталну изложбу у Њујорку у Галерији `Ст. Етјен`, а отад је, 2007. и 2008. године, неколико пута излаган са великанима попут Пикаса, Шагала, Клеа, Кандинског и Шилеа.[4] У јануару 2007. лондонски часопис Raw Vision уврстио га је у 50 класика светске Art Brut уметности.[1][5] Године 2008. репродукција Илијине птице објављена је у Њујорк Тајмсу. Његове су слике ушле у познате колекције и музеје (Музеј Арт Брута у Лозани, Музеј Анатол Жаковски у Ници, Колекција Карла Понтија, Рокфелера, Макс Била, Музеја савремене уметности Војводине и др). Пре смрти велики део своје колекције оставио је Шиду, формирајући Музеј наивне уметности „Илијанум”.[6]
Илијино дело представља енигму модерног српског сликарства због своје аутентичности и оригиналности репрезентујући модернистичку контроверзу уметности и живота.
Његово ауторство оспоравано је у познатој афери - „Афера Босиљ“.[7]
Илија Босиљ је отац Димитрија Башичевића Мангелоса, историчара уметности и једног од најистакнутијих концептуалних уметника са простора бивше Југославије.[8]